Маркуш: Зенка обмањује јавност, црквена и државна имовина раздвојене још 1868.

Министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка обмањује јавност и сакрива истину да је Благовјештенска скупштина Књажевине Црне Горе 1868, раздвојила црквену, државну и имовину породице, написао је на својој фејсбук страници публициста Јован Маркуш.

Маркуш се позвао на најаву Зенке да Влада Црне Горе планира отимање храмова Српске православне цркве. Министар је тада потврдио да се увелико припрема Нацрт закона о слободи вјероисповијести, додајући да у његовој изради није учествовала најбројнија вјерска заједница – СПЦ у Црној Гори.

Публициста међутим, подсјећа да је подјела извршена још давне 1868. године, када је јасно наведено шта коме припада.

На празник Благовијести, истиче Маркуш, 25. марта 1868. одржана је, под предсједништвом књаза, скупштина главара у Цетињском манастиру гдје је разматран наведени предлог, и гдје је одлучено што ће припадати књазу Николи као владару, што остаје као његово лично имање, што припада Манастиру и, на крају, што је власништво државе, позивајући се на рад Риста Драгићевића „Прилози економској историји Црне Горе, 1861–1870“ („Историјски записи“, 2, Цетиње, 1954).

Драгићевић наводи Народна скупштина на Цвијети те године одредила да Манастиру на Цетињу припадају „све земље, горе и васколик метех, куд крисовуља Иван-бегова пише, изузимајући, оно што су коме даровали досадањи поглавари реченог храма…“

„Ријеч је о појединачном правном акту који је настао на темељу повеље Ивана Црнојевића“, појашњава Маркиш и подсјећа да је у досадашњој историографији садржај одлуке био је познат само преко сажетог парафразираног издања објављеног у „Орлићу“, календару за 1869. (стр. 62-64).

Одлука Благовјештенске скупштине

На својој фејсбук страници Маркуш је објавио шта је тачно припало књазу, манастиру и држави.

„Скупштина је закључила да се сматрати има као добра Цркве Св. Госпође на Цетиње:

1. Све земље и горе и метех васколики кудијен Хрусовољ Ивана Бега пише изузимајући оно што су даровали досадашњи главари истога храма.
2. Све земље у прилог истоме храму.
3. Риболови: Волач, Каруч, Калуђерово, Око Шувицу и сами дио од Граба.
4. Три млина у Скалк.
5. Приход производа писаних – владике Никанора учињене у Русији и находећи се у Руски банк и који износи као проценат око 130 дуката.
6. Хиљада годишњи дуката који су још од цара Павла – Манастиру Цетињском подарени и у прилог стављени.

Скупштина је закључила да ће посад Манастир Цетињски под управом нашега Преосвештенства Господина Илариона управљан бити и његовијем приходом које му оставља на његово потпуно располагање.

Господин Владика исплаћиваће:

1. Његово Преосвештенство само себе и сву духовну послугу манастирску, учитеље и слуге манастирске.
2. Издржавање и трошак вјероисповједанија.
3. Остатак прихода предават ће у сигурне руке на добит.
4. Наредили смо да се на конат манастирски издржаје 12 питомаца док њихове школе овдашње сврше.
5. Одбор Сенатски којему се благајница народна повјерава бити ће прегледати сваке три мјесеца рачуне манастирске.
6. Беспосредствени одговорник за добра црквена јест и биће Њ. П. Господин Митрополит Иларион или други који би га наследио.
7. Глава од цркве под никаквим одговором без знања власти не може купити, продати, промјенити или даровати ништа од онога што цркви принадлежи.
8. Одржавање чистоће и добростања свега Манастира и зграда њему принадлежи.

Цетиње, 25. марта 1868. год. М. П.
Предсједник Сената
Божо Петровић

Потпредсједник
Војвода Петар Вукотић“.

Ово се истиче у документу први пут у цјелости објављеном у докторској дисертацији монаха мр Павла Кондића „Митрополија црногорско-приморска у другој половини XIX и почетком XX века (1851–1920)“, а према овјереном препису који се чува у Архиву Митрополије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: