Машала: Министрима и посланицима плате расту за чак 600 евра

Зараде посланика и министара у просјеку ће од јануара порасти за око 600 евра, сходно Нацрту измјена и допуна Закона о зарадама запослених у јавном сектору, који је од понедјељка на јавној расправи, а по којем су коефицијенти сложености послова увећани за 30 одсто.

Према тренутној рачуници, по којој смо као основу узели посљедњу зараду јавног функционера, премијер Милојко Спајић ће у наредној години имати плату већу за 610 евра и износиће 2.645 еура. Предсједнику парламента Андрији Мандићу, у односу на октобарску плату, зарада од јануара би била већа за 837 евра и износила би 3.630 евра. Јануарска плата шефа државе Јакова Милатовића износила би 2.587 евра, што је за 597 евра више него што је примио у септембру, пише ДАН.

Према ономе што су октобарске плате у јавном сектору, које су, што се тиче функционера, веће за стотињак евра због примјене програма „Европа сад 2“, чланови Владе ће у наредној години, према предложеним коефицијентима, примати од 500 до 791 евро већу зараду него тренутно. Што се тиче посланика, они ће за рад у парламенту примати од 500 до 837 евра више.

Док ће највећи скок зараде у парламенту имати Мандић, у Влади ће плата највише порасти потпредсједнику Будимиру Алексићу, за 791 евро (његова октобарска зарада износила је 2.639, а по новом увећању била би 3.430 евра).

Предсједнику државе, према новом закону, коефицијет би износио 35,97 (тренутно 27,67), премијеру и челнику Скупштине 33,72 (тренутно 25,94), потпредсједницима Владе и Скупштине 30,34… Веће плате добиће и запослени у судовима, тужилаштвима, агенцијама, управама…

Ограничавање накнада у одборима директора

Нацртом измјена Закона о зарадама запослених у јавном сектору одредиће се накнаде предсједника и чланова одбора директора и управних тијела у правним лицима у јавном сектору, али сада на основу просјечне зараде у држави, а не просјечне зараде у правном лицу. Према предложеном члану 30, накнада за предсједника органа управљања не може бити већа од просјечне зараде у држави, односно у случају да професионално обавља ту дужност и има уговор о раду са послодавцем, не може бити већа од три просјечне зараде у држави. Чланови органа управљања ће, по новом закону, моћи добијати накнаду у износу од 70 одсто просјечне зараде на нивоу државе.

Чланови и предсједници управних одбора и одбора директора тренутно за те ангажмане углавном имају веће накнаде, зато што им се као основа узима просјечна зарада на нивоу правног лица, која је већа од државног просјека.

Коефицијент сложености послова врховном државном тужиоцу (ВДТ) и предсједнику Сената Државне ревизорске институције (ДРИ) износиће 32,59, главном специјалном тужиоцу 29,22, тужиоцима у ВДТ-у 29,22, а у СДТ-у 26,98.

Предсједницима Уставног и Врховног суда коефицијенти су, нацртом закона, повећани на 33,72, а судијама тих судова на 29,22.

Посланицима и министрима је коефицијент сложености послова као и тужиоцима у ВДТ-у, главном специјалном тужиоцу и судијама Уставног и Врховног суда – 29,22, колико је одређено и за заштитника људских права. Директорима агенција за националну безбједност (АНБ) и за спречавање корупције (АСК) коефицијент ће износити 28,11.

У знатно нижој категорији коефицијената у односу на јавне функционере остају љекари и универзитетски професори. Љекару супспецијалисти коефицијент сложености посла је 20,75, што је на приближном нивоу замјеника шефа кабинета, помоћника генералног секретара или секретара министарства, којима износи 20,23. Љекару специјалисти коефицијент износи 19,02, а доктору медицине 15,99.

Редовном професору универзитета коефицијент сложености посла износи 21,62, ванредном професору 19,89, а доценту и научном сараднику 17,29.

Мизерни износи социјалних давања

И док ће плате највишим државним функционерима у неколико мјесеци извјесно порасти за више стотина еура, просјечно у износу минималне зараде за запослене са свршеном средњом школом, социјална давања у држави имају драстично спорију, па и неупоредиву динамику раста. Према подацима из јануара ове године, социјална давања у држави су за деценију порасла свега од 20 до 39 еура (зависно од врсте социјалног давања), а на годишњем нивоу усклађују се два пута – шестомјесечно. Усклађивање углавном значи раст социјале за два-три еура.

Тако су износи за туђу његу и помоћ око 80, а за материјално обезбјеђење породице до 150 еура.

Градоначелницима и предсједницима општина коефицијент је одређен на 22,48. Предсједнику Фискалног савјета коефицијент ће износити 32,59, а члановима 29,22.

Исти коефицијенти сложености посла су и за судије основних судова (20,23), као и за савјетнике потпредсједника Скупштине, секретаре министарстава…

– Коефицијент за зараду запосленог који ради на пословима који захтијевају посебна знања, вјештине и компетенције утврђује се у оквиру коефицијената утврђених овим законом уз претходну сагласност Владе. Изузетно, зараде за запослене из става 1 овог члана и екстерни кадар који је од посебног интереса за државу, могу се утврђивати по коефицијентима који су виши од коефицијената утврђених овим законом уз претходну сагласност Владе – наводи се у измијењеном члану 27.

Према овом нацрту, мијењаће се члан 29 тренутног закона којим су дефинисане зараде приправника. Према новом закону, зарада приправника утврђиваће се у висини која износи 70 одсто зараде одговарајуће групе послова, док су, према садашњем рјешењу, одређене на износ од 40 до 70 одсто просјечне плате у државни, зависно од степена стручне спреме.

Закон ће ступити на снагу осмог дана од објављивања у Службеном листу, а примјењиваће се од 1. јануара. У Министарству финансија, као предлагачу овог прописа, тврде да ће се предложеним увећањем коефицијената утврдити адекватан распон у висини зарада у односу на сложеност послова и ниво одговорности, с обзиром на то да су у претходних неколико година кроз измјене колективних уговора увећани коефицијенти сложености послова за све запослене у јавном сектору, изузев за јавне функционере и носиоце правосудних и уставносудских функција.

И даље остају накнаде по престанку функције

Накнаде по престанку функције прописане су и нацртом измјена закона. На њих ће бивши функционери имати право годину, осим у случају када су на функцији провели мање од шест мјесеци, па ће ову привилеговану накнаду добијати најдуже два мјесеца по престанку мандата.

С обзиром на висок ниво одговорности, доношење стратешких одлука и утицај на цјелокупан систем, повећање коефицијената зараде за носиоце највиших функција одражаваће праведну валоризацију сложености послова које обављају. Коефицијенти за зараде функционера и високоруководног кадра у локалним самоуправама одређени су у висини коју је предложила Заједница општина Црне Горе – наводи се у образложењу закона.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: