Маровићима двојно држављанство као спас од робије

Отац и син Маровић и даље ван домашаја за надлежне у Црној Гори. Светозар и Милош своје дане безбрижно проводе у Србији, док је правда у Црној Гори селективно експресна по потреби и жељи Тужилаштва и судства.

Бјежање од одласка у затвор оних који су осуђени за крађе и велике финансијске малверзације постао је регионални проблем јер захваљујући и двојном држављанству такве особе мирно живе у сусједним државама. Управо због тога Интерполове потјернице често губе смисао, иако је свака држава са поносом истицала пријем у ову организацију и обавезала се да ће поступати по њеним правилима. Шта се заправо дешава?

Најсвјежији примјер је Здравко Мамић, некадашњи савјетник фудбалског клуба Динамо који је осуђен у Хрватској на шест и по година затвора јер је са још тројицом сарадника оштетио Динамо за 15,5 милиона еура, а буџет Хрватске за 1,6 милиона еура, пише Побједа.

Међутим, након што је ухапшен у БиХ Мамић је сјутрадан пуштен на слободу уз појашњење да се процес изручења обуставља јер је бивши челник Динама држављанин БиХ, као и да њени држављани не могу бити изручени за почињена кривична дјела уколико између двије државе не постоји билатерални споразум који каже другачије.

БиХ и Хрватска су потписале тај споразум 2012. године но у њему стоји да је он важећи само за дјела која су почињена након што је овај споразум ступио на снагу. Како дјела која се Мамићу стављају на терет датирају из периода прије тога, његово изручење је одбијено. Хрватска је за њим расписала међународну и националну потјерницу након што је жупанијски суд у Осјеку прошле недјеље одлучио да је Мамић крив.

Дан прије изрицање пресуде Мамић се склонио у БиХ.

Са друге стране, Црна Гора и Србија “муку муче” са изручењем Светозара и Милоша Маровића који су правоснажно осуђени у Црној Гори али мирно живе у Србији. Млађи Маровић је након правоснажне пресуде стекао држављанство Србије. На који начин и зашто је добио српско држављанство то званично још нико није желио да објасни.

Напомињући да добро треба проучити Споразум о узајмном изручењу између Црне Горе и Србије и да онда не би требало да буде правних дилемма, криминолог Златко Николић за Побједу каже да је у случају Маровић све могло да се уради.

“Зашто није урађено, не знам. Некоме је изгледа одговарало да то буде овако. То се српски зове замајавање правде, али ако се нађе довољно политичке воље може све да се поправи и да се ови изруче. Маровићи живе у Београду. Да ли је потраживање њих заправо само фингирање због домаће јавности нема података, али ту је све политика”, сматра Николић.

Пошто је Србија недавно забранила улазак неколицини криминалаца из Црне Горе, али је за сада са границе враћена само нека сексуална радница па је све то испало комично, Николић каже да мисли “да криминаци неће кушати своју срећу”“, али и да, “Црногорци треба да направе списак наших бараба које не би требало да пуштају у Црну Гору”.

Он закључује да у државним односима увек постоји реципроцитет, међутим, “ако неким структурама не одговара прављење тог списка онда га неће бити”.

Како се правда примјењује на обичне грађане, чинило се да је случај Маровић јасан, али испоставило се да за овај случај у Србији нико није надлежан.

Ако полиција поступа по налозима Министарства правде нејасно је зашто Министарство није поступило по Интерполовој потјерници. Да ствар буде занимљивија, из Министарства правде Србије тврде да нијесу надлежни, ако је вјеровати министарки Нели Кубуровић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: