Маратонци: Почасни круг “велике Албаније”

Пише: Војин Грубач

Кроз пар дана, тачније 4. фебруара ове године, одржаће се локални избори у црногорској варошици Улцињу, гдје ће се главна битка водити између накарадног црногорског режима и политичких представника „велике Албаније„.

Како су ти локални избори мини-међудржавни политички рат званичне Подгорице и званичне Тиране, који није претјерано интересантан, ред је да се, прије прије преласка на главну тему, осврнемо на политичке знаменитости варошице Улцињ.

Наиме, у Улцињу се сваке године одржавају помпезне прославе у част „велике Албаније“, марионетске државе у фази ширења, чије се стварање, све уз етничке прогоне неалбанског становиштва, налази под директним покровитељством Вашингтона.

На свакој кући једна или више албанских застава

О каквим манифестацијама је ријеч, најбоље је показала прослава Дана независности Албаније 28. новембра прошле године, када су се у Улцињу разноразни маратонци растурали од напрезања на познатом “Маратону независности Албаније”.

Та албанска светковина у Црној Гори је позната и по томе што црногорски режим, који обожава да свакодневно прогони тробојке по Црној Гори, па чак и на ретровизорима аута, пред албанском силом потпуно заћути, мада се на тај дан,  традиционално,  у албанским мјестима у Црној Гори, попут Улциња и Тузи, вијори безброј барјака Албаније, Велике Албаније и марионетске злочиначке државе Косово.

Иако се црногорски медији труде да не виде ту демонстрацију силе, а званична Подгорица у страху само ћути, те прославе увијек изазивају бурне реакције и одјеке на друштвеним мрежама, са благом нијансом подсмијеха због немоћи црногорског режима.

Рецимо, колега, Улцињанин Славко Богићевић, је своје утиске о последњој прослави Дана албанске заставе у Улцињу на Фејсбуку пренио на овај начин: “Требали сте… да дођете јуче или прекјуче у Улцињ и да видите како је био закићен албанским заставама. На скоро свакој кући једна или више албанских застава. А на посљедњи државни празник Црне Горе си државну заставу Црне Горе могао видјети само на згради Скупштине општине, и на пар фирми,  наравно – заједно са албанском.“

Подлизивање црногорског режима албанској популацији

Умјесто да на тај дан, по Закону похапсе „непоштоваоце државних симбола“ у Улцињу и Тузима, као што то раде у случају истицања триколора, црногорска власт по промотерима велике Албаније стандарно „удара“ смјехотресним унижавањем, и ружним подлизивањем албанској популацији.

Рецимо, црногорски премијер Душко Марковић је 10. октобра 2017. године у том истом Улцињу рекао следеће: „Морате бити храбри у доношењу одлуке. Када је Црна Гора донијела одлуку о признавању Косова, 80 одсто јавности је било против тога, али ми смо знали да је то одлука за будућност .“

Укратко, премијер Марковић је објаснио Албанцима у Улцињу да се црногорска власт окренула против 80 одсто својих грађана, да би на Космету подржала пројекат велике Албаније!?

И још је дао нетачан податак, јер је према истраживањима реномиране агенције „Галупе медија“- против признавања Космета било 82 одсто грађана Црне Горе.

У том стилу је, мјесец дана доцније, одјекнуо и надреални говор шефа црногорског режима Мила Ђукановића у Тузима, којег су медији пренијели 10. новембра 2017. године.

Тако су подгоричке “Вијести”, под знаковитим насловом: “Ђукановић: Да је било по њиховом, страдала би Црна Гора”, навеле ријечи шефа режима- гдје се Албанцима жалио на понашање већинског православног становништва Црне Горе, рекавши следеће: “Они данас барјаче и даље тробојком као државном заставом, у односу на црногорски државни барјак.“

И тако, 10. новембра шеф режима се Албанцима жали да му православни народ „барјачи“ тробојкама, а 28. новембра, „у знак подршке шефу режима“- Албанци истичу у Тузима и Улцињу безброј албанских барјака, без иједног црногорског државног барјака, а да шеф режима писнути не смије?!

Да закључимо, свима је јасно да се црногорском режиму „гаће тресу“ од „велике Албаније“, али остаје отворено питање- зашто је то тако? Tако долазимо до главне теме, гдје ћемо покушати објаснити разлоге такве демонстрације немоћи и унижења актуелног црногорског режима.

Краљ Албанаца Рама- „који може да запали и да угаси Балкан“

Ако желимо означити- ко је главни политички промотер и трудбеник велике Аланије у региону, једнозначно долазимо до закључка да је то албански премијер Еди Рама.

Рецимо,  08.11.2017. године, на порталу „Спутњик“,  у тексту “Распакивање ‘случаја Канабистан’: Ударају ли Американци на краља свих Албанаца?”, новинарка Бранкица Ристић је навела да Еди Рама, премијер Албаније, “важи за некрунисаног краља Албанаца у региону, због чега се у моћним центрима сматра човеком „који може да запали и да угаси Балкан“!

Да би објаснила – из чега Еди Рама црпи такву моћ , новинарка Ристић каже следеће: “Данас је трговина дрогом главна „привредна грана“ Албаније, која под својом шапом држи око 75 одсто светског тржишта наркотицима. Албанија је место порекла канабиса и транзитна земља за кокаин. Већина наркотика се пребацује у државе Европе, али одређене количине остају у земљи.”

Колико трговина дрогом доноси зараде нарко- картелима у Албанији, наводи се у овом дијелу њеног текста: “Албански нарко-картел је један од најпознатијих на свету, а процене светских стручњака, који се баве наркотицима, указују на чињеницу да чак 75 активности везаних за ту материју воде управо Албанци.

Процена је да албански дилери месечно прокријумчаре четири до шест тона хероина, чија је вредност на годишњем нивоу две милијарде долара! Западни експерти тврде да се у Албанији годишње произведе више од 1.500 тона марихуане, вредне безмало осам милијарди евра.”

Дакле, нарко-држава Албанија има приходе од дроге у висини 10 милијарди долара годишње, а то је респектабилна сума да се постигну многи циљеви, па и циљ стварања „велике Албаније“.

С том сумом могу купити и америчке сенаторе и конгресмене, европске функционере, што и раде, али и српске,  црногорске и македонске политичаре- који само требају „зинути суму“.

Самим тим, признати независност Космета против воље 82 одсто грађана Црне Горе није храброст, већ је исправно рећи- да је у питању похлепа!  Или, тачније, намеће се питање- која цифра је била у оптицају, па да се прода воља грађана и образ Црне Горе?

Црногорски режим дужан Албанцима

Дакако, политички кров нарко- државе Албаније чини управо премијер Еди Рама, који често упозорава црногорски режим на неки политички дуг- који се треба одужити.

Како то изгледа, Рама је демонстрирао 12.4.2017. године, када је за телевизију „Теута“ рекао следеће: “Уласком у власт Албанци су по други пут спасили Црну Гору. Први пут су то учинили подршком на референдуму, а други пут када су подржали коалицију која се залаже за улазак у НАТО и ЕУ“.

Укратко, Рама отворено каже црногорском режиму да је Црна Гора постала независна и ушла у НАТО захваљујући Албанцима.  Дакле, Албанцима се црногорски режим некако мора одужити!? Како? Предавањем дијела територије Црне Горе Албанији, или преко албанске аутономије, или постоји нека трећа варијанта?!

Ипак, довољно је погледати уџбенике које уче дјеца у Албанији, гдје су у саставу Албаније: Улцињ,  Бар, Тузи, Рожаје, Плав,  Гусиње и Петњица, па да је потпуно јасно- какав облик враћања дуга је актуелан. Јер, то су Рамини уџбеници, који одсликавају његове територијалне и политичке жеље и апетите.

Када је ријеч о референдуму, којeг Рама спомиње, обавезно се мора рећи да је на њему, међу нелегалним албанским гласачима са Космета, учествовао и Насер Кељменди, за којег сарајевски медији тврде да се “налази на челу најјаче албанске криминалне породице на Балкану, која води послове из Пећи и Сарајева”.

Сарајевски Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) писао је крајем 2009. како Кељменди и његов клан управљају низом фирми у БиХ, Црној Гори, Србији и Косову, те имају везе са утицајним људима у региону.

Према подацима српске полиције- “Кељменди са Косова је главни финансијер и организатор промета хероина, који у Пећ стиже аутобусима из Истанбула и Албаније, а затим се, преко Рожаја, допрема у Нови Пазар, а одатле у Западну Европу.”

Управо тај Насер Кељменди је у интервјуу за подгоричке Вијести 11.12. 2011. године, потврдио да је гласао на референдуму о независности Црне Горе, и новчано помогао тај пројекат на следећи начин: „Негдје смо лобирали, негдје организовали превоз…”.

Да подвучемо црту, црногорски режим, оличен у шефу режима, се није либио да на референдум нелегално довлачи гласаче из сусједних држава, па и користи помоћ крупних албанских нарко- босова.

Тако је званична Подгорица постала зависна, и дужна не само Тирани и Приштини већ и шефовима организованог албанског криминала, на чијем челу се политички сада налази Еди Рама, премијер Албаније.

Бериша тешко оптужује Раму за наркотике и трговину органима

Дакако, лијепо је било чути прије неки дан да је у Тирани против тако накарадног Едија Раме демонстрирала албанска опозиција, те да је на том скупу, према оцјени опозиције- било преко 200.000 људи.

Ипак, да се потсјетимо, прије три мјесеца, тачније 19.10.2017,  после заплијене десет тона дроге, албанска опозиција је затражила Рамину смјену, јер је током акције, која је довела до ове заплијене, ухапшено неколико људи који се доводе у блиску везу са Рамом.

Многе агенције су већ 25.10.2017. објавиле да је бивши албански премијер и предсједник Саљи Бериша у интервјуу за албанску телевизију Њуз 24, оптужио албанску власт, предвођену премијером Едијем Рамом, да је директно умијешана и да контролише производњу и шверц марихуане у Албанији.

Саљи Бериша је том приликом рекао следеће: „Премијер Еди Рама је директно умијешан у производњу, а сада и у сакупљање дроге… Тврдим да је више од девет милијарди еура дроге сакривено у тунеле у Албанији“.

Aлбански канал „Њуз 24“ је 08.11.2017 објавио, истражујући илегалну производњу дроге у Албанији, да у тој држави постоје два тајна аеродрома, са којих се марихуана превози до Италије.

На другој страни, италијански медији су Албанију почели називати „Канабистаном“, због чињенице да албанска власт не сузбије производњу канабиса који се гаји на стотинама хектара територије.

Осим што Раму оптужује за учешће у нарко- производњи и трговини, Бериша га оптужује и за незаустављање крађе албанске дјеце на Космету, која се потом распарчавају на органе.

Рецимо, медији су  09.10.2017. године пренијели информацију да је Саљи Бериша “објавио на свом налогу на Фејсбуку да му је један полицајац пријавио кријумчарење дјеце на граници између Косова и Албаније ради трансплантације органа, и затражио од Тужилаштва да покрене истрагу”.

Том приликом је Бериша објавио примљено писмо албанског полицaјца,  ове садржине: „Господине Бериша, ја сам полицајац на граници код Кукеша…. На граници Албаније и Косова кријумчаре дјецу млађу од 18 година ради трансплантације органа…. Досад је прокријумчарено деветоро дјеце, која су киднапована по сиромашним селима. Молим те, објелодани и учини нешто!”

Албански нарко-кланови су познати

Отприлике се зна и који нарко- картели контролишу терен у Албанији, То објашњава новинарка „Спутњика“ Бранкицe Ристић овако:

“Оперативни подаци светских организација засад познају четири најјача мафијашка клана из Албаније, којима руководе породице Кула, Абази, Борићи и Брокај. Под њиховом командом налази се готово двадесет косовских „фамилија“, које заједно контролишу не само тржиште наркотицима, већ и шверц дроге, оружја, цигарета, крадених возила, проституције, рекетирања, прања новца, уцена… “

Новинарка Ристић се потом осврнула на криминалне  картеле са Космета, те каже:

“На Косову су послови подељени по регионима. Та правила се строго поштују, а најпознатији кланови су Кељменди, Лука и Селими. Најпрометнији је део у региону Пећи, па су тако сви „послови“ и концентрисани углавном у том делу Косова. Овде, поред поменутих, „братски“ сарађује још фамилија, међу којима су и клан Ељшани и Хаљити. Сви њихови послови су углавном усмерени ка Црној Гори.”

Елем, иако је новинарка Ристић посебно навела да су амерички агенти Федералног истражног бироа почели истраживати трговину и производњу дроге у Албанији, факт је да су ефекти рада ФБИ ништавни.

Зашто је то тако, можда се  може наслутити из ријечи француског новинара Тјери Мејсана, који је још  8.12.2012. године у Москви изјавио, а агенција Срна пренијела-  “да  је за САД и неке западне силе важнија независност војног комплекса „Бондстил“, него самог Косова, те да од тренутка кад је Косово постало центар за прихватање хероина из Авганистана, гдје се производи под будном оком америчких трупа, нико више не може говорити о независности Албанаца на Космету, јер су они претворени у робље нарко- картела”.

Тако долазимо и до америчких трагова у тој причи. Наравно, сво ово дивљање албанских нарко- картела не би могло опстати да није албанских лобиста из САД и ЕУ, који све те баханалије штите и држе под контролом.

Зато се прича логично креће у правцу идентификације албанских лобиста на Западу, којима овакво језиво стање апсолутно одговара.

Aлбански лобисти из САД у игри лешинарења

И тако, централна фигура албанског лобирања у САД је биши конгресмен из Њујорка Џозеф Џ. Диогварди, који је рођен у албанској породици у Бронксу.

Диогварди је предсједник Албанско-америчке грађанске лиге, основане 1989. с циљем стварања велике Албаније кроз формулу “поштовања људских права” јер се, побогу, “Албанци не осјећају лијепо у садашњим границама”.

Диогарди је новембра 1984. године започео каријеру у Конгресу САД, те заједно са Бобом Долом (тада сенатором из Канзаса) 17. и 18. јуна 1986. године предложио заједничку резолуцију пред Представничким домом и Сенатом о „угњетавању косметских Албанаца“. Та резолуција је одбијена.

Три године касније, 1989. године, конгресмен Диогварди и Том Лантош су по први пут званично посјетили Албанију. Августа 1990. године Диогварди је убиједио Боба Дола и шест других конгресмена САД да посјете Албанце на Космету, а њима су се доцније прикључили Џозеф Бајден и Елиот Енџел.

Џозеф Диогарди је у то вријеме тврдио да је сенатор Џон Мекејн, као албански лобиста, учинио све што је од њега затражила Албанско-америчка грађанска лига, укључујући и наоружавање Ослободилачке војске Косова.

Да је рад ове екипе био ефикасан, види се по томе што је под утицајем тога лобија био и бивши амерички предсједник Бил Клинтон. Његову подршку Косову, у Обаминој администрацији, потом је преузела и наставила његова супруга Хилари Клинтон.

Тако је и створена моћна  америчка интересна група, која је на злу које се дешавало на Балкану видјела шансу за екстремно и лако богаћење. Како сви путеви воде ка злогласном клану Клинтонових, то значи да је све то временом постало пројекат самог врха америчког естаблишмента.

Олбрајт, Бајден, Кларк – бизнис пре свега

Новинарка Лана Гедошевић је 12. 05. 2017. године у „Блицу“ отишла корак даље, те обjавила знаковити текст под називом “Ово су највећи албански лобисти, имају много конкретније мотиве од мржње према Србима”.

Она је у њему навела да је један од важнијих албанских лобиста у Европи- фински дипломата и добитник Нобелове награде Марти Ахтисари.

У подтексту под насловом “Олбрајт, Бајден, Кларк – бизнис пре свега”, новинарка Гедошевић je устврдила да је “лични бизнис руководио многе познате личности да постану албански лобисти”, те да је “тај мотив присутан кад су у питању: први шеф мисије УН на Косову Бернар Кушнер, као и бивши заменик шефа Унмика Стивен Шук.”

Послије тога, наводи следеће упечатљиве примјере: ”Компанија “Олбрајт груп”, у посједу бивше америчке државне секретарке Медлин Олбрајт је стала иза “Ипко- нета”, једног од водећих мобилних оператера на територији КиМ.

Некадашњи амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел је умијешан у извоз шљаке из Трепче, чиме је обезбеђивао уносан бизнис за ћерку- фирму компаније коју поседује Медлин Олбрајт.

НАТО генерал Весли Кларк је, послије пензионисања, “ушао у одело бизнисмена, руководио канадском енергетском корпорацијом “Енвидити”, и тражио oд приштинских власти лиценцу за истраживање резерви угља од којих би се производила синтетичка нафта.

Униформу је скинуо и некадашњи први командант Кфора британски генерал Мајкл Џексон, који је након више од деценије вратио на Косово, али као представник “Кор менаџмент групе”.

Укратко, скоро је јасно да су све набројане личности или економски лешинари или ликови који подржавају некарадно стање на Космету и у Албанији због добрих зарада, које због разарања приреде тога подручја могу у виду мита само дати албански нарко-картели.

О томе свједочи навод Гедошевићке да се “крајем марта 1917. године амерички конгресмен Елиот Енгел јавно заложио за формирањем Војске Косова“, a почетком маја бивши амерички дипломата Вилијам Вокер био у центру интересовања српске јавности због својих изјава о томе како „има план за велику Албанију.”

Тако долазимо до закључка да је пројекат „велике Албаније“ у ствари пројекат иза којег стоје политичке силе Запада које нису заинтересоване за људска права, већ само и искључиво за разарања, пљачку и рекетирање простора Балкана.

Албански извођачи посла су криминални картели, којима се фућка и за албански народ, јер се ради о великом послу у сарадњи са западним политичарима, а посебно онима из САД.

Страх и неизвјесност, лутања и несигурност

И да се вратимо на почетак приче, гдје је питање било- због чега се садашње црногорско руководство унижава, недостојно полтронише бизарним великоалбанским круговима, не види хиљаде албанских застава, док сулудо јури за триколорима жалећи се Албанцима због њиховог истицања?!

Управо зато што су и они упрегнути у пројекат „велике Албаније“, можда невољно, али тако јако и чврсто да мрднути- нити могу, нити смију.

Самим тим резултат локалних избора у Улцињу је крајње неважан. Можда ће у најгорој ситуацији ипак бити карикатурална црногорска „грађанска опозиција“, ако успије постати „језичак на ваги власти“ у тој вароши послије избора.

Збиља, шта ће „грађанска опозиција“ да изабере у том случају- накарадни црногорски режим, или великоалбанске промотере оличене у албанским партијама у Улцињу?

То је исто као да имају избор- одрубљивање главе или четвертање, по систему- коњ’ма на репове. Интересантан избор, зар не?! А можда ће им америчака aмбасада у Подгорици „дошапнути“ шта да раде, да би били лојална, „системска опозиција“?

И уопште, гдје се у том распону- од моћних албанских нарко- картела до америчких сенатора и конгресмена који лешинарски штите „велику Албанију“, да би на крви балканских народа сабирали богатства,  данас налазе руководства Црне Горе, Србије и Македoније?

Гдје себе  у тој причи налазе Вучић, Ђукановић и Зајев, и шта ће сјутра бити са њиховим „вољеним државама“, које су очигледно планиране на растерзаније, и тотално економско уништење, онако успут?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: