Мартин у Беч, Мартин из Беча!
1 min readПише: Јован Лакићевић
Као неко ко се дуго бавио геополитиком (као новинар) и политиком (као политичар у „једноумљу“) најрадије бих прескочио тему о којој се, макар реда ради, мора нешто рећи.
У питању је посјета Дритана Абазовића, неуставног премијера Црне Горе, Београду.
Не бих, ни на који начин, да кварим њене ефекте, којих, по мом скромном суду, неће ни бити. већ да просто упозорим на неке протоколарне и неформалне околности, које су је пропратиле, а које су, благо речено, засметале макар политички мислећим људима. Бојим се да ће бити у стилу: Мартин у Беч, Мартин из Беча!
Ријеч је особи, која је уочи августовских избора прије двије године, побрала опште симпатије (као Албанац) у српском корпусу, у Ц. Гори и ван ње, нападајући безрезервно, тадашњег, а и садашњег Поглавника. И, захваљујући српским гласовима добио три посланика.
Ријеч је о особи која је, након избора, оспорила улазак најбројније „савезничке“ коалиције у вазалну „Владу експерата“ Не трева, ваљда, ни подсјећати, да су уз њега биле и „Демократе“!
Ријеч је о особи која је, као потпредсједник, а фактички челник те исте Владе, подржала срамну резолуцију о Сребреници, коју ни Скупштина његових сународника у Тирани није усвојила!
Ријеч је о особи која је, на челу служби безбједности, благо речено саботирала хиротонизацију Митрополита Јоаникија на Цетињу.
Ријеч је о особи која је у име претходне Владе, подржала „самосталност и независност“ Косова.
Ријеч је о особи која је, ваљда још у функцији мандатара(!) увела санкције Русији( за вјечиту и неизбрисиву срамоту Црне Горе)!
Не спадам у пасиониране хроничаре његових недјела против Српства и Црене Горе, али мислим да ће и ово, управо побројано, бити довољно да се схвати о каквом се „пријатељу“ Српства и Србије ради. По мом осјећају, који ме је ријетко кад изневјерио, у питању је особа која беспоговорно, као њењ „фаворит“ , извршава налоге једне од двије еуроатлантистичке амбасаде, чијој је матици вишевјековни циљ – затирање српског сјемена на Балкану!
Е, сад долазимо на почетак овог текста: чему она протоколарна шарада са химнама и постројеном гардом, која је забољела сваког часног Србина? Ваљда некад и у тим протоколарним и дипломатским работама ваља имати мјере!
Примате у официјелну посјету неког ко није уставни премијер Владе Ц Г, државе са којом немате дипломатске односе, јер је њен амбасадор практично протјеран из Црне Шуме, под неразјашњеним околностима, и, да се направимо сви заједно луди у име неких будућих бољих односа…
Бојим се да од тих бољих, будућих односа, у овој фази неће бити ништа. Оно, у шта сам сигуран да ће бити, јесте, да Драгиња, Рањо, Рашко и други легитимисани србомрсци, неће имати проблема да уђу у њима мрску и озлоглашену Србију. Све остало је под великим знаком питања.
Неће бити проблема ни око помоћи Србије својој црногорској браћи ни у случају планетарне глади ( која је извјесна), а то се могло подразумијевати и без ове , за мене загонетне, „дипломатске“ посјете.
Најава потписивања Темељног споразума Ц Г и СПЦ, која је претходила овој чудној посјети , биће озбиљан тест за све оно што ће се убудуће догађати на релацији Београд-Подгорица.
Да будем искрен, то ће бити тест за опстанак ове, антиуставне Владе. По мом суду, све зависи од савјета Енглеске амбасаде, (намјерно избјегавам, Британске). Сачекајмо још који дан.
Драги земљаци, сачекајмо шта ће десити, најприје на Влади, а потом и на Скупштини ЦГ.
Уопште нијесам сигуран да ће „разговори у Београду“ наићи на одобравање извјесног броја ентисрбских министара у ЦГ, а потом и у Скупштини ЦГ, уколико их у двије атлантистиче амбасаде не убиједе у супротно“.
Дакле, у билансу управо минулих разговора у Београду, треба сачекати реакције Владе и Скупштине ЦГ. Онда ћемо видјети – на чему смо.
Прочитајте ЈОШ:
„Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“ (6)!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: