Марковић и Меденица губе апсолутну контролу над дијелом правосудног система

Избор бивших суткиња подгоричког Основног суда Лидије Митровић и Наташе Бошковић у специјалне тужиоце прије мјесец дана, након што годинама нијесу успјевале да пређу у Виши суд, доказ је неједнаких аршина у правосуђу, aли и губитка апсолутне контроле предсједнице Врховног суда Весне Меденице и предсједника Савјета за владавину права Душка Марковића над дијелом правосудног система.

Митровићева и Бошковићева су већином гласова Тужилачког савјета постале дио тима Специјалног државног тужилаштва, иако су претходно за свој дугогодишњи судијски рад добиле негативно мишљење опште сједнице Врховног суда, што је преседан у досадашњој пракси у правосуђу.

Законом о специјалном тужилаштву прописано је да се приликом избора тужиоца о стручним и радним способностима кандидата тражи мишљење институције у којој су дотад радили.

У случају двије суткиње то је Врховни суд, који је по том захтјеву одлучио да оне не испуњавају услове, између осталог јер су судиле парничне предмете, па немају искуства за кривичне. То међутим није важило за судије Веру Шљиванчанин, Секу Пилетић, Драгицу Вуковић, Ненада Оташевића, Миодрага Пешића…

Затим, Врховни суд је преузео улогу Тужилачког савјета па је, умјесто радних квалитета судија, одлучио да ли су оне добре за тужиоце: „Узимајући радно искуство судије Лидије Митровић/Наташе Бошковић, кванитет и квалитет рада, проширена сједница Врховног суда једногласно даје мишљење да судија по стручним и радним квалитетима не испуњава услове прописане у Закону о специјалном државном тужилаштву за вршење функције специјалног тужиоца”.

Управо то је био шлагворт Тужилачком савјету да одлучи другачије, а једино је представница Министарства правде Наташа Радоњић била против избора јер је то био став министарства.

Међутим, став Врховног суда о кандидаткињама за специјалне тужиоце није споран само формом, већ и суштином. Статистика, у коју су “Вијести” имале увид, не даје за право Врховном суду, као ни Судском савјету који је раније одбијао Митровићеву и Бошковићеву на огласима за Виши суд.

Двије суткиње по изради пресуда у законском року од мјесец дана, проценту укинутих, преиначених или потврђених пресуда, углавном не заостају за колегама из Основног суда, које су, у међувремену, добијале унапређење. У неким случајевима, суткиње предњаче по радним резултатима.

Када су специјални тужиоци бирани, прије мјесец дана, Марковић више није био министар правде, али он и даље има важну улогу у правосуђу. Он је предсједник Савјета за владавину права који се стара о испуњавању услова које је ЕК поставила за поглавља 23 и 24, али и званичник ДПС-а који води рачуна да Меденица држи под контролом судство (иако је до избора ВДТ-а Ивице Станковића покушавала да задржи и моћ над тужилаштвом, која је опадала од одласка Ранке Чарапић).

Избором Митровићеве и  Бошковићеве за специјалне тужиоце, тужилаштво се појачало кадровима, који нијесу по вољи Меденице и Марковића.

ВДТ Ивица Станковић са Меденицом и Марковићем није у идиличним односима, као ни главни специјални тужилац Миливоје Катнић, који је својевремено смијењен са мјеста замјеника предсједника Апелационог суда са образложењем да “не зна да ради на компјутеру”.

Због свега овог се и ДПС пробудио из сна, па су прије неколико дана из Будве поручили да “разумију и подржавају право” државних институција да сумњају и провјере законитост поступка сваког појединца, али да „указују на појачану обавезу свих структура друштва почев од државних органа, али и политичких субјеката и медија, да поштују право на приватност и претпоставку невиности и поштовање грађанских права и слобода сваког грађана”. Претходно је и Душко Марковић такође негативно оцијенио тужилаштво због начина на који води истрагу у случају гдје он угрожен. Зато је изгледа и Врховни суд покушао да одлучи у име Тужилачког савјета.

Омашка или прећуткивање чињеница у корист суткињи Митровић

На основу мишљења опште сједнице Врховног суда, који је из кабинета Весне Меденице достављен на захтјев „Вијести“, детаљно се наводи статистика за посљедње три године. Међутим, за 2013. када је суткиња Митровић имала највиши проценат потврђених пресуда 73 одсто, проценти се не помиње. Умјесто тога само пише да је потврђена 91 одлука, што је збуњујуће приликом анализе, јер су остали подаци и у процентима.

Лидија Митровић је супруга бившег директора Управе за спречавање прања новца Предрага Митровића, па вјерује да је он разлог што је њено напредовање блокирано. Он је разријешен у јануару 2013, а сада је директор Управе за дијаспору у МВПЕИ. На њега је касније пуцано испред породичне киће, а недавно је посланик Коча Павловић алудирао да је то због афере „Телеком“ у оквиру које је и УСПН вршила одређене провјере.

Оцјене зависе и од “симпатија”

У мишљењу за суткињу Лидију Митровић Врховни суд је навео да је седам пута безуспјешно конкурисала за судију Вишег суда. Претходно су поменуте колеге које су на тим конкурсима изабране у Виши суд.

Статистика међутим свједочи да рад суткиње није био кључан за то што она није бирана, већ оцјена приликом интервјуисања, која, како је објашњено „Вијестима“, зависи и од наклоности Судског савјета јер прецизних критеријума нема.

Тако су рецимо Зоран Шћепановлћ, Вера Шљиванчанин, Сузана Мугоша, Соња Драшковић И Снежана Вукчевић из Основног суда изабрани у Виши, иако по успјешности пресуђења и изради пресуда нијесу бољи или су незнатно Испред Митровићеве или Наташе Бошковић. Пред Управним судом је тужба коју ју Лидија Митровић поднијела против одлукуе Судског савјета, након што је седми пут одбио њену пријаву за Виши суд.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: