Марадона тражио аутограм од Шофра

Пише: Мишо Вујовић

Избегавам, колико је у мојој моћи да учествујем у загађивању нашег богатог, сада већ разнородном, мутиралог или присвојеног и више пута прекрштеног језика.

Нажалост некада се због оригиналности вулгаризми нарочито они који у једној речи садрже комплетну опсервацију личности не могу избећи.

Прочитах јутрос на Фејсбуку пост Мила Кљајевића :

“ Шофро, то је једно велико говно”!, упућено Небојши Шофранцу, спортском коментатору РТЦГ, “скромном” делатнику новинарске професије који је на свом Фејсбук профилу написао : “ Најбољи црногорски а и шире спортски коментатор”. На његовом профилу окачена је и вест : “ Марадона је био пресрећан што се сликао са мном”. Уз фрустирајуће бљувотине према Новаку Ђоковићу довољно за постављање озбиљне дијагнозе. Шофро је и приликом јучерашњег финала Вимблдона по ко зна који пут, искористио микрофон уживо да би извређао Новака и наравно показао еруптивну мржњу не само према Ђоковићу већ према целокупном српском корпусу.

Кљајевић није имао намеру да увреди нарцисоидног Шофра, сматрајући да су и једно и друго органског порекла.

Нећу да се бавим поменутим спортским коментатором јер свако говорећи о другом најсликовитије приказује сопствени карактер и не само карактер већ унутрашњу тескобу која обично индикује ментални дисбаланс личности.

Новаков пораз против Алкараза осим бриљантне игре његовог противника младог Шпанца је последица сплета разних околности пре свега недавне операције менискуса, сталних провокација са трибина, као и исцрпљујућих мечеа у ситним сатима на тек завршеном Грем слем турниру у Паризу, као и брзопотезног повратка након операције менискуса. Мој брат Гоце један од највиђенијих Охриђана, човек који зна да пусти сузу радосницу када Ноле игра рекао ми је “немој да жалиш. Пре месец дана када се оперисао питали су се да ли ће учествовати на Вимблдону а он је освојио друго место. Ко може шта да приговори том човеку. Акараз је победио али су сви указали велико поштовање према Нолету, мало ли је то у сред Лондона”, каже овај стамени Охриђанин који је и сам прошао кроз шпалир неправде али је победио уздигнута чела.

Но вратимо се дежурним критичарима и њиховим психо- патолошким поривима да блате и омаловажавају остварене личности, чак и оне које су скромне и алтруистичне, какав је Новак Ђоковић, најкомплетнија личност у свету спорта.

Љубомора и завист су подстанари неостварености и унутрашњег грча. Њима је тешко прихватити туђи успех, посебно ако је изузетан. Завист незаустављиво бљује увреде сипајући злонамерне коментаре и омаловажавања без обзира што о тој личности знају мало или готово ништа.

Подстицај патологији  омаловажавања јаких, успешних и остварених људи данас дају таблоидни, медији чији друштвени утицај на поједине категорије становништва није безначајан. Медији понекад потенцирају негативне аспекте успешних људи или популаризују скандале, што има за циљ обликовање негативне слике у јавности.

Препознавање ових разлога може помоћи у развијању емпатије и бољем разумевању зашто неки људи реагују на тај начин, чак и кад је то непримерено.
Слобода говора изврнута је у демократско право сваког да путем неког медија, ту убрајамо друштвене мреже, може било кога увредити, омаловажити или дискриминисати: У демократским друштвима, слобода говора је темељно право, што значи да људи имају право да изразе своје мишљење, чак и ако је то мишљење критично или контроверзно.

Занимљиво је питање новинарског интегритета. Професионалци у новинарству имају одговорност да представе различите тачке гледишта. Избегавање некога само због негативних ставова може се сматрати пристрасношћу. Што код није ретка пракса.

У неким случајевима, појединци који имају спорне ставове могу ипак бити део важног јавног дискурса.

Сензационализам артикулисан кроз критичке осврте препуне омаловажавања и увреда некада су у новинарству били незамисливи. Данас у новинама на интернету предност имају такве вести. Сензационалне и провокативне.лажне или полуистините.

Коњ је ујео човека, човек је зубима растргао пас. Ту вест која се десила пре једног века сви ће кликнути. Тај клик или отварање значи добар рејтинг или читаност. Данас се игра на маркетинг не и на истину. Већину медија уређују менаџери и Службе маркетинга. Уредници само опремају и пласирају рубрике.Стога веома ретко имамо наслове чија би форма требала да одрази суштину текста.

Напротив , наслов је провокативан и само се у неком маргиналном сегменту може упоредити са текстом. Најгоре су те паушалне опсервације тзв. сазнања из поверљивих извора у време када се догоде трагедије као што је случај Тијане Јурић, где је новинарство дотакло вашарско дно као и у случају девојчице из Бора или директан пренос пуштања са робије силоватеља из затвора, чију је патолошку девијацију јавност окуражила да киднапује девојчицу ошиша је и силује. Медији су му чак наденули име Малчански берберин. Нажалост такви примери су бројни.

Оспоравати Новака Ђоковића најбољег тенисера света свих времена, као свестраног човека, филантропа, хуманисту и великог ненадмашног аса није увреда њему већ дијагноза озбиљне патологије такозваних критичара, што отвара логично питање: Да ли је таквим људима место у јавном простору или у отвореној установи?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: