Марковић обећао: Запослићемо активисте наредне године

Пише: Иван Милошевић

Душко Марковић је са данашње сједнице свога кабинета објавио да у јавним службама неће бити запошљавања до краја године, али се није изјашњавао о томе шта ће бити након тог датума. То и не треба да чуди јер наредна година је изборна, па ће врата локалних и републичких служби морати да се отворе за бројне активисте владајуће партије и њихове рођаке. Тако је било до сада, а не видим разлога зашто тако не би било и од 1. јануара 2020. године, а не видим ни начин да неко спријечи ДПС запошљавање заслужних партијских активиста и њихових љубимаца.

Чак ме и чуди што ових дана није расписан  тајни конкурс за запошљавање у јавним службама, а можда је између редова Марковић и поручио своме чланству да припреме биографске и остале партијске карактеристике и да буду спремни да од јануара наредне године закуцају на врата општинских и републичких кабинета. Марковић је дуго био на челу домаће тајне службе, па не сумњам да је добро савладао пренос невидљивих порука између реченица. А пошто се и добар дио његовог чланства бави сличним послом, односно биљежи ко за кога гласа и помно прати ситуацију на терену, не сумњам да су и они добро савладали шифре за откривање међуреченичних невидљивих порука и да су схватили шта треба да раде.

Чуј, мораторијум на запошљавање у ДПС администрацији. Чисто сумњам да тако нешто постоји и Црној Гори и ова изјава више је дата због европских контролора, него због домаћег становништва. Ови други знају да су општинске и републичке канцеларије препуне пријатеља и рођака владајућих функционера и да у њима, иако су пренатрпане, има још мјеста. То што ДПС може да сабије у једну канцеларију нико не може и мислим да су најмање европски рекордери у броју запослених по квадратном метру државне канцеларије.

Недавно сам се у то увјерио и сопственим очима. У архиви Владе ЦГ у Карађорђевој улици предао сам неки захтјев, а у канцеларији ме је дочекало пет чиновника. Помислих да су ту случајно, окупила их кафа, али није било тако. На мој захтјев један чиновник је ставио потпис, други ударио печат, а трећи завео у књигу. Четврти је нешто претурао по рачунару, а пета је лакирала нокте. Када сам их упитао да ли сви раде на послу који може да ради један радник са чуђењем су ме погледали, а ова пета са лакираним ноктима, подсјетила ме је да не разговарају са странкама. И без тог разговора било ми је јасно да у владиним канцеларијама не фали запослених и да у њима вазда има посла за заслужне активисте. Иако су телефоном звали неке колеге да дођу на кафу, мене, иако је било шоља, нијесу задржали. Ваљда им нијесам изгледао довољно ДПС активан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: