Масакр у Иригу: Брутално иживљавање и убиство штенади
Пише: Мишо Вујовић
Енигма нестанка Никите и Грома завршена је трагично али ће ускоро добити и судски епилог. Њихова беживотна тела пронађена су на оближњем мрциништу пола километра од центра Ирига. Ескумирана су након признања злочина тројице егзекутора.
Цело време радници Комуналца на челу са директором Александром Манојловићем чврсто су стајали на становништву да су штенад побегла и да ће се однекуда појавити. А знали су да повратка са мрциништа где бацају угинуле и убијене животиње нема. Знао је то и Виктор Лончар задужен за транспорт и безбедност штенади. И његов помоћник Миша Лубичник,чији психо ментални сензори су тек на полиграфу почели да спознају тежину дела у коме је учествовао.
Најодговорнији и најсвеснији је свакако, егзекутор – ветеринар Никола Пашић, који је наводно успавао псе. Вероватно претходно масакриране од његових бесних акита. Није искључено да су Гром и Никита послужили за тренинг овим опасним животињама, што се раније дешавало у Иригу, према сведочењу неких активиста за заштиту животиња. Власник ових опасних паса Никола Пашић, убеђивао је оне који су се распитивали за несталу штенад, да су у терању и да ће се вратити. А знао је човек, истог имена и презимена као и дугобради премијер краљевине Србије и СХС човек кратког морала и дубоког џепа, да се “са Бара нико не враћа”, како пева “ Забрањено пушење. У писаном одговору ЈП Комуналац, помиње се и Јован Васић без објашњења у ком својству је био ангажован.
Никита и Гром су једноставно приведени и масакрирани. Да ли је у питању био тренинг хир или покушај прикривања злочина свакако ће утврдити надлежни органи. Евидентно је свирепо и садистичко понашање према псима, пре свега од “хуманисте” – ветеринара Николе Пашића.
Нерасветљених детаља има на претек као на пример улога директора Комуналца Александра Манојловића и локалног председника Кинолошког клуба, одгајивача, власника агенције за обезбеђење имовине и лица Кобран, Јована Васића!?
Уверен сам да кључеве истине у рукама држи управо Александар Манојловић који ми се учтиво обратио смс поруком да постоји и друга страна медаље. У убеђењу да је поступајући тужилац најкомпетентнији предложио сам му да код њега олакша савест и допринесе разобличавању овог монструозног злочина.
Оно што ми у здравом разуму изазива тупи бол је бездушност егзекутора манифестована кроз садистичко иживљавање над два немоћна бића.
Умислили су зликовци, да њих двоје немају душу, као и она штенад жива у јаму, пуну псећих лешева, бачена? За разлику од вас њихове душе су велике, одане и захвалне, а вашем духовном мраку светлуцаће њихове рано угашене очи.
Због такве безимене светине израсле из муља, рано се од људи отуђио најпознатији Ирижанин Борислав Михајловић Михиз, годинама забрањиван у свом родним Иригу од стране аутономаша?
Градић са првом јавном читаоницом читаоницом и библиотеком старијим од београдске и матице српске, познат по витештву Адама Монестерлија и неколико стотина храбрих српских граничара страдалих у једној од последњих битака са Турцима на панонском простору, данас је постао хорор за псе како гласи једна ФБ страница.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mišo, te gnjide su ti blistavi život ogadile a likvidacijom Nikite i Groma i porodicu za taj trenutak zgromile _ dao im Bog ono što su zaslužili!
Генијални Достојевски је на једном мјесту рекао :
“ Неки пут се помиње ‘зверска’ суровост човека, а то је страшно неправично и увредљиво за звери: звер никад не може бити тако свирепа као човек, тако мајсторски, тако уметнички свирепа.“
То што су ти (не)људи урадили овим дивним, племенитим створењима, Никити и Грому, те“ звери“ никада не би урдили њима.
Нека их стигне заслужена казна!
Ово је веома важна ствар, па се ваља осврнути — свак, (о,) око себе,
Поживотињавање је широко (ра)ширено, по свим крајевима, и српским,
Лако се пређе са животиње на ближњега свога, неком не треба ни тај међукорак,
Са друге стране, Карађорђе је шумар био у овом (наведеном у тексту) крају, ту је Раваница Сремска и сви манастири Фрушке горе,
#
Један тим, везни ред репрезентације Ове Теме, у једном периоду,
Тодоровић, Ковачевић, Путица, … средњи је везњак капитена познатог под више надимака — досад неутврђеног стварног имена,
средњи тај везни је образац играча «са инстинктом убице», неки од играча из тог (и данашњег) периода то би назвали «ђавоиманост» — он. средњи везни по потреби игра и против свог везног реда, и ђоном.
Тај, да манемо «шалке 011», убио је и оног што усташе нису, јединог што је из јаме изишао да св(ј)едочи. Убио је и другу двојицу у (свом) реду.
Први је био Дражин мајор. Трећи је био краљев официр комуниста, надређен Титовом другом, човек који је у априлском рату бомбардовао Немачку.
Отад смо у нереду. Мало више него дотад.
#
https://www.youtube.com/watch?v=RrxePKps87k