Марина „појачава“ Академију

Пише: Јован Лакићевић

Ових дана ми , учестало, падају на памет неке мисли које би се могле сврстати у теологију за основце. Рецимо, до Господа се може стићи тврдом вјером, постом и молитвом , уз строго поштовање десет божјих заповијести!
Да би се стигло до ђавола, ништа ти од тога није потребно! Ђаво ће тебе потражити. Важно је да му се не противиш! Или, још ближе, да му се предаш.
Сад знам откуд ми та асоцијација. Наиме, чуо сам недавно да је извјесна Марина Абрамовић озбиљан кандидат за пријем у Српску Академију наука и умјетности ( шта ли то бјеше?) и да је прошла некакав „први круг“. По обичају крајње необавијештен, ја сам својевремено чуо за неке Дантеове кругове, којих има више… девет чак, ако се не варам!
Не знам шта ће, госпођици Марини да пролази кроз ове наше (цивилне) кругове и да се бламира, жртвујући, на неки начин, своју сатанистичку репутацију! Да се ово дешава у вријејеме Д. Ђиласа, као градоначелника, који је мост на Ади, рецимо, градио уз помоћ тадашњег предсједника Академије, увећавајући му три-четири пута коначну цијену, било би ми схватљивије.
Тадашњи предсједник САНу ( чијег се имена не сјећам – ето толико је трајала његова „бесмртност“) дао је тада једну баш занимљиву изјаву:“ Срећан сам што сам из Академије протјерао политику“!
Није, наравно, могао да каже, да је из Академије избацио све оно што би се могло назвати – приоритетима српског национа! А тако је било, и потрајало, рекло би се и до ових дана. Жао ми је више мојих пријатеља, који су се тамо затекли, ни криви ни дужни.Будући малобројни – не могу ништа поправити!
Ова кандидатура госпођице Абрамовић за звање академика, особе која је у врху много познатијих америчких САТАНИСТа, више ће ваљати, усуђујем се рећи, САНу, него њој самој. Јер, многи Срби су мислили, или, бар, претпостављали, да споменуте институције, са некад часним именом, одавно – нема!
Да будем искрен , мислим да би Марини било много лакше да дође до ласкаве титуле академика у њеној Црној Гори (јер су се тамо, ако се се не варам, прије више година, спојиле она Јевремова, Дукљанска и она државна Академија. Тамо се може и без „конкурса“ и без кадровских комисија…
Поготово што се Маринин брат Веља, човјек несумњиве интелигенције, декларише као Црногорац. Ријеч је о творцу у покушају нове религије, Теслијанске која ме неодољиво подсјећа на ону – луциферијанску! Треба ли наше посјетиоце подсјетити, или смо , можда, као и много чега другог , у кратком времену заборавили, да је Мирашев предходник на челу Милове цркве, био њихов стрико, „митрополит Абрамовић“?
Бар што се мене тиче, страшно је сазнање да су споменуте личности блиски рођаци Патријарха Варнве, који је својим животом, са своја два брата (који су као и он отровани) 1937. године платио своју приврженост СПЦ, супростављајући се Конкордату, након „крвавих литија“ у Београду.
Госпођица Марина, чији је последњи хепениг у Бограду финансирала актулна министарка културе, ваљда рачуна да се, на неки начин, том неочекиваном чину ваља одужити.
И отуда, можда, њена , готово нвјероватна кандидатура за чланство у Сану! Биће занимљиво видјети како ће све ово проћи. Кандидатуру госпођице Марине за „бесмртника“ схватам као искушење ове институције која је дуго времена српском корпусу нешто значила.
Након тридесетак година у којима се Акамедија готово ни о чему битном није огласила, не очекујем – ништа! Ова српска институција била је отприлике, по сопственом избору, на нивоу (непостојеће) Заједнице српских општина на Космету. Извињавам се на поређењу, али се сличност неодољиво намеће.
Све у свему, остаће запамћено да се у страшном невремену за српски корпус, његоава САНу понашала као да се све то што се дешавало српском народу, ње уопште не тиче! Требало је да се госпођица Марина кандидује за њеног члана, да би се о њој нешто чуло!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: