Маслеников: Односи црне Горе и Русије нарушени антируским санкцијама ЕУ и приступањем НАТО-у уз пратњу русофобске кампање

Амбасадор Русије у Црној Гори Владислав В. Маслеников рекао је да та држава очекује конкретне потезе којима би власти у Подгорици потврдиле начелно опредељење за побољшање односа између двије државе.

“Више смо пута чули поруке на разним нивоима о томе да су у Подгорици жељни побољшавања односа са Москвом. Увијек судимо по дијелима, а не по ријечима. Ако Подгорица буде показала политичку вољу, преузевши конкретне активности усмјерене ка нормализацији и даљем развоју односа са Русијом, онда смо спремни да се крећемо у том правцу”, рекао је амбасадор за “Вијести”.

Поводом Дана Русије који се обиљежава данас, он каже: “Дан Русије је један од најмлађих државних празника, али он симболише њену хиљадугодишњу историју, патриотизам и међунациналну слогу, радне и ратне подвиге и дјела многих генерација наших предака. Декларација о државном суверенитету Русије, која је усвојена на овај дан, 12. јуна, прије 30 година, дефинисала је историјски избор путева мировног развоја Русије као демократске државе, ударила је темеље новом периоду у историји наше земље, стварању новог политичког, привредног и социјалног уређења, заснованог на грађанским слободама и владавини права.

Током 30 година озбиљне промјене доживјела је и привреда Русије, прешли смо на савремене тржишне односе, сачувавши уз то, на примјер, право на бесплатно образовање, медицинске услуге и низ социјалних програма. За ово вријеме догодило се вишеструко повјећање благостања земље: од 2000. године привреда Русије у просјеку је годишње била у порасту за скоро 3,5 одсто (изузев кризне 2008). Успјели смо да дођемо до високе привредне производње, повећали смо извозни потенцијал, очували и мултиплицирали знања у стратегијским гранама индустрије: енергетској, саобраћајној, одбрамбеној и другима, смањили смо на минимум спољне зајмове, створили Фонд за национално благостање. Прилагодили смо се новим изазовима посљедњих година, као што су рестриктивне мјере увједене од страна земаља Запада. Русија је доприњела унутрашној производњи, обезбиједила је прехрамбену независност, те је избила на позиције лидера по кључним правцима пољопривредног извоза, наиме, житарица”.

Можете ли да дефинишете неуралгичне тачке односа Подгорице и Москве? Има оцјена да се односи налазе на најнижој тачки и не треба очекивати њихово побољшање. Да ли сте сагласни са таквим оцјенама? Постоје ли предуслови за опоравак односа?

Ако будемо сагледали више од 300 година пријатељских веза између наших народа, или прве године најновије историје независне Црне Горе, јасно је да су односи пали на веома низак ниво током придруживања Црне Горе антируским санкцијама ЕУ и приступања НАТО-у уз пратњу русофобске кампање у многим црногорским медијима. Ако су полазна тачка посљедњих пет шест година, онда бих рекао да смо можда недалеко од најниже тачке. У било ком случају, грађани Русије и Црне Горе безусловно заслужују много бољи ниво односа. Уз то, како показује искуство многих земаља, укључујући и ваше сусједе из региона, да је могуће бити чланица ЕУ и НАТО и уз то имати добре односе са Русијом.

Да скренем вашу пажњу и на то да се више од половине земаља-кандидаткиња за приступање ЕУ није придружило санкцијама против Русије и да не планирају да то ураде.

До чега су довеле црногорске санкције? Изгубили сте излаз на руско тржиште хране, а да не причамо о утицају ваших рестрикција на руску привреду. Друго је питање – персоналне санкције. Ако се на „црним списковима“ налазе поједини чланови владе и многи посланици оба дома руског парламента, онда то, нема сумње, смета развоју билатералних односа.

Наши званичници поручују да су спремни на побојашње односа са Москвом?

Више смо пута чули поруке на разним нивоима о томе да су у Подгорици жељни побољшавања односа са Москвом. Увијек судимо по дијелима, а не по ријечима. Ако Подгорица буде показала политичку вољу, преузевши конкретне активности усмјерене ка нормализацији и даљем развоју односа са Русијом, онда смо спремни да се крећемо у том правцу. Предуслов за то могло би бити одрицање антируске реторике, укључујући и у црногорским медијима. Дешава се да један црногорски лист не објављује нашу реакцију на текстове, што је, колико разумјемо, кршење црногорског законодавства.

Уз то, не можемо а да не истичемо да, на примјер, на критику од стране САД-а на рачун Црне Горе у Подгорици – уз риједак изузетак – не реагују. Истовремено, било која критика од стране Русије доживљава се као мијешање у унутрашња питања државе-чланице НАТО-а и државе-кандидаткиње за чланство у ЕУ.

Али ни чланство у НАТО-у, нити најистакнутији статус кандидата на чланство у ЕУ није имун од критике. Ако конкретне активности једне или друге земље изазивају код нас забринутост, онда ми критикујемо – укључујући чланице ЕУ и НАТО-а. Тако, рецимо, износимо и замјерке на рачун балтичких земаља због положаја рускојезичног становништва и због усвојених закона који крше права рускојезичних “недржављана”. Способност прихватања критике и могућност разматрања, па чак и осјетљвих тема, доприноси разумијевању међу земљама и јесте карактеристика нормалних, зрелих односа.

Често се чују оптужбе на рачун Русије да од ње произилазе хибридне пријетње, те се она труди да дестабилизује Црну Гору. Раније сте изјавили да ствари не стоје баш тако?

Русија, разумије се, не води ни хибридни, нити било који други рат против Црне Горе. Међутим, посљедњих година чули смо много оптужби без разлога. Нама се, буквално говорећи ријечима руског пјесника Јосифа Бродског, замјерало све, осим лошег времена. Очигледно је настојање западних земаља да се незгодне за њих чињенице, отпишу као “дезинформација”. Уз то, дезинформација о Русији у западним медијима „премашује“, више од половине информација су негативног карактера. Изазива жаљење да црногорске власти онда само копирају такве материјале, често са закашњењем, када је ова или она “лоша” вијест о Русији већ одиграла своју улогу у западној штампи. Не може а да се не истакне да када напетост мало опада, онда тему „руског мијешања“ „брижно“ подмећу САД – да ли се ради о неким стручњацима или нашим колегама-дипломатама.

Руски гости су међу најбројнијим на црногрском приморју. Међутим, Црна Гора није отворила границе према Русији. Хоће ли руски туристи да се окрену другим дестинацијама или их треба очекивати?

Јесте, Црна Гора је одавно популарно мјесто међу руским туристима, па 300-350 хиљада људи из Русије годишње долазе, што је веома је озбиљна бројка за црногорску туристичку индустрију. Чуо сам црногорске оцјене да на годишњем нивоу то доноси Црној Гори више од 350 милиона еура прихода. Што се тиче ове туристичке сезоне – да почнемо од тога да када се у Подгорици доносила одлука о томе за које земље треба отворити своје границе, наше границе су биле затворене док су се потенцијални руски туристи налазили у самоизолацији. Поред тога и Влада Русије, и наше Министарство иностраних послова апеловали су да грађани не планирају путовања у иностранство да би се избјегли увозни случајеви коронавируса. Прије неколико дана начин уласка у Русију и изласка из земље је ублажен. Сада Руси могу да иду у иностранство на посао, студирање, лијечење и збрињавање рођака. Надлежним руским органима наложено је да се анализирују могуће опције за враћање међународног авијационог саобраћаја. По оцјенама руског Министарства саобраћаја о роковима за повратак међународних летова може се причати касније чим буду познати прелиминарни резултати пословања саобраћајне и туристчке индустрије по питању обезбјеђивања сигурности допремања грађана ка мјестима за одмор на подручју наше земље. Полазећи од ових околности, ја бих се засад, барем данас, уздржао од било којих прогноза у домену туризма, али ситуација се налази у сталној динамици.

Да ли лоши односи између двије државе утичу на руске грађане у Црној Гори. Да ли региструјете да све више Руса продају некретнине у Црној Гори и, ако је то тако, како можете то да објасните? Како стоји ствари са руским инвеститорима?

Нисам чуо за озбиљније проблеме, већ обрнуто – често чујем позитивне утиске о отвореном и пријатељском односу. Али то јесте разумљиво – они се налазе у средини са обичним грађанима, а не тамо гдје су политичари и медији. А у народу Црне Горе, на срећу, снажне су традиције вишевјековног пријатељства. И то улива наду у то да ће одговарајући ниво односа међу државама раније или касније бити обновљен.

На културном, духовном плану Русе и Црногорце много тога уједињује. И ако причамо о руском утицају, онда је он управо у том домену – наши филмови су у биоскопима и на телевизији, у Црногорском народном позоришту само у протеклих пола године посјетио двије представе по комадима Антона Павловича Чехова, овдје се могу пронаћи руске књиге – како у преводу, тако и у оригиналу. Велики допринос нашој културној сарадњи даје Културно-информативни центар Москве, веома су тражени курсеви руског језика. Управо ових дана смо ја и градоначелник Иван Вуковић разматрали наставак подршке Главног града дјелатности нашег Центра.

Што се тиче некретнина у Црној Гори у власништву Руса, тачну статистику немам, али приватна својина је лична ствар сваког конкретног власника.

Подржавамо напоре СЗО у борби против коронавируса

“Ове године свијет се суочио са озбиљним новим изазовом – пандемијом ковида-19. То је постало озбиљно искушење и за нашу земљу, још увијек пролазимо кроз то, борба против коронавируса се наставља. Међутим, већ је сада јасно да руско друштво савладава овај изазов. Уз то, као што је ових дана рекао предсједник Русије Владимир Владимирович Путин нисмо ни на један корак одступили од универзалних моралних норми: саосјећања, међусобне помоћи и милосрђа, ове вриједности је у народу формирала историја Русије и њих дијели апсолутна већина грађана наше земље.

Уз то, за вријеме пандемије видјели смо реални пораст јединства у друштву и јачање грађанског друштва. Раме уз раме са нашим љекарима, са сарадницима државних и локалних установа у борби против пандемије и у осигурању социјалне помоћи самопожртвовано су учествовали невладине организације, представници традиционалних вјера Русије, као и волонтери. Сада се Русија постепено враћа нормалном животу, од 9. јуна у Москви је укинут режим самоизолације и специјалних дозвола за кретање.

Русија је пружила неопходну помоћ у борби против ковида-19 Италији, Сједињеним Америчким Државама, Србији, Републици Српској Босне и Херцеговине, низу земаља Заједнице независних држава. У априлу Русија је добровољно издвојила намјенску уплату од 1 милион долара Свјетској здравственој организацији (СЗО). Наша земља подржава напоре СЗО у овом правцу, те се залаже за јачање координационе улоге ове организације у борби против коронавируса”, рекао је амбасадор.

Надам се да ћемо брзо уручити медаље ветеранима побједе над фашизмом

“Нажалост, пандемија нам није омогучила да 9. маја одржимо Параду и свечаности поводом 75. годишњице побједе у Великом отађбинском рату 1941 – 1945. године и ослобођења земаља Европе од фашизма, није се одржао низ грађанских историјско-меморијалних акција. Међутим, Парада побједе ће се одржати већ 24. јуна – тачно 75 година послије историјске Параде побједе 1945. године, док ће 26. јула бити одржана шетња „Бесмртног пука“. Наша Амбасада још има почасну обавезу да уручи црногорским ветеранима 42 медаље „75 година побједе“. И ми ћемо то обавезно учинити чим будемо могли да доставимо медаље у Подгорицу. Надам се да ће се то већ ускоро догодити. Важан корак на путу према развоју и јачању руске државности је већ 1. јула јер пред нама гласање грађана Русије по питању одобрења исправка за Устав земље. У гласању ће моћи да учествују и сви грађани Русије који су сада у Црној Гори, гласачко мјесто у Амбасади је већ створено”, каже Маслеников.

Годишње инвестиције око 60 милиона, други смо на списку

“Руске инвестиције у Црној Гори данас износе око 60 милиона еура, Русија заузима друго мјесто на списку највећих инвеститора у Црну Гору. Мислим да су у поређењу са 2000-им сада присутни озбиљни инвеститори са дугорочним интересима, који су пронашли своје мјесто на црногорском тржишту и добро разумију потенцијал и специфичности овога тржишта. Што се тиче могућности новијих инвестиција, онда, мислим, сваки конкретни инвеститор дефинише своје интересе и могуће ризике, неко узима у обзир стање руско-црногорских односа или могућност арбитражних активности, док неко – не. У било ком случају конкретну одлуку доноси сам инвеститор”.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: