Масакр у Кривој Реци: Палили људе, дигли цркву у ваздух, најмлађа жртва беба Вера

Средина октобра 1942. године најужаснији је период у сећању мештана Криве Реке и Копаоника, а први попис жртава који је урадио судија Радован Марковић исте године сведочи о размерама трагедије: фолксдојчери су тада побили више од 300 мештана поткопаоничких села у масакру у коме су пекли људе, палили читаве породице у колибама, стрељали на ливади, ампутирали им руке и ноге.

Остало је упамћено да су 70 цивила угурали у претходно минирану Цркву Светог Петра и Павла и дигли је у ваздух. СС дивизија „Принц Еуген”, у чијим редовима је било око 1.500 војника, подунавских Немаца, под командом пуковника бивше војске Краљевине Фрање Кодра и са Бугарским 36. пешадијским пуком од 1000 војника предвођених Петром Паневим, као и јединицама од 300 белогардејаца, одговорни су за масакр почињен услед уверења да је штаб четничког војводе Драгутина Кесаревића био управо у атару Криве Реке.

Најмлађа жртва злочина била је беба Вера (Трифуновић) од месец дана.

Тај злочин је по људским губицима, према броју становнику, био вероватно најстрашнији у Другом светском рату – присећао се за “Новости” Горан Минић, аутор књиге “Казивања о Кривој Реци копаоничкој”, који је један од најупорнијих истраживача, чувар сећања на овај стравичан злочин.

Минић је деценијама разговарао са преживелима. Сведочење Ратомира Николића било је једно од најстрашнијих. У тренутку покоља имао је само шест месеци. Сачувало га је тело његове мртве мајке.

– Причала ми је моја баба, која ме је и нашла међу педесет убијених људи – сведочење је Николића. – Два дана и две ноћи сисао сам мртву мајку. Имао сам само шест месеци тог октобра 1942. године. Неким случајем остао сам жив, прекривен лешевима.

Радунка Николић преживела је крваву просидбу 12. октобра, 1942. године. Требало је да се уда за Милована Милинчића, момка из Осредака, одакле су са будућим младожењом пристигли рођаци са поклонима и музиком. Фолкдојчери су пуцали у сватове, Радунка је остала без руке.

Режисер Горан Ерчевић снимио је и вредан документаран филм о Операцији Копаоник, чији је масакр у Кривој Реци за монструме представљао тек једну сурову “активност”.

– Међу страдалима је било 72 жене и 105 деце млађе од 18 година, а након масакра село је запаљено и опљачкано – каже режисер Горан Ерчевић, аутор филма “Плач празне колевке” из 2017. Документарац је делом и снимљен захваљујући мештанима који су изгубили претке у покољу.

Сценариста овог дела Слободан Ценц каже за “Новости” да се цела Операција “Копаоник” сматра једним од већих злочина против цивилног становништва, чије су жртве пре свега биле из Криве Реке, а током неколико дана октобра убијани су и цивили и из других планинских села.

– Свака кућа је изгубила од пет до 20 чланова – прича за “Новости” Слободан Ценц.

ОДЛИКОВАЊЕ ЗА ПОКОЉ

ЗА “резултат” покоља Хајнрих Химлер директно је унапредио одговорног команданта Рихард Казеререа, који је као и Аугуст Шмитхубер, командант пука “Принц Еуген”, осуђен и стрељан због ратних злочина након Дргугог светског рата.

Извор: НОВОСТИ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: