Мартин тријумф: Кресање пензија и скидање имунитета

(femme-горка)

За очекивати би било да понешто нашкрабам о Шкрељи, али не могу и ову колумну почињати вицом, јер поменути је мање од неспоразума, што ће рећи да спада у ранг штоса.

Дакле, тако ти упртим навише правац кроз текст, и већ на ћошку друге реченице (нешто сам биљежио о основама метафизичких питања код Е. Блоха која су, руку на јуначки орган (срце), толико запетљана и нерешива да у њима наслућујем мистерију једнаку оној која се пита: зашто након дугогодишње, нажалост пропале љубавне везе, жена има потребу промијенити фризуру?! – извор: магазин о жени) тучим ти се брк у брк са Мартом Шћепановић, за коју сиротиња раја – нарочито обесправљене мајке – вели: она није била на страни часно и поштено стечене пензије, а све због потребе да се ДПС главном штабу додвори до краја, иако то нико од ње не тражи у толикој мјери, али такав ти је менталитет роба. То је кадар за примјер, брале!

Е, сад, да ли врх ДПС-а, заиста, од својих ниже котирајућих колега очекује да се према стварности и ситуацији у Црној Гори односе како то практикује „господична“ Марта Ш., или, пак, на неком већем нивоу, све умносозрицајући и астрално се повезујући, нижекотирани партијци по себи знају како се ствари угрубо решавају (што је, нема сумње, случај са, у пролазунашкрабаним Шкрељом), кад, гдје, коме и како иза леђа, као што је Марта мајкама – народски речено – забила до бубрега. Пензију, мислим…

Међутим, Мартином тријумфу бешчашћа овдје није крај (пензије су само једна од тачака у њеној професионалној мрачној, малој каријери), ено је, пази, гдје цичи, арлауче и лакта се у хистеричном реторичком рефрену: скидај имунитет, скидај фронтовце! Онда, у паузи, изнајмљује половњак од приче да је то, у ствари, само како би се политичка сцена, колико толико, одржала на пристојној разини. На демократској висини, дакле…

Овдје се јавља онај моменат мучнине кад из невјерице, одједном пропаднемо у истину, по ко зна који пут откривајући и признајући себи да је на овом црном кршу, све су прилике, све сјебано, и да смо, као друштво докраја изгубљени, у искушењима малих, биједних интереса, откривамо се као појаве које не рачунају на будућност, лакоми грабимо оно пред носом…

Марта нас је само охрабрила у свеопштем грабежу, које је, ништа мање, присутно и у квази вакумираној култури, да онда и не говоримо шта се чини са дивљом приватизацијом, од државе до потоње плаже… – А, Шкреља, о њему други пут, јер позоришни лутак једне ПИНК политике (који, молим вас, препознаје да све што радимо и говоримо одраз је нас самих, а не никако објекта на којег дјелујемо, итд.), чија је спикерица, погађаш, Марта.

(Слобода за Чађа!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: