Масовни протести широм свијета – различити поводи, али исти узрок

Лингвиста и теолог Александер Герлах сматра да масовни протести који тренутно потресају многе земље свијета, биле оне сиромашне или богате, имају различите конкретне поводе, али да незадовољство свуда има исти узрок, преноси Дојче веле.

Глобализација има много побједника, али и губитника. Ови други ових дана и мјесеци демонстрирају широм свијета. Листа држава у којима има немира је дуга и обухвата земље широм свијета, преноси Дојче веле.

Поводи протеста су слични – у Либану се ради о порезу на употребу друштвених мрежа, у Хонгконгу је животни простор прескуп, у Чилеу је то било поскупљење јавног превоза, у Француској су окидач биле цијене бензина.

За оне који су у последње три деценије постали побједници глобализације, потпуно је несхватљиво да повећање цијене карата за само пар центи може тако дубоко да узнемири милион људи. Међутим, ту се не ради о недостатку емпатије с њихове стране, већ о томе да су се свјетови у којима живимо полако, корак по корак, удаљавали један од другог.

О томе свједочи политичка поларизација која такође постоји широм свијета и иде дуж линије наведених економских проблема. Гласање за Брегзит, као и избор Доналда Трампа, у широј јавности схватају се као протест оних који се осјећају искљученим из друштвених збивања. Тако долази до отуђења у сопственој земљи, нестаје осјећај припадности.

Неолиберализам као узрок сваког зла?

Френсис Фукујама је то описао у својој новој књизи „Идентитет“ као осјећај „индигнације“ односно мешавине понижења и бијеса. И заиста, какав је то осећај када нисте у могућности да себи приуштите карту за превоз до посла, а морате да је купите јер у граду гдје радите нема приступачних станова? Склони смо да разлог за такве појаве аутоматски видимо у неолиберализму. То можда није потпуно погрешно, али то је само дио приче…

Ниједна глобална економија која се заснива на расту не може трајно да опстане – у ово наше доба глобализације, када се ресурси Земље ближе крају. То заправо нема везе са приватизацијама које су један од синонима за неолиберализам.

Много је важније следеће: тамо гдје нема раста, нема ни камата. Због тога чак и у богатим земљама, као што је Њемачка, више није одржив систем пензионог осигурања који се ослања на одређени приход од годишњих камата на депозите. Пензиони фондови и осигурања стога улажу у једино што је још сигурно – бетон.

И тако се потражња за некретнинама широм свијета повећава, што онда доводи и до раста цијена. Неколико посматрача то сматра главним покретачем протеста у Хонгконгу.

Тржишна економија и капитализам у слијепој улици

Стога је више него гласан позив на ренационализацију економије чак и у САД, некад земљи наде, окренутој ка будућности. У земљи наводно неограничених могућности, велика напуштена подручја и сиромаштво великог дијела становништва сада су реалност.

Тамо гдје су се, прије само једне генерације, људи селили са Аљаске на Флориду због новог посла, данас поново одлазе да живе код рођака, да не би завршили на улици као бескућници.

Тржишна економија и капитализам – које барем у уставним демократијама прије свега чине личне слободе које би требало да воде до самосталности, а преко образовања до просперитета – тако су завршили у ћорсокаку.

Због тога је на крају крајева свуда у опасности демократија – јер политичка партиципација више не води просперитету и финансијској сигурности. А управо то је до сада било обећање демократије. Све док се проблем не почне рјешавати ту, у коријену, бићемо свједоци све више протеста и нереда – а не мање.

Александер Герлах је лингвиста и теолог, виши сарадник Карнегијевог савјета за етику у међународним односима, и виши научни сарадник на Институту за религију и међународне студије на Кембриџу.

Коментарише за Њујорк тајмс и Ноје цирхер цајтунг. У периоду 2014–2017. био је стипендиста на Харварду, а 2017–2018. стипендиста на Националном универзитету Тајвана и на Градском универзитету у Хонгконгу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: