„Марже се ограничавају на првој редовној сједници Владе, спроводимо и сингапурски модел“

Влада ће на првој редовној сједници Владе проширити обухват ограничења маржи а овај пут ће бити укључен већи број производа. Кључно за црногорско тржиште је довођење страних трговачких ланаца из Европске уније, како би се се тржиште отворило а марже смањиле.

То је на конференцији за медије поручио премијер Милојко Спајић.

Истакао је да су Европа сад 1 и 2 само почетак економских реформи које планирају до краја мандата Владе, те да ће и стандард грађана бити значајно већи. Навео је и да су трговински ланци посебно напредовали за вријеме ранијих влада те да раде на ограничењу маржи.

„На првој редовној сједници Владе ћемо проширити обухват за које ћемо ограничити марже, и обухватити више производа“, истакао је Спајић и навео да је кључно довођење страних ланаца из ЕУ, како би се се отворило тржиште а марже смањиле.

Спајић је додао и да Црна Гора мора да исправи инфраструктуру јер је производ доласком у Црну Гору већ скуп, а не исплати се доводити велике количине производа. Навео је да је инфлација иста као на европском нивоу и да она није проблем, већ да су цијене порасле до те мјере, да се свака мала промјена осјети.

„Пораст цијена се десио за вријеме 43. Владе, 80 одсто те разлике се десило за вријеме те Владе. То је великим дијелом због геополитике, а ми сада морамо то да исправљамо и цијене враћамо на ранији ниво. Имаћемо мјере, питаћемо грађане које производе морамо да обухватимо и грађани не требају да се секирају“, навео је Спајић и нагласио да има и европских маркета, у којима су цијене ниже него у домаћим.

Споводе и модел из Сингапура

Спајић је истакао да му је премијер Сингапура саопштио три корака кроз које је та држава дошла од најсирмашније, до једне од најбогатнијих.

„Три су кључне мјере које држава мора да спроведе, оне морају да крену одмах а неке од њих, ефекти ће бити видљиви краткорочно, средњорочно а за неке дугорочно – односно за двије, три године, за пет, шет, па за 10 година“, појаснио је он.

Спајић је навео да су краткорочне реформе оне везане за пореску политику. Економски модел Сингапура је био фокус на људе јер су морали с обзиром да увозе воду, струју и друге ресуре, а фокус ове Владе је исти, па су нам људи примарни ресурс.

„У октобру ове године пореско оптерећење на људе и рад ће да буде на 16,2 одсто за просјечну зараду“, појаснио је он и додао да је то убједљиво најмање оптерећење у Европи.

Табела о пореском оптерећењу

Нагласио је да је улагање у инфраструктуру друга, односно средњорочна мјера. Истакао је да је приступ Подгорици кључан за сваку општину у Црној Гори, као и њихова међусобна повезаност.

„Ово је 18 дионица ауто-путева и брзих цести које планирамо да изградимо. Ауто-путеви се не граде 100 пута, они се граде само једном. Њемачка је Њемачка због инфраструктурне повезаности и има стратешку локацију“, навео је Спајић и истакао да се Црна Гора понаша као да нема слично тржиште и позицију.

Он је навео да ће након завршетка брзих цести, грађани од Подгорице до Андријевице стизати за 38 минута, од Главног града до Берана за 45, до БИјелог Поља око сат времена, а толико ће требати и до Рожаја.

„Подгорица-Никшић биће 30 минута, Подгорица-Жабљак биће око сат времена, Пдогорица-Будва биће око пола сата, Подгорица-Херцег Нови биће око 50 минута, Подгорица-Београд ће ауто-путем бити три сата…“, истакао је он и додао да ће до Сарајева требати два и по сата, а до Приштине сат и по.

Истакао је да је дугорочна мјера фокус на просвјету, те да улагање у тај сектор даје резултате на дуже стазе, односно кроз 15 година. Истакао је да је 100 милиона еура обезбијеђено за развој просвјете кроз План раста, те да покушавају да дио инфраструктуре изоставе кроз Западнобалкански инвестициони оквир (WБИФ), како би се за просвјету ослободило до 200 милиона еура.

Табела о школству

„Ове године се дешава реконструкција 57 вртића и школа, увођење роботике у основне школе, и желимо да дјеца буду конкурентна. Ми желимо да дјеца буду конкурента а кроз овај сјајан план, то ће се и постићи“, истакао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: