МАНС: Влада пред изборе опредијелила 130 хиљада евра за пројекте

Анализа Истраживачког центра МАНС-а и “Вијести” показала је Влада након расписивања избора, у августу и септембру, активирала два пројекта финансијске подршке предузетницима и малим и средњим предузећима који се односе на модернизацију пословања и повећање запошљавања од укупно 130.000 евра.

Први пројекат за који је расписан конкурс 12. августа, у јеку предизборне кампање, предвиђа пружање државне помоћи предузетницима, микро, малим и средњим предузећима у процесу модернизације индустрије, за шта је опредијељено 100.000 евра, а други пројекат је расписан 5. септембра, закључен 5. октобра, предвиђен за активности које ће допринијети унапређењу иновативности у сектору прерађивачке индустрије је 30.000 евра, при чему једном предузећу максимално може бити додијељено 2.500 евра.

Први поменути пројекат, како пишу Вијести, реализују Министарство економије у сарадњи са Инвестиционо-развојним фондом (ИРФ), који је, иако припремљен у мају, активиран тек у августу, након што су расписани избори. Огласу за додјелу 100.000 евра је претходило закључивање Протокола о сарадњи између Министарства економије и ИРФ-а почетком августа, такође након расписивања избора.

Из Министарства економије тврде да су програм за унапређење иновативности у малим и средњим предузећима, пилот програм подршке за модернизацију индустрије, те програм подстицања развоја кластера у потпуности усклађени са Законом о контроли државне помоћи. Наводе да је јавни позив расписан у августу јер је Влада програм усвојила у јуну: ”Након усвајања на Влади, било је потребно вријеме за израду и потписивање протокола о сарадњи између Министарства и ИРФ-а, због чега јавни оглас није могао бити расписан раније. Додатно, како сам назив програма каже, ради се о пилот програму који се први пут ради и спроводи, тако да је та процедура захтијевала више времена”.

Пилот пројекат омогућава учешће бесповратних државних средстава у набавци опреме за предузетнике, микро и мала предузећа у вриједности до 20 одсто, док држава средњим предузећима може додијелити до 10 одсто средстава за набавку опреме.

Износи државне помоћи варирају од 5.000 до 20.000 евра, што прописује да се вриједност набавке мора кретати од 25.000 до 100.000 евра. Остатак средстава неопходних за модернизацију индустрије финансира ИРФ, на чијем је челу Зоран Вукчевић, кроз кредитне аранжмане до 70 одсто за мала и 60 одсто за средња предузећа и неспорно се ради о државној помоћи компанијама у предизборном периоду.

Јавни позив за други пројекат је расписан 5. септембра, а закључен 5. октобра, свега десетак дана прије одржавања парламентарних избора. Буџет предвиђен за активности које ће допринијети унапређењу иновативности у сектору прерађивачке индустрије је 30.000 евра, а једном предузећу максимално може бити додијељено 2.500 евра.

Најважнији услов за учешће у пројекту је да добитник средстава сноси трошкове екстерног консултанта за реализацију иновативних активности, након чега може затражити од државе да му рефундира 50 одсто трошкова. Један од критеријума за оцјењивање пријава била је и промјена броја запослених, што може резултирати партијским запошљавањем.

Пројекат је првобитно покренут 25. јуна ове године, али је, након што је додјела средстава одобрена само једној компанији, позив наново расписан почетком септембра. Из Министарства економије, на чијем је челу министар Владимир Каварић, тврде да нема ни говора о могућим изборним злоупотребама.

Наводе да су током првог позива, који је трајао до 25. јула, достављене свега двије понуде, од којих је једна позитивно оцијењена: “Тек након 15. новембра, до када је рок за реализацију иновативне активности, Министарство ће, уколико активност буде у складу са предложеним, средства додијелити предузећу. Дакле, разлог расписивања два јавна позива је обавеза Министарства да реализује поменути програм, имајући у виду да расположива средства за суфинансирање у износу од 30.000 нијесу била утрошена”.

Влада проширила подршку кроз програм развоја кластера

Влада је, наводе Вијести, осим покретања пројеката модернизације индустрије и унапређења иновативности у малим и средњим предузећима, ове године проширила предмет подршке и за спровођење Програма развоја кластера, па се у изборној години државна помоћ за улагања у материјалну и нематеријалну имовину, поред привредних друштава, могла додијелити и невладиним организацијама.

Помоћ кластерима омогућава набавку производне опреме, док се они обавезују на нова запошљавања, што оставља простор за политички утицај и куповину гласова. Овогодишњи буџет за подршку кластерима износи 50.000 евра.

Програм развоја кластера се од свог доношења 2012. године спроводи незаконито јер Влада додјељује субвенције за област пољопривреде, иако Закон о контроли државне помоћи стриктно наглашава да се државна помоћ не може давати за подстицај развоја пољопривреде и рибарства. Међутим, упркос тако јасном законском одређењу, кластерима се додјељују субвенције управо за област пољопривреде, при чему се Министарство економије позива на Уредбу о ближим критеријумима, условима и начину додјеле државне помоћи, иако је тај акт ниже правне снаге од закона.

Овогодишња одлука о додјели средстава за кластере за пројекте у трајању од три до шест мјесеци је донијета почетком јула, тако да се реализација тих пројеката у потпуности преклапа са преизборном кампањом уочи октобарских избора. Из Комисије за контролу државне помоћи нијесу одговорили да ли им је познато да Министарство економије годинама додјељује субвениције за развој кластера за област пољопрривреде, те да ли тај ресор крши Закон о државној помоћи.

Из Министарства економије наводе да се програм подстицања развоја кластера примјењује у складу са Законом о контроли државне и подзаконским актима:”Програмом су дефинисане стратешки приоритетне области за додјелу субвенције, међу којима је и пољопривредна производња и прерада, при чему је Министарство добило сва потребна рјешења Комисије за контролу државне помоћи о усклађености Програма са Законом о контроли државне помоћи”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: