,,Маратонци трче почасни круг” – у женској верзији

Чувена драма Душана Ковачевића „Маратонци трче почасни круг“, после класичне позоришне, филмске, мјузикл и оперске – добиће и женску верзију! Редитељка Милица Краљ извешће први пут на сцену Звездара театра Аксентију, Милунку, Лакицу, Биљу Питона… Премијера је у суботу, 14. децембра, а причу о шест генерација Топаловића изнеће на својим плећима Неда Арнерић, Љиљана Драгутиновић, Миња Филиповић, Елизабета Ђоревска, Катарина Жутић, Тијана Дапчевић и Христина Поповић, уз „мушку подршку“ Микија Дамјановића и Александра Алача.

Ови Топаловићи, каже редитељка, разликоваће се од свих до сада виђених и по томе што припадају 21. веку:

– Наша „Маратонци“ одигравају се у данашње време, у радикалном матријархату и радикалној еманципацији – истиче Милица Краљ. – Поднаслов представе доживљавам као „жене на рубу нервног слома“, а њена стварност је као после катаклизме која је потопила мушки свет! Преостали „јачи“ пол пере, пегла, кува ручак или је потпуно погубљен у својој „мушкости“. Жене преузимају власт, а ово и јесте драма о борби за власт. Нико неће да ради док нема моћ да одлучује, важно је само да будеш главни, на челу фирме.

Жене у новим „Топаловићима“, на известан начин злостављају једна другу, јер живимо у време поремећених вредности, морала, агресије и насиља – без љубави. Зато, објашњава редитељка, и оне „воле“ ону која је главна. Колико искрено, већ је питање:

Петар Краљ у Атељеу 212, на сцени са његовим именом, у среду веће ће бити представљена монографија „Петар Краљ“ Аните Панић. О великом глумцу говориће Мира Бањац, Милан Цаци Михаиловић, Александар Стојковић Пикси, Вида Огњеновић, Радомир Путник, Предраг Перишић… О томе са којим је осећањем читала књигу о свом оцу, редитељка Милица Краљ каже: – У књизи су ми најдирљивији искази обичних људи које је Пера сусретао у својим свакодневним шетњама. Његов обућар Рајко, Раде из кафанице „Бистро“… Драгоцена су та сведочанства људи с којима је проводио обичан живот. Као ћерки, заправо ми је фасцинантно колико га се често сећају и помињу пекари, таксисти, занатлије, више него неке његове колеге.

– „Маратонци“ су црна комедија, језива прича испричана на духовит начин. Чини ми се да је у наше доба добила и политичку конотацију, на власт се не долази знањем, образовањем, способношћу. Смрт је изједначена са политиком, па жене на крају постају политичка партија способна да сахрани цео свет.

За екипу „Маратонаца“ било је веома важно мишљење писца. Душко Ковачевић је, како кажу, инсистирао на чињеници да данас нико неће да ради ако није директор. Ако јесте, онда се ствари мењају:

– То је ваљало истаћи. Уосталом, у тексту постоји реплика: „Нама је потребан образован, паметан и, пре свега, млад директор. А то сам ја. Истина, ја нисам завршила факултет, јер немам средњу школу…“ Па и они људи који нису на врху стално кукају да им је неко неправедно ускратио то право. Живимо у времену у ком нико не зна где му је место и сви мисле да су изузетно важни.

На питање да ли су жене преузеле власт зато што су мушкарци постали слаби или због тога што су у мањини, редитељка одговара:

– То је последица урушавања традиционалних односа, али и катаклизме која је покосила мушкарце: ратова, насиља, борбе за новац и моћ. Питање је и да ли су жене остале саме својом кривицом или се сналазе без мушкараца силом прилика. Код нас је Биља Питон (Тијана Дапчевић) земунски олош, док је једна грађанска породица због опстанка у бизнису принуђена да сарађује с криминалком из другог социјалног и духовног миљеа. Уосталом, данас без „коалиције“ с људима из другачијег миљеа, нема опстанка на власти…

У новој представи Милица Краљ је пожелела да сарађује с неким са ким је већ радила, али и са онима с којима је желела а није имала прилику до сада:

– Мислим, пре свега, на дивну глумицу Љиљану Драгутиновић. Затим на Кају Жутић, која је за мене потпуно откровење, посвећена и одговорна. Христина Поповић је бисер, оригинална и харизматична. И с Мињом Филиповић први пут радим, она је и продуценткиња представе. На Мињин предлог позвали смо Тијану Дапчевић, која није глумица, али је расла у позоришном окружењу, веома даровита, прецизна и у памћењу туђих реплика. А мушкарци? Дођу нам као бенседин! Осећају се добро окружени толиким женама, уосталом, имају и Бату Стојковића да им „припомогне“: играмо на његовој сцени, а Бата је и наша веза с истоименим култним филмом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: