Масонска пешадија

Естонско–јудејски писац Јуриј Лина у својој књизи „Архитекте обмане“ (2004) предлаже дубоко разумевање праве природе савремене историје. Лина пише: „Масонство игра исту улогу у западном друштву као што је Комунистичка партија играла у Совјетском Савезу. Без уласка у масонерију, нема шансе за брзу каријеру, ма колико човек био талентован“.

АУТОР: Драган Р. Млађеновић, 

„(…) Речи либералне, у суштини, наше масонске пароле – `слобода, једнакост, братство` – када се ми зацаримо, заменићемо већ не речима пароле него само идејности(…) Сада пак, ако какве државе уложе протест против нас, то је само ради форме и по нашем нахођењу и распореду, јер нам је њихов антисемитизам потребан ради управљања нашом млађом браћом (…) Од нас долази терор, терор који је све захватио. У нашој су служби људи свих мишљења, свих доктрина: рестауратори монархија, демагози, социјалисти, комунисти и свакојаки утописти(…) Раздробљеност на партије препустила их је све нашој вољи, јер да се води супарничка борба треба имати новаца, а он је сав код нас. (часопис `Видици` бр. 6-7, Београд, 1983, стр. 41)
Познато је да је Владимир Илић Лењин (1870–1924), вођа комунистичке револуције, показивао нескривени презир према свим `обичним` члановима своје бољшевичке партије, сматрајући их `топовским месом`, и отворено их називајући `КОРИСНИМ ИДИОТИМА`.
Исти такав став према `обичним` члановима својих ложа има и већина масонских старешина, тј. масона највише иницијације, која сву `браћу` нижих ступњева (а такви чине огромну већину) гледају као `корисне идиоте` и `ПОТРОШНИ МАТЕРИЈАЛ`.

Естонско–јудејски писац Јуриј Лина у својој књизи „Архитекте обмане“ (2004) предлаже дубоко разумевање праве природе савремене историје. Лина пише: „Масонство игра исту улогу у западном друштву као што је Комунистичка партија играла у Совјетском Савезу. Без уласка у масонерију, нема шансе за брзу каријеру, ма колико човек био талентован“.
У ствари, доминантни сегмент западног друштва придружио се хазарској финансијској елити, усвојивши масонерију и сатанистичку философију.
Херберт Џорџ Велс (Herbert George Wells, 1866–1946), енглески писац и масон највише (илуминатске) иницијације, у својој књизи–манифесту „Нескривена завера“ („The Open Conspiracy“, 1928), предлаже методе за остварење света који ће стајати на основама научног напретка, света „уједињеног политички, друштвено и економски“ („politically, socially and economically unified“), а који ће створити темељно образовани и утицајни људи, и то може бити почетак и основа за „светску револуцију која ће радити на остварењу општег мира, благостања и делатности срећних људи“ („a world revolution aiming at universal peace, welfare and happy activity“), и која ће тако успоставити „светску државу благостања“ („world commonwealth“). (H. G. Wells, „The Open Conspiracy: Blue Prints for a World Revolution“, New York, 1928, p. 44)
У успостављању ове `светске државе благостања` незаменљиву улогу одиграће управо `МАСОНСКА ПЕШАДИЈА`.
Агенти Совјетске тајне службе (НКВД) су 1938. године у Москви између осталих испитивали и једног угледног члана руске масонерије (тачније илумината, који су у масонској јерархији имали највише чинове). Тај масон–илуминат је указао на многе од (хазарских) банкарских породица, при чему је потврдио и да су масони за њих обичан `ПОТРОШНИ МАТЕРИЈАЛ`.
На основу архива моћне Велике француске ложе, који су нацисти запленили у јуну 1940. године, а који су Руси после рата објавили, Јуриј Лина говори о томе како се масонство усмерило на светску доминацију, као и да је организовало све велике револуције и ратове у Новом веку. (Јуриј Лина, „Архитекте обмане“, стр. 332).
Масони су одговорни за комунизам, ционизам, социјализам, либерализам, феминизам, они су иницијатори и хорифеји данашње борбе за права тзв. ЛГБТ популације и свих могућих „изама“ и лудости. Они теже стварању једне светске владе која ће имати апсолутни монопол. „Светска влада“ или диктатура је њихов последњи прижељкивани трофеј. Из ове перспективе, догађаји са субверзијом извршеном 2001. године при нападу на куле близнакиње у Њујорку, и сви наредни ратови, показују се у сасвим новом светлу.
Ови „светски револуционарни и прогресивни покрети“ одражавају побуну Луцифера, који је уграђен у темеље масонерије, а против Божијег закона и природе. Они обмањују милионе лаковерних идеалиста, обећавајући утопију засновану на материјализму и „разуму“, а која је посвећена „слободи, једнакости и братству“, „јавној својини“ или неком другом идеалу.
Клинци би на све то рекли: „Жвака за лудака“.
Велику дозу оптимизма у ову, рекло би се, суморну слику савремене друштвене стварности, уноси једно мудро и тачно запажање савременог мексичког философа Хуана Васкеса (Juan Adolfo Vázquez Navarro, 1915–2011) који је рекао:
„Освајање још није завршено, а није завршен ни отпор освајању.“

НАУКА И КУЛТУРА, 24. јун 2024.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: