Маратонац из Растока завршава трку: Мило од 20. маја без државне функције и имунитета

Народ Црне Горе 2. априла донио је одлуку о будућем предсједнику. На одржаним изборима кандидат Мило Ђукановић освојио је 41.1 одсто гласова, док је Јаков Милатовић освојио 58.9 одсто гласова и тако однио побједу у другом кругу предсједничких избора.

Садашњи лидер ДПС-а Мило Ђукановић на тој функцији ће се задржати најдуже до 20. маја и моментом одласка са те позиције остаће и без имунитета који га штити од евентуалног кривичног гоњења. Према оцјени више еминентних правника са којима смо јуче разговарали, питање престанка имунитета везано је са одласком са функције, те самим тим собзиром на то да је Ђукановић на предсједнички мандат ступио 20. маја 2018, по сили закона 20. маја му и престаје државна функција, а са њом и имунитет.

Последњи европски диктатор истрчао је своју последњу политичку трку.

Ђукановић је 20. маја 2018. године преузео функцију предсједника Црне Горе на Цетињу, наслиједивши тада Филипа Вујановића на тој позицији.

Ђукановић дужност свом наследнику Јакову Милатовићу може предати и прије 20. маја, уколико се евентулано одлучи на тај чин.

Против Ђукановића је протеклих година поднијето више кривичних пријава, оптуживан је за незаконито богаћења, конфликт интереса, злоупотребе, али пријаве су често одбациване као неосноване. Да ли се и колико предмета у овом тренутку налази евентуално у фази извиђаја, а односи се на Ђукановића, није познато. Међутим, званично је потврђено да је Специјално државно тужилаштво у фебруару ове године поново узело у рад пријаву коју је Алтернатива Црна Гора раније поднијела против одлазећег предсједника и његовог сина Блажа Ђукановића, због наводне утаје пореза и доприноса, и злоупотребе службеног положаја.

Нови предсједник Црне Горе, који је 2. априла добио повјерење око 60 одсто грађана, Јаков Милатовић ступиће на функцију, такође, пред посланицима, највјероватније на Цетињу, а не постоји законско ограничење да то буде баш 20. мај. Како ствари стоје, Милатовић ће на функцију ступити пред распуштеном црногорском Скупштином, с обзиром на то да је његов претходник Мило Ђукановић већ расписао ванредне парламентарне изборе за 11. јун.

Законом о предсједнику је прописано да „предсједник, прије ступања на дужност, пред посланицима у Скупштини Црне Горе полаже заклетву“.

– Заклињем се да ћу дужност предсједника вршити одговорно, часно, савјесно, праведно и непристрасно, по Уставу и закону – гласи текст предсједничке заклетве.

Питање престанка имунитета није детаљно разрађено Уставом, као ни Законом о предсједнику. Ипак, наводи из члана 86 Устава јасно указују да је имунитет везан за мандат, односно трајање функције. У члану 86 прецизира се да посланик ужива имунитет, а на исти начин то право остварују и предсједник Црне Горе, предсједник и чланови Владе, предсједник Врховног суда, предсједник и судије Уставног суда и врховни државни тужилац.

– Посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност или притворен за изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције. Против посланика не може се покренути кривични поступак, нити одредити притвор, без одобрења Скупштине, осим ако је затечен у вршењу кривичног дјела за које је прописана казна у трајању дужем од пет година затвора – наводи се у Уставу, а на исти начин се третира и предсједник државе.

Иако је остао без државне функције, након пораза на изборима 2. априла, Ђукановић ће, ипак, као бивши предсједник Црне Горе моћи да задржи низ привилегија које му припадају у складу са Законом о предсједнику. Ђукановић је цијели радни вијек до сада провео на значајним државним функцијама, заправо ротирао је функције предсједника и премијера, а као бивши шеф државе има право на зараду, канцеларију и службено возило. Он тренутно користи службени луксузни „мерцедес мајбах“, који је пореске обавезнике коштао око 650.000 еура, а који је упорно одбијао да врати иако је бивша влада Здравка Кривокапића имала план да га прода.

Ђукановић ће остати у јавном животу јер је чланом 14 Закона о предсједнику прописано да се бивши шеф државе уредно позива на државне свечаности у складу са правилима државног протокола. Одлазак са државне функције не значи и престанак коришћења државне касе јер закон прецизира плату бившем предсједнику, коју ће примати све док не оствари право на пензију. Дакле, по слову закона, један предсједнички мандат је довољан да се више не мора радити до пензије.

По престанку функције предсједник државе има право да користи канцеларију, да има савјетника и службеника за вршење административних и техничких послова, као и право на употребу службеног возила са возачем или без њега. Ова права се могу користити најдуже пет година по престанку обављања дужности предсједника, а сва средства за ову намјену обезбјеђују се из буџета. Такође, имаће право на стално лично обезбјеђење у складу са безбједносном процјеном надлежних органа, у складу са законом. Свих права може да се одрекне и о томе само треба да обавијести Скупштину.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: