Мартиновић тражио поништење пресуде Перовић према којој је држави дужна више од 58.000 евра

Пуномоћник Јелене Перовић, адвокат Никола Мартиновић тражио је од подгоричког Вишег да укине пресуду Основног суда према којој је бивша директорица Агенције за спречавање корупције дужна да врати држави 58.539,7 евра, уз затезне камате, јер је продала стан од 87 метара квадратних који је добила по повољним условима, а није испунила обавезу и остала пет година на судијској функцији.

У жалби, у коју “Вијести” имају увид, Мартиновић тврди да су разлози из образложења пресуде судије подгоричког Основног суда Мирзе Адемовића “нејасни и противрјечни”.

Он је у жалби поновио да “није дошло до кршења уговора, јер је нотарски запис УЗЗ бр.05/218 од 11.01.2018. године по својој садржини предуговор, којим се не могу конституисати права и обавезе – осим обавезе да се касније закључи главни уговор”.

Држава је спор против бивше директорице Агенције покренула након иницијативе Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС), крајем новембра 2022.

МАНС је тада апеловао на институцију Заштитника имовинско-правних интереса да у име државе затражи накнаду штете због неиспуњавања уговорене обавезе приликом куповине стана по повољним условима.

Перовић је од средине априла у кућном притвору јер је Специјално државно тужилаштво терети да је злоупотријебила службени положај у Агенцији за спречавање корупције и оштетила буџет за више од 100.000 евра.

Нејасно му како је настала штета по државу

Мартиновић тврди да се у пресуди “не наводи у чему се то конкретно састоји штета” коју је претрпјела држава.

“…Јер само навођење да је прекшен било какав уговор (а у конкретном случају ради се о предуговору), није довољно да би се утврдило и постојање штете. Стога је суд био дужан да наведе конкретне чињенице и разлоге због којих сматра да је тужилац оштећен, што пресуда не садржи. Дакле, искључиво уговор којим се утврђују права, а не предуговор који само обавезује на закључење главног уговора, може бити основ за преиспитивање да ли је испуњењем или неиспуњењем његових одредаба настала штета”, тврди пуномоћник Перовићеве.

Мартиновић још указује на то да су “наводи у пресуди да то што тужиља није била уписана као власница предметеног стана није од утицаја за другачије пресуђење, зато што та околност нигдје није прописана као обавезна, да би тужена могла тражити предметну штету, контрадикторни сами себи”.

У првостепеној пресуди коју су “Вијести” објавиле почетком августа, судија Адемовић наглашава да је “теза тужене стране била је и да је уговор о продаји по повољним условима по својој садржини предуговор”.

“Да предметни предуговор не производи правно дејство без закључења главног уговора, како то наводи тужена, поставља се питање како би онда она могла исти тај стан да уступи трећем лицу и да пренесе права и обавезе на то лице, односно да сагласност да се купац може укњижити у катастар непокретности, те коначно, да стоји тај правни резон тужене, поставља се питање – како би онда тужена од купца наплатила купопродајну цијену”, прецизирано је у пресуди.

Обавезала се да ће остати у суду, па пошла у АСК

У пресуди Основног суда се наводи да је Перовић, као судија и предсједница Основног суда у Цетињу у својству купца са тим судом – продавцем, закључила Уговор о продаји непокретности под повољним условима 11. јануара 2018, а да се ради о стану ознаке на првом спрату површине 86,45 квадрата и оставе површине 7,74 метара квадратних.

“Предметни стан туженој је додијељен на основу Одлуке Судског савјета – Комисије за рјешавање стамбених потреба судија… Тужена се предметним уговором, у складу са одредбом члана 32 став 3 и 4 Правилника о начину и критеријумима за рјешавање стамбених потреба судија, обавезала да ће остати на судијској функцији најмање пет година од дана закључења уговора, а уколико јој њеном вољом престане судијска функција прије истека тог рока, иста се обавезала да врати стан или надокнади његову тржишну вриједност која је важила на дан закључења уговора”, стоји у пресуди.

Савјет Агенције за спречавање корупције је 23. августа усвојио захтјев бивше директорице и одобрио јој да 12 мјесеци прима накнаду у висини зараде коју је примала у посљедњем мјесецу прије престанка функције

Наводи се да је заступник државе – институција Заштитника имовинско-правних интереса у тужби нагласила да Перовић ту обавезу није испоштовала, с обзиром на то да јој је функција престала, по сопственој вољи, у јулу 2020, када је именована за директорку Агенције.

Судија Адемовић констатује да “Правилник о начину и критеријумима за рјешавање стамбених потреба судија прописује да уговори који се закључују са судијом који има мање од 10 година судијског стажа морају да садрже одредбу да је судија дужан остати на судијској функцији најмање пет година од дана закључења уговора”, а да је у супротном дужан да врати стан, кредит или земљиште или надокнади тржишну вриједност.

“У Уговору о продаји непокретности под повољним условима од 11.01.2018. године, тужена се обавезала да ће, сходно поменутом члану из Правилника, остати на судијској функцији најмање пет година од дана закључења уговора, те да ће уколико јој судијска функција престане њеном вољом прије истека тог рока вратити стан, или накнадити тржишну вриједност. Међутим, уговорену обавезу тужена није испоштовала, већ јој је дана 24.07.2020. године на основу њене воље престала судијска функција, о чему је обавијестила Судски савјет, а већ 25.07.2020. је именована за директорицу Агенције. Није прихватљива теза тужене о другачијем рачунању рока од пет година, већ је, по мишљењу овог суда, да би избјегла посљедице враћања стана иии плаћања истог по тржишној вриједности, иста од момента закључења уговора морала остати на судијској функцији бар до 12.01.2023. године, што није учинила”, наглашено је у пресуди у коју су “Вијести” имале увид.

Суд је, стоји у пресуди, прихватио налаз и мишљење вјештака и на њему засновао одлуку о висини штете.

31.960,3 евра је цијена по којој је Перовић добила стан по повољним условима, да би га продала за 73.000. Према првостепеној пресуди, на коју је њен пуномоћник уложио жалбу, држави треба да врати 58.539,7 евра, уз затезне камате

Перовић је друга јавна функционерка којој је првостепеном пресудом одређена санкција да надокнади новац због штете коју је проузроковала по државни буџет. Претходно је судија Основног суда у Подгорица Санела Ефовић утврдила да бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић мора држави да врати 11.525,67 евра, уз законске камате, јер је 2017. био одговоран за штету насталу због повреде права личности адвоката Горана Родића, Синише Газиводе и Марије Радуловић.

Држава у овом тренутку пред судом тражи да штету по буџет надокнади и бивша министарка просвјете, науке, културе и спорта Весна Братић, која је 2021. потписала десетине разрјешења директора васпитно-образовних установа. Већина њих је тужила државу, а судови досудили да су одлуке о њиховом разрјешењу биле незаконите, због чега ће, раније је процијењено, по државу настати штета од око 300.000 евра.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: