Матеи: Крвави траг истраге „Црногорска веза“ води до убиства Душка Јовановића

Да би се схватило како је међународна заједница омогућила људима као што је Мило Ђукановић да уживају дипломатски имунитет потребно је слиједити крвави траг истраге „Црногорска веза“ (Montenegro connection) и убиство два кључна свједока у шверцу цигарета, новинара Душка Јовановића и Ива Пуканића, истиче италијански брокер Ориано Матеи, који из прве руке свједочи о малверзацијама Владе Црне Горе током деведесетих година.

Матеи је био први који је црногорску јавност упознао са скандалом о којем се још увијек нико не оглашава, када је Влада у име економског развоја државе подигла кредит у Швајцарској у износу од милијарду америчких долара, а који је завршио на приватним рачунима.

Он већ двије деценије упорно пише о кључним моментима црногорске „еокономске политике“. У све је, истиче, умијешана супруга некадашњег министра спољних послова Јанка Јекнића, Душанка Јекнић. Њени разговори са Милом Ђукановићем које је током скоро двије године прислушкивала италијанска ДИА (Директорат за борбу против мафије при Министарству унутрашњих послова Италије) разоткрили су не само њихове блиске интимне, већ и „пословне“ односе.

Тужиоци у Барију, открили су током истраге која је трајала скоро десет година, шверц повезан са највишим струкурама Владе Црне Горе, а у којем су забиљежени случајеви корупције, убиства свједока и милијарду долара у готовини „рециклираних“ преко кроз швајцарске банке.

Влада Црне Горе од шверца је зарађивала 700 милиона долара годишње. Сваке недјеље, у швајцарским банкама рециклирано је 2 милиона долара од шверца дувана, напомиње италијански брокер.

Маче и мачкица

„4. јануара 2001. године Душанка Пешић Јекнић била је представница трговачке мисије Црне Горе у Милану. Преко телефона, из своје куће на сјеверозападу града, разговала је са Милом Ђукановићем, који је у то вријеме био предсједник мале балканске државе Црне Горе. Он је током рата у бившој Југославији подржавао прозападне снаге нудећи азил милошевићевској опозицији. Како се ништа не ради без разлога и интереса, у замјену за његове услуге међународна заједница се правила да не види шверц у који је био умијешан њихов савезник„, наводи Матеи.

Ђукановић се тих година, подсјећа он, ради шверца, повезује са организованим криминалом, као што су то пуљанска Санта корона унита и напуљска Камора.

„Тужилаштва у Напуљу и Барију исписују у регистар осумњичених невјероватно име: Мило Ђукановић!“, наводи брокер и напомиње:

„Оптужбе на име вишеструког премијера Црне Горе на крају су архивиране због дефекта правосуђа – Ђукановић ужива дипломатиски имунитет, који штити шефове држава, влада и министре спољних послова суверених држава“.

Како би се боље схватило шта се догодило и како људи који су повезани са организованим криминалом могу уживати дипломатски имунитет, наводи Матеи, потребно је прочитати књигу Антинија Еванђелисте „Тврђава лобања“, и оно што Пино Арлаки наводи у предговору књиге.

„Вратимо се на датум 4. јануар 2001. године, када лијепа Душанка, илити ‘Душка’ из Милана разговала са Милом Ђукановићем.

‘Маче моје мало… луда сам без тебе… Волим те, маче моје’.

Тема разговора је љубав.

Али, да ли је само о љубави говорила лијепа ‘Душка’ са својим ‘мачетом’ (тада премијером Црне Горе)?

Не. Транскрипти њених разговора, које је италијанска полиција пратила и снимала 20 мјесеци, говоре о шверцу и криминалу. Од њих настаје стотине хиљада докумената које је поднио државни тужилац у Барију.

Овдје, у главном граду регије Пуља, на обали Јадранског мора, преко пута Црне Горе, државни тужиоци Ђузепе Шелзи и Еуђенија Понтасуља завршавају своју истрагу о Ђукановићу, Јекнић и о 6 других црногорских и србијанских држављана као и о седам држављана Италије под претпоставком да су повезани са организованим криминалом. Оптужбе на рачун ове групе, поред других злочина, јесу да се радило о криминалном удруживању типа мафије, са циљем шверца цигарета.

Тужиоци у том тренутку још увијек не знају да ће извјаштај ДИА захваљујући дипломатском имунитету постати отпадни папир.

Тужиоци само знају да у рукама имају истрагу о ономе што би могла постати једна од највећих операција против кријумчарења у последњим годинама, а коју чине и случајеви корупције, убиства свједока и милијарду долара у готовини рециклираних преко кроз швајцарске банке“.

Црногорска власт учинила да на Балкану процвјета организовани криминал

Шверц дувана, истиче Матеи, постаје државни посао Црне Горе, а Мило Ђукановић творац нове Тортуге.

„У ствари, познато је да да је Црна Гпора, преко својих шверцерских рута срцем Балкана, током распада Југославије дозволила организованом криминалу да процвјета.

Према истрази коју су спровели италијански правосудни органи, од 1994. до 2002. године, током дугог владања Ђукановића Црна Гора је била база за шверц цигарета у Италију, а процијењено је да је износ зараде из овог ‘посла’ износио мјесечно милијарде старих лира.

Оптужбе на почетку помињу 15 особа, међу њима Ђукановића, Душанку Пешић Јекнић и бившег министра финансија Црне Горе Предрага Горановића; менаџере црногорске фирме МТТ, за коју се сматрало да је створена како би се контролисао шверц; италијанског мафијаша и једног српског бизнисмена. У марту 2009. године, италијански државни тужиоци морају да се суоче са чињеницом да Ђукановића штити дипломатски имунитет“, наглашава он и напомиње:

„Судија Роза Калија Ди Пинто, тврдила је да се овај ‘рат мафије’ дешавао у чак 10 земаља, не само у Италији и Црној Гори, већи и у Србији, Хрватској, Грчкој, Њемачкој, Швајцарској, Кипру, Холандији, Лихтенштајну, Аруби и Сједињеним Америчким Државама. Два кључна свједока и пет особа које су биле умијешане, већ су биле убијене.

У Швајцарској је у међувремену почела друга по реду истрага „Црногорска веза“ („Montenegro connection“).

Зашто је Берлускони подржао Владу Црне Горе?

Матеи подсјећа и на, како наводи „чудан савез“ између бившег премијера Италије Силвија Берлусконија и Мила Ђукановића, те његовом „спонзорисању уласка Црне Горе у Европску унију.

„Савезник и присталица у Европи, италијански премијер Силвио Берлускони, похвалио је Ђукановића током посјете овој држави.

Према наводима швајцарских власти, од 1990. године па све до 2001. године више од милијарду америчких долара зарађених од шверца цигарета ‘рециклирани’ су од стране италијанског организованог криминала. Мафија је опрала свој прљави новац из Црне Горе преко брокера и централне мјењачнице са сједиштем у Лугану, Швајцарској, и тај новац положили су у швајцарске банке“, открива италијански брокер и истиче:

„И поред интервенције Берлусконија, функционери задужени за проширење ЕУ, који су још једном преиспитали могућност учлањења Црне Горе, нису могли да не буду обавијештени о томе како је Ђукановић, уз помоћ дипломатског имунитета био и још увијек јесте шеф једне државе којом годинама управља изван владавине закона“.

Влада Црне Горе од шверца зарађивала 700 милиона долара годишње

„Шверц цигарета донио је баснословну зараду, као што је писао Ратко Кнежевић у својој тези за London Business School“, подсјећа Матеи.

Влада Црне Горе, тврдио је он, зарађивала је 700 милина долара годишње илегалном трговином цигарета. Кнежевић је прецизирао, наводи он, да је од дјетињства пријатељ са Ђукановићем те да му је овај чак и вјенчани кум.

„Италијански истражиоци који су пратили пут новца током истраге ‘Montenegro connection’ још увијек се питају куда су завршили новци, ко их је помјерао, ко их је рециклирао и ко их данас има.

Међутим, захваљујући дипломатском имунитету Ђукановић и његови сарадници, који су нелегално ‘стекли’ огромне суме новца и депоновали их у банкама у Швајцарској, Монте Карлу и Кипру ће се извући.

Баснословни новац ушао је у џепове трговаца људима, кријумчара, трговаца дрогом, које више нико не може да врати“, истиче Матеи.

Када је у питању Црна Гора, додаје он, није ријеч ни само о шверцу. Он објашњава на који начин се прао новац мафије, те како је уношен у Швајцарску.

„Један од најважнијих аспеката представља рециклирање скоро 2 милиона долара сваке недјеље.

Судије из италијанских кантона у Швајцарској, слажу се у томе да су се средства Каморе и Санта короне уните инфилтрирала у швајцарски банкарски систем путем мијењања валута.

Новац је прелазио швајцарску границу преко курира који су носили огромне количине новца. У Лугану, мафијашки новац полаган је на банконве рачуне физичких лица и брокерских фирми. Захваљујући екслузивним лиценцама и прикупањем транзитних такси од шверца цигарета црногорска власт је имала могућност да оствари профит од илегалне трговине цигарета… од почетка деведесетих година прошлог вијека па све до 2001. године, скоро цио прилив новчаних средстава од шверца цигарета из Црне Горе, долазио је од Каморе и Санта короне уните, преко швајцарског финансијског тржишта. Током овог периода рециклирано је преко милијарду долара“, истиче Матеи.

Он прецизно наводи чињенице: од 1997 до 2000 опрано је преко милијарду њемачких марака, 726.000 долара, 136.000 швајцарских и око 65.000 аустријских шилинга.

„Човјек који је све ово осмислио је Станко ‘Цане’ Суботић, бизнисмен близак са Ђукановићем. Преко своје фирме „Дулвух (Dulwich) Суботић је могао да рециклира сав приход од мафијашког удруживања“, наглашава брокер.

Истражитељи стигли до Јекнић, али је она већ побјегла

Матеи наводи да су на крају истражитељи покуцали на врата Душанке Јекнић, али да је она, наслутивши шта се спрема већ побјегла из Италије. Подсјетимо, Јекнић данас живи у Дубаију у обавља функцију амбасадора Црне Горе у Уједињеним Арапским Емиратима.

Италијански брокер подсјећа и на интерву са Срећком Кестнером који је дао хрватском „Националу“, чији је уредник тада био, покојни Иво Пуканић,

„Кестнер је бивши партнер Суботића, човјек који стоји иза новца послатог авионом на Кипар из Црне Горе и који је много знао. Он је свијету открио да Ђукановић стоји иза шверца цигарета а преко менаџера МТТ из Црне Горе. Када су истражитељи ДИА-е тражили Јекнић у њеном стану у Милану у јулу 2003. године она је већ била побјегла, плашећи се најгорег“, истиче Матеи.

Али, напомиње, оставила је „рудник злата“: своје руковнике, документа, књиге и телефонске именике са бројевима Мила Ђукановића, његовог брата Аца и извјесног Цанета, за којег се претпоставља се ради о Станку Суботића.

„Између исталог, тамо су записане: шифре два авиона који су кориштени како би се готовина пренијела на Кипар, један број телефона као и име грчког курира“, додаје Матеи.

Подсјетивши још једном на предговор књиге Антонија Еванђелисте, он напомиње да ће се најбоље схватити како је „захваљујући међународној заједници група криминалаца успјела да ужива дипломатски имунитет“ ако се прати „крвави траг ‘Црногорских веза’:

–Горан Жугић, савјетник за безбједност тадашњег предсједника Ђукановића, убијен 31. маја 2000.

–Владимир Бокан – српски бизнисмен, убијен у Атини 7. октобра 2000. године. Током осамдесетих година прошлог вијека Бокан је био власник неколико малопродајних објеката, између осталих и бутика у Београду гдје је Цане Суботић био кројач прије него што је постао члан организованог криминала и почео да ради за Ђукановића. Према истрази италијанско тужишатва Бокан је био повезан за шверцом дувана у Црној Гори.

–Дарко (Бели) Распоповић, високи функционер Државне безбједности Црне Горе. Распоповић је убијен 8. јануара 2001. године у Подгорици. Он је знао да, због својих истрага, има непријатеље. Годину дана пред смрт, ризиковао је да погине када му је  аутомобил подметнута бомба.

–Благота (Баја) Секулић, бивши телохранитељ и помоћних Станка Цанета Суботића, убијен је 30. маја 2001. године у Будви у Црној Гори, на црногорској обали.

–Орацио Поро, убијен 25. марта 2009. године. Поро је ухапшен 1998. године у Црној Гори гдје је био један од главних шефова задужених за шверц цигарета. Постао је информер и једно вријеме био је у програму заштите свједока“.

Душко Јовановић није стигао до Барија

Жугић, Бокан, Распоповић, Секулић су цитирани у истрази у Барију, али нису никад били позвани да свједоче. Другачији је случај за другу двојицу кључних свједока, обојице новинара, подсјећа Матеи.

Наводи да је Јовановић контактирао италијански државни тужилац Ђузепе Шелзи, али да он никада није стигао до Барија. Његовим убиством онемогућено је његово свједочење.

„Душко Јовановић, уредник Дана, црногорског промилошевићевског дневног листа, убијен је 27. маја 224. године, док је био у свом Пежоу 406.

Његова новина је преносила текстове прво из хрватског недељника Национал“, казао је Матеи и напоменуо:

„Преко својих истражитеља тужилац Шелзи је упитао Јовановића да ли би дао изјаву пред италијанским правосудним органима у вези истраге која се спроводи. Јовановић је прихватио, али није никад стигао у Бари“.

Он наводи и другу жртву, који би заједно са Јовановићем био кључни свједок у истрази о шверцу дувана. Био је то његов колега Иво Пуканић.

„Ива Пуканића, уредника листа Национал, Шелзи је испитивао 18. јула 2002. године. Али ‘Пуки’ како му је био надимак, није стигао и да свједочи. Он је убијен 23. октобра 2008. године. Убијен је аутобомбом у близини канцеларија Национала у Загребу“, подсјетио је италијански брокер.

Он се још једном позвао и на открића Викиликса која објашњавају, како наводи, шта је прави интерес да „Ђукановић и Црна Гора уђу у ЕУ“.

„Или је можда довољно и прочитати оно што је већ објавила страна штампа, и изјави оних, као што је Еванђелиста, који је лично доживио оно што се догађало на Балкану“, закључује Матеи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: