Марковић дијели лекције Србији и Србима, а ћути о случају пуковника Алексића (ВИДЕО)

Црногорски премијер Душко Марковић не пропушта прилику да прозове руководство Србије да се наводно мијеша у унутрашње ствари Црне Горе, притом не нудећи ниједан конкретан доказ.

С друге стране, Марковић је „нијем као риба“ када треба да се изјасни о неким горућим питањима која оптерећују односе Србије и Црне Горе.

Тако би Марковић, умјесто што држи лекције руководству Србије, могао да нам саопшти шта се дешава са случајем пуковника Радована Алексића, држављанина Србије, коме је, сада је већ јасно, подметнуто кривично дјело убиство у покушају на штету Предрага Шуковића, некадашњег начелника Одсјека за борбу против организованог криминала.

Истрага у предмету против Алексића, пуковника Војно-безбједносне агенције Војске Србије, већ скоро три године и даље тапка у мјесту, без назнака да би у скорије вријеме могла бити закључена.

Алексић је незаконито био у ухапшен, да би потом пуштен на слободу са забраном напуштања територије Подгорица, што практично значи да живи у полуизолацији.

Марковић је у то вријеме (2016. година) био координатор служби безбједности и потпредсједник Владе Црне Горе и сноси посебну одговорност за овај случај, јер је сасвим извјесно да су Управа полиције, АНБ и Више државно тужилаштво у Подгорици, којим руководи Весна Јовићевић, заједно плански направили једну конструкцију и подметнули пуковнику Алексићу овај случај.

Ово посебном, јер су  сви у државном врху Црне Горе и Србије знали да се пуковник Алексић 11. јула 2016. године, када је Шуковић рањен, налазио у Београду. То је чињеница.

Марковић би требало да објасни ко је извршио измјене чувеног видео снимка на коме се не види моменат извршења кривичног дјела и не зна се чему такав снимак служи, као и ко је припремао свједоке (свједок – криминалац из Сарајева се није сам јавио већ је претходно припремљен), како је вјештак – антрополог, патолог по струци, правио лажни извјештај и уносио нетачне податке, ко је мијењао садржај телефона, те ко је приступао Алексићевим телефонима прије вјештачења и томе слично.

Посебно би било интересантно чути – ко је то из Црне Горе на територији Србије покушао уништити доказе о Алексићевом боравку у Београду у критично вријеме.

Наиме, има информација које говоре у прилог тезе да се радило о класичном агентурном и противзаконитом дјеловању служби безбједности Црне Горе на територији друге државе. Зашто о томе не прича Марковић?

Према информацијама којима располажу српске службе безбједности, постојала је монструозна намјера да се пуковник Алексић доведе у везу са наводном дестабилизацијом Црне Горе, не само у 2016. години, већ и раније, у знатно дужем временском периоду, а затим, преко њега, оптужи систем безбједности Србије, посебно Војно-безбједносна агенција Србије, према којој власт у Црној Гори гаји велики анимозитет због њеног дјеловања у Црној Гори од Другог свјетског рата до 2006. године.

Званичну Подгорицу посебно „сврби“ чињеница да је ВБА у посједу значајних информација о свим дешавањима и дјеловању црногорског државног врха и безбједносних структура у протеклом времену.

С друге стране, постојала је намјера да се, преко пуковника Алексића, подметне држави Србији, односно Београд оптужи за све што се дешавало у ранијем времену, али и оно што се дешава сада. Тим покушајима је пуковник Алексић увијек био сметња, па је и овај последњи план пропао.

Случај Предрага Шуковића је само послужио да се пуковник Алексић ухапси и у медијима створи утисак како је починилац држављанин Србије и функционер српске службе безбједности.

Марковић такође дугује објашњење црногорској и широј јавности о томе – ко је стварни извршилац и налогодавац напада на Шуковића, јер је, у једној изјави за ТВ „Вијести“, у октобру 2016. године, саопштио да је Шуковић нападнут „да се њему нанесе штета“. Из његове изјаве се јасно види да је Марковићу познат извршилац кривичног дјела, али и налогодавац.

Додуше, коректно је додао „да не зна ништа о пуковнику Алексићу“. Марковић то треба да саопшти црногорској јавности и истражним органима. Ако настави да ћути, онда је једини закључак који се намеће јесте да се премијер Марковић, како се у народу каже, „посипа пепелом“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: