Масне лажи

Пише: Сибин

Милутин агро Симовић – иначе чест гост ове колумне – објавио: ми, дакле, министри магле, нисмо друго ни више до његова послуга. За једнократну употребу. С тим се, у сваком погледу, итекако поносимо.

Иво индепендент Брајовић, гороломно прозборио о томе како у држави, факат, нема афера! Океј Ивоза, има ли их у реалности коју гулимо, остаје да се питамо, дочим нам ништа није јасно у случају твојих фамозних нејасних картица.
Ето, ако заиста нема афера, чега ли онда има?… Регуларне реалности о којој нема говоре Милутин & Иво?

Дакле, оне идеалне државне реалности, па још проевропске, демократске, мултикултуралне, безбједне, по свему пожељне, а понајвише по томе што је у иха-ха чему све испред региона, те му служи као свијетли примјер, узор-острвце, како се може и мора, у овом обећаном, техноцентричном вијеку. Како онда, дођавола, да је водећа партија тако једне узорне државе из црних фондова, испод руке, финансирала своје походе у нове побједе, који долазише марширајући сигурним кораком? Како, е па сад, да ДПС има неколико десетина хиљада евра да врати у државни буџет, прије него бане Европска висока званица, одакле их је само закратко зајмио? Разумије се, у сврху унапређења изборне кампање која је у сврху унапређења напредне нам државе.

Међутим, Симовић Милутин министар не би био то што јесте да у свом земљорадничком стилу, није закључио да су избори били легални и легитимни! Логично. Не заостаје ни мр. министар Предраг браник Бошковић, па ће рећи како су све, ама све ДПС побједе, ни мање ни више, до часне!

Па ипак, све су прилике да ствари стоје умного друкчије, што ће рећи да читава држава служи као сервис ДПС-@, партије која је кад јој затреба прави, а кад јој такође затреба руши, или доводи до ивице моралног и економског и сваког другог суноврата, с чим тридесет година имамо искуства. На ивици.
Чек, зар не бијаше увијек некако овако: државе се мијењају, проширују или распарчавају, ДПС претрајава на њиховом челу, непромјенљив и све непромјенљиви?

Агро мин. енд предсједник половњак Скупштине, тешу причу коју нам округло на сат насилно емитује ружичаста гајба у издању пљуваоне скоцкане у минут-два… Треш тема причаније, тренутно, из свих расположивих средстава артиљерише одбјеглог бизнисмена Ди Кеја који је, према фоткама које нам `инстаграмише`, служио да плаћа кафканске гранд звезде, крканлуке и шопинг фетише. Дабоме, и џет сет куваре, оне са тевеа, који ни кајгану неће да умуте ако не пљунеш десет иљадарки…

Политиканство и гебелсовски спин пластичне пропаганде у ружичастом бизарију? Аха, и још машала тога, што ће новија историја морати изучавати као својеврсни феномен подполитике, тј. заоставштине комунистичног принципа владања у коме је господар све и свја, дочим је народ ништа друго до пуки извођач радова, „хипнотисана гомила“, анонимна статистика која послужи у материјализацији већих (вјечних?) циљева, о којим, дакако, не може, и не треба да зна ништа. И не зна!

Оног горе што се, пак, тиче, па ко гарантује да Милутин и Иво не вјерују у оно што говоре, будући да не живе оно што спроводе. Промозгајте, до наредног писанија, и о овом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: