„Масакр“: Арапски „Eagle Hills“ дао највећу цијену за више од десет плажа у Улцињу

„Масакр“, овом ријечју је предсједник Удружења закупаца плажа у Улцињу Преља Шкреља оцијенио дешавања на данашњој јавној лицитацији у просторијиама Јавног предузећа за управљање морским добром у Будви за закуп купалишта у најјужнијој општини, посебно на Великој плажи.

Разлог за ову оцјену је тај што је фирма „Eagle Hills Montenegro“, иза које стоји арапски капитал, дала највеће новчане понуде за више од десет купалишта на Великој плажи.

Према сазнањима „Вијести“, које је потврдио Шкреља, ријеч је о култним плажама „Saranda“, „Adritaica“, „Imeprial“, „MCM“, „Hill“, „Mojito“, „Habana“, „Safari“, „Tropikana“, „Koral“, dio „Pearle beach“, „Barbose“..

„Ово се не памти, фирма са апсолутно сумнивим гаранцијама и непотпуном документацијом, узима људима хљеб, породични бизнис. Не вјерујем да је то коначна одлука, мора пасти. И није истина да су наши закупци полумафијаши, како тврди министар прсторног планирања Славен Радуновић. Такав вокабулар о породичним људима, примитиван је и нецивилизован. Држава би требало да штити своје грађане а не да их на овакав начин представља. Срамно“, казао је Шкреља у званичној изјави „Вијестима“.

Компанија „Eagle Hills Montenegro“ регистована је 6. марта у Подгорици на адреси Јола Пилетића 18 под шифром дјелатности „разрада грађевинских пројеката“.

„Eagle Hills“ је приватна грађевинска компанија из Абу Дабија, специјализована за грађевинску делатност и улагања у некретнине,а градла је елитно насеље „Београд на води“. Како се наводи на сајту београдске компаније „Belgrade Waterfront“(БW), предсједник „Eagle Hills“ је Мохамед Алабар.

„Специјализована за изградњу модерних градских језгара и врхунских дестинација на новим тржиштима, компанија је постала међународни симбол квалитета, улагања и престижа. Еагле Хиллс покреће велике развојне пројекте конципирањем и изградњом објеката мјешовите намјене који подстичу и диверзификују локалну економију, стварају нова радна мјеста, привлаче домаће и стране инвестиције и поспешују развој пословања и туризма. Компанија промовише остварење врхунског животног стила кроз осмишљавање и имплементацију савремених градских садржаја, укључујући стамбене и пословне објекте, угоститељство, тржне центре, малопродајне објекте и здравствену заштиту“.

Портал „Форбес Србија“ је у новембру 2023.године објавио текст под називом Алабар верује у регион – „Copy“ Србија, „paste“ Албанија, и даље ка Хрватској, БиХ, Мађарској…

„Мохамед Алабар недавно је заинтригирао хрватску јавност јер је потписао уговор о преузимању успјешне туристичке компаније Сунчани Хвар, а познато је да је покушао с бившим загребачким градоначелником, Миланом Бандићем, градити и контроверзни пројект који је назван „загребачки Манхаттан“. Најновији покушај аквизиције у Хрватској, куповине компаније Сунчани Хвар за више од 200 милиона еура показује да вјерује у потенцијале регије. У Хрватској је већ власник компаније Сунце Хотели, такође фирме која управља туристичким објектима на више локација, а коју је према писању хрватских медија платио више од 100 милијуна еура. Једина, али битна разлика, у односу на друге пројекте које развија или жели развити у другим просторима регије јесте то што је у Хрватској купио „готове“ компаније, постављене на своје ноге, које успешно послују и сада ће позитивно доприносити његовом већ прилично разноврсном пословном портфолију“, пише у тексту.

Даље се наводи да је „врата регије отворио је пројектом Београд на води, потом је имао неуспјешан покушај у Загребу, а након тога је уочио потенцијал у развоју луке Драч у Албанији. А Србији, Албанији и Хрватској, могли би се придружити и Босна и Херцеговина и Мађарска“.

“ Недовољна транспарентност која је присутна у пословним подухватима које овдашње власти покушавају реализовати с Алабаром наводи медије, политичаре и јавност на различите теорије које иду и до тога да је он само маска за улагања у којима је власник новца ипак неко други, али доказа за то још нема. Али, зашто би то морао радити неко ко је изградио Бурј Кхалифу (највиши небодер у Дубаију, оп.а.) и већи дио Дубаија. Тешко је не запитати се зашто неко не би објеручке прихватио пословне прилике у којима лидери, гладни прилика за промоцију пред бирачима, нуде велике површине најатрактивнијег земљишта, убрзане процедуре за добивање дозвола, порезне олакшице и друге добре шансе за зараду. Готово у правилу су то лидери који успјех једне власти приказују у квадратима, километрима и другим мјерним јединицама. Оно што им Алабар нуди је једино што немају, а то су мега пројекти“, наводи се у тексту.

Загребачки Менхетн

У тексту се наводи да Загребачки Менхетн, пројекат је који је с Алабаром желио реализовати бивши градоначелник главног града Хрватске Милан Бандић.

„Предвиђао је сличан модел као и у Београду, гдје би град дао 1,1 милион квадрата земљишта односно 110 хектара уз Саву док би Алабарова фирма Eagle Hills развила пословно-стамбени комплекс велике квадратуре. Иако је и у Загребу колала прича да ће то бити нови пословни центар града, „купци“ те приче нису насјели па је јака грађанска и политичка опозиција успјела спријечити измјене Генералног урбанистичког плана Загреба те пројект није одмакао даље од необавезујућег Меморандума о сарадњи“, пише у тексту.

„Форбес Хрватска“ истиче да је евидентно да Алабар користи сличан модел организације пословања тако што оснива твртку под називом Eagle Hills, а која је у власништву компаније регистроване у Уједињеним Арапским Емиратима. И занимљиво је да сваки балкански Еагле Хиллс има засебног власника у УАЕ. Хрватски Eagle Hills у власништву је компаније Eagle Hills Croatia Properties – соле проприеторсхип ЛЛЦ из Абу Дабија“,

Рамин „шеик“

„Алабар је на најсрдачнију добродошлицу наишао у Србији и Албанији. И толико је сличности између два пројекта да можемо рећи да је примијењен copy-paste приступ. У обје земље за пројект су се заузели највиши дужносници. У Србији је Алабара више пута угостио особно предсједник Александар Вучић док је у Албанији највећи поштоватељ лика и дјела арапског инвеститора премијер Еди Рама. Албанска јавност је чак Алабару додијелила и надимак „Рамин шеик“. Све је почело потписивањем Меморандума о разумијевању и том приликом је премијер употребљавао изразе „драги пријатељ“ и „братство“, те је хвалио „фантастичан дизајн“, утицај на повећање вриједности некретнина грађана Драча, изградњу највеће туристичке марине на Медитерану. Може се рећи да је примијењен опробан рецепт из Београд. Прво ефектни компјутерски прикази мноштва зграда и велике луке у коју ће се моћи смјестити 1.000 јахти.

Онда се наставља са оним што је виђено и у Србији. Алабар с највишим представником државе обилази макету пројекта. И на крају, лансирана је и wеб страница на којој се већ може исказати интерес за куповину станова у зградама које још нису стигле ни до темеља. Али, иза декора постоје важнији изазови. Према доступним информацијама, пројект ће развијати Eagle Hills Real Estate Development, албанска верзија Eagle Hills-а (првобитно је носила име Сyмпхонy реал естате девелопмент). Први власник фирме била је Сyмпхонy Инвест Лимитед која је власништво пренијела на  North East Real Estate Holdings Limited из Абу Дабија. И што се тиче власништва направљена је иста ствар као у Србији. Арапски партнер и албанска држава направили су 2021. заједничку фирму, у којој је власништво подјељено у идентичном односу – 67 посто припало је Eagle Hills-у, а 33 посто држави, односно државној компанији за развој лука“, пише у тексту.

Даље се наводи да је пројект добио статус стратешке инвестиције као интегрирани туристички пројект од стратешког значаја за државу (одлуку је донијела Комисија за стратешке инвестиције на челу са Рамом).

„Тај критериј је испунио јер је вреднији од двије милијарде еура и најављује запошљавање 12.000 људи, а статус стратешке инвестиције ће остваривати ће седам година. Као и у случају Србије, и Албанија је доносила и мијењала регулативу у циљу брже реализације пројеката“, пише, између осталог, у тексту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: