Матеи: Нека Ратко Кнежевић открије како је стечена „независност“ Црне Горе

Ратко Кнежевић је, чини се, добро упознат са догађајима који су довели до „независне Црне Горе“. Предсједника Мила Ђукановића је једном описао као човјека који контролише цијелу Црну Гору и који жели да од српске провинције направи независну државу која ће се самофинансирати шверцом цигарета. Пред тужиоцем у Барију Ђузепеом Шелзијем тврдио је да су између 1999-2000. године опране преко 2,3 милијарде њемачких марака. Овако о Ратку Кнежевићу који се последњих дана вратио са изјавама у јавност, свједочи италијански брокер Ориано Матеи, који га је упознао у не баш срећним околностима.

„Познанство“ са Кнежевићем почело је 1997. године, када му је овај, у присуству црногорских министара пријетио у холу миланског хотела „Принц Савојски“. Држава Црна Гора је према њему имала финансијски дуг јер је Матеи обезбиједио колатерал у висини од милијарду америчких долара које су, како је њему речено – а с обзиром да се радило о влади једне државе он није имао разлога да сумња – требале да буду уложене у економски развој Црне Горе. Међутим, умјесто исплате одлучено је да дуг буде „преломљен“ пријетњом коју му је упутио лично Кнежевић.

„Упознао сам Ратка Кнежевића 1997. године, када је још био близак Милу Ђукановићу и Душанки Јекнић, и вјерујте ми, то је био врло непријатан сусрет, штавише сукоб, и то пред свједоцима: Предрагом Горановићем, Ђанкарлом Сиронијем и Дадом Асимовим, док су Јекнић и Ђукановић тада били су свом апартману у хотелу Принц Савојски.

Чини ми се да Ратко Кнежевић сада поново жели да се приближи Милу Ђукановићу, мада ме ово искрено говорећи уопште не чуди, јер се ради о особи без скрупула, који би за новац све продао“, наводи Матеи.

Он подсјећа да је Кнежевић након што се 2009. године „растао“ са сарадником Милом Ђукановићем, одлучио да прекине ћутање и проговори о шверцу цигарета у Црној Гори и прању новца.

„Чини се да је био добро упознат и са догађајима који су довели до ‘независне Црне Горе’.

Представљајући се одједном као праведник Ратко Кнежевић као да заборавља многе ствари као што је на примјер његова улога унутар мреже прања новца, затим око „Случаја Матеи“ који представља битну ставку у цијелој овој причи“, наводи брокер.

Кнежевић који данас живи у Лондону, подсјећа Матеи био је позван да свједочи пред италијанским Тужилаштвом у Барију у оквиру истраге о шверцу цигарета између Црне Горе и Италије. 

„Он је тада судији Ђузепеу Шелзију казао да је радио неколико година као финансијски савјетник у САД а да се касније вратио у Црну Гору гдје је био запослен у једној енглеској банци која је намјерала да приватизује неку имовину у Црној Гори а све то под контролом Ђукановића и његових људи.

Црна Гора је тада улагала само у шверц цигарета и алуминијум, свједочио је Ратко Кнежевић, наводећи да се он само занимао за ‘приватизацију и инвестирање’.

Ђукановића је описао као човјека који контролише цијелу Црну Гору и који жели да од српске провинције направи независну државу која ће се самофинансирати шверцом цигарета.

Кнежевић је те 1996. године срео у Риму ‘особу на високом положају’ у Влади Италије која му је казала да својим сарадницима поручи да прекину са шверцом цигарета. По повратку у Црну Гору, Кнежевић је ову поруку пренио Ђукановићу планирајући сусрет између Мараша (кључног Ђукановићевог човјека) и представника италијанских служби који је представио листу налога за хапшење око 30 људи са доказима о њиховом боравку у Црној Гори и пресретања Италијана са пребивалиштем у Бару, Будви, Херцег Новом, и њихових разговора са црногорским ‘пријатељима’ –  што значи да су италијанске службе биле активне у Црној Гори, јер је очигледно контролисао своју мафију у ‘емиграцији'“, истиче Матеи.

Штавише, он сумња да је Кнежевић икада рекао праву истину о његовим односима са Ђукановићем.

„Иако је себе описивао само као свједока и савјетника ‘Ђукановићевог плана за независност’ Кнежевић је у свом животу ‘простог савјетника и банкарског службеника’ сусретао је многе људе из балканског организованог криминала као што је Станко Суботић Цане. Чудно, али на својој позицији пријатеља-савјетника био добро упознат са детаљима око стварања МТТ (Montenegrin Transit Tobacco) преко кога је ишао цијели шверц цигарета између Италије и Црне Горе, свједочећи да је даван огроман мито како би се купиле лиценце за извоз цгарета из Црне Горе.

Он је тада тврдио и да познаје и ‘италијанску страну’ пословања, тј. чланове злогласне Санта Короне Уните али и људе из финансијских кругова Милана који су управљали ‘швајцарском везом’, а самим тим и прањем новца. Кнежевић је тада тврдио да су између 1999-2000. године опране преко 2,3 милијарде њемачких марака, преко Кодекс банке из Лихтенштајна и кипарске Дулвих банке а којим су управљали Ђукановић и Суботић“, подсјећа италијански брокер.

Још три Ђукановићева рачуна за прање новца

„То није био једини пут новца – постојала су још три рачуна које је контролисао Ђукановић. Ради се о рачуну у једној малој швајцарској банци у Кјасу (Швајцарска), УБС банци у Цугy (у близини Цириха) и о једном рачуну у УБС банци у Лугану.

Кипарске фирме, свједочио је сам Кнежевић, служиле су као мјесто на које се допремао новац и који се доносио врећама приватним авионима – радило се о авиони Владе Црне Горе, са регистрацијом N999 CX.

Кнежевић је тада на сав глас тражио ‘правду за Црну Гору, и свргавање Ђукановића, регента Црне Горе и шефа црногорске мафије’, којем је приписао и убиство новинара Ива Пуканића.

Он је ипак изоставио да објасни многе ствари, нудећи умјесто тога своју верзију уљепшану његовим јунаштвом, које му не пристаје“, напомиње Матеи.

Рјешавање дугова државе „мафијашким медотама“

Он подсјећа да је и Ратко Кнежевић упознат са контраверзним кредитом Црне Горе од милијарду долара о којем институције још увијек ћуте.

„Кнежевић је тужиоцу у Барију рекао да је група Италијана ‘купила обвезнице (колатерале) за суме под гаранцијом које је црногорска Влада издала у Подгоричкој банци, како би створила развојна средства за Црну Гору’. Он је објаснио и да су рачуни Подгоричке банке у УБС у Цириху блокирани јер те гаранције нису уплаћене, с обзиром да нису достављени реални планови који сведоче о коришћењу тог новца“, подсјећа брокер.

Како су ствари „ријешене“ са Матеијем можда најбоље свједочи о понашању Владе у иностранству:

„Кнежевић би морао да објасни шта је радио у миланском хотелу ‘Принц Савојски’ у друштву тадашњег министра финансија Предрага Горановића како би се сусрео са мном.

Он је тада мафијашким манирима пријетио мени и мојој породици говорећи ми да се оставим сваког покушаја да ово истраже институције и истражни органи“.

Да подсјетимо, дуг који је држава имала према Матеију никада није намирен, а пријетње добија све до данас, највише због тога што не жели да престане да свједочи о малверзацијама Владе Црне Горе. Једино добро које је изишло из свега је што су управо због овог дуга грађани Црне Горе сазнали шта се заиста дешавало у њихово име, јер је Матеи одлучио да не ћути, већ говори пред јавношћу. Пред међународни суд позивао је више пута протагонисте о којима свједочи, прије свега предсједника Црне Горе.

„Мило Ђукановић неће да се одазове јер зна да говорим истину“, нагласио је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: