Насловна Насловна Матеи: Тужио сам Владу Црне Горе за 82 милиона евра

Матеи: Тужио сам Владу Црне Горе за 82 милиона евра

Преко Матеијевог посла, мандатар Црне Горе адвокат Болоња, у јуну 1996. године добио њемачке хипотекарне хартије од вриједности "Grundshulbriefen" у износу од 950 милиона њемачких марака, и аустријске хартије од вриједности "Pfanderkunden" у износу од 470 милиона америчких долара

2
Мило Ђукановић, Гаранција Владе Црне Горе за Матеија, Душанка Јекнић, Societe Generalе Montenegro

Италијански брокер Ориано Матеи поднио је јуче захтјев за конфискацијом против Владе Црне Горе у износу од 82 милиона евра. 

Жалба је поднесена грађанском суду у Милану и грађанском суду у Цириху, обавијестио је редакцију ИН4С Матеи.

Подсјетимо, он више од двије деценије објављује чланке о малверзацијама Владе Црне Горе, чија је и сам жртва био. Као свједок догађаја црногорској јавности је открио збивања о којима се овдје мало или ништа не зна.

У малверзацију је умијешана и Подгоричка банка, у којој је само пар година прије него што ће оштетити и Матеија – неисплативши му гаранције које је дала црногорска Влада у висини од 10 милиона америчких долара – „пропала“ штедња наших грађана, који нису успјели да спасу ниједног динара.

„Ово моје саопштење упућено је госпођи Душки Јекнић и премијеру Милу Ђукановићу. Драга госпођо у црвеном Душка Јекнић, пише вам Ориано Матеи. Ово моје писмо говори истину о догађајима који су се десили, а и ви савршено тачно знате шта се тачно догодило и који су били истински циљеви да Вас и Вашег љубавника Мила Ђукановића“, почиње своје писмо Матеи.

Наводи да је последњих неколико дана има прилику да разговала са Ђанкарлом Сиронијем, којег она добро познаје, јер је био представник црногорске владе и пријатељ покојног министра иностраних послова Јанка Јекнића.

„Наш разговор је био веома интересантан разговор, а Сирони се сложио да одговори на нека од мојих питања која су суштинска да би се дошло до истине о ономе што се догодило. Надам се да ћете прочитати мој текст, и да ће га прочитати Мило Ђукановић, који ће можда онда разумјети многе ствари које су му до сада биле непознате“, казао је Матеи у уводном тексту у чијем вам наставку доносимо разговор између њега и адвоката Сиронија.

Кредит од милијарду долара Влада Црне Горе себи у џеп

Сирони открива пар битних чињеница у времену док је деведесетих година прошлог вијека заједничка држава СР Југославија била под санцијама. Влада Црне Горе тада је потраживала финансирања за наводни економски развој Црне Горе. Кредит од невјероватних милијарду евра, због санкција није могао бити исплаћен на рачун Владе Црне Горе па је распоређен на приватне рачуне. Новац наравно, никада није ушао у нашу земљу. О овоме из прве руке свједоче посредници у овом пословању, Матеи и Сирони. За прање новца Матеи криви Душанку Јекнић.

„Да ли Можете потврдити да сте ми Ви представили госпођу Душанку Јекнић 1996. године у Вашим канцеларијама у Милану?“, упитао је Матеи Сиронија, на шта му је овај дао потврдан одговор.

Сирони је објаснио да је у то вријеме био мандатар Владе Црне Горе.

„Мој мандат су ми додијелили и потписали тадашњи министар иностраних послова Јанко Јекнић и министар финансија Предраг Горановић. Овај мандат је имао за циљ да потражим инвеститоре који би учествовали у развоју економских и индустријских активности у земљи“, казао је Сирони.

На питање Матеиа да ли може да потврди да се сусрет са Душанком Јекнић заснивао на захтјеву и потреби Владе Црне Горе да потражи финансирања за износ од минимално 1 милијарду америчких долара, те да је за овај задатак Влада увијек постављала Јекнић, овај је договорио:

„Да, госпођа Душанка Јекнић је водила преговоре у име министара Јекнића и Горановића“.

Болоња свједочи о давању 3 гаранције Владе Црне Горе Матеију

У цијелу операцију био је умијешан и малтешки адвокат Ентони Апап Болоња, којем је Влада Црне Горе у мају 1996. године дала екслузивни мандат како би потражио финансирања у њено име у износу од милијарду америчких долара.

„Да, то је тачно. Био сам присутан када су министри Јекнић и Горановић потписали мандат адвокату Болоњи у његовој канцералији у Лугану, на тргу Мулино нуово бр. 7“, казао је Сирони.

На питање Матеија, да ли је Болоња познавао тадашњег премијера Мила Ђукановића, овај је одговорио да вјероватно јесте.

„Претпостављам га је познавао, јер му је у септембру 1996. године, током једне вечере у миланском хотелу ‘Принц Савојски’, Болоња заједно са својом сарадницом Маријом Гвером, држављанком Швајцарске, у мом присуству као и присуству министра Јанка Јекнића представио финансијски програм за Републику Црну Гору. Овај документ сам ја потписао и Вама дао копију“, објаснио је Сирони.

Хартије од вриједности за Црну Гору од 950 и 470 милиона марака

Подсјетимо, управо је Матеи био тај који је користећи своје контакте успио 1996. године да за Црну Гору обезбиједи инвестиције у вриједности од милијарду долара. Он је тада добио гаранцију од Владе Црне Горе односно Министарства спољних послова, на исплату чак десет милиона долара за своје услуге. Новац је требала да исплати тадашња Подгоричка банка, данашња Societe Generalе Banka Montenegro. Наиме, дате су три владине гаранције, које је потписао Јекнић за надокнаду брокера који је пратио трансакцију.

Његове наводе потврдиће и Сирони. Он наглашава да је преко Матеијевог посла, мандатар Црне Горе адвокат Болоња, у јуну 1996. године добио њемачке хипотекарне хартије од вриједности „Grundshulbriefen“ у износу од 950 милиона њемачких марака, и аустријске хартије од вриједности „Pfanderkunden“ у износу од 470 милиона америчких долара.

„Да, тачно је. Горенаведене износе додијелио је аустријски фидуцијар Петер Шустер заједно са господином Јозефом Шофером из Болцана. Они су до мандатара Црне Горе дошли преко Вашег посла“, казао је Сирони.

На питање Матеија да ли може да потврди да је гаранције, на које је имао право за обављени посао, у износу од 10 милиона америчких долара, потписао министар Јанко Јекнић, италијански адвокат је такође одговорио потврдно.

Једна од три дате гаранције Министарства иностраних послова, ова од 9 милиона долара, за исплату новца Ориану Матеиу

„Потврђујем да је ово тачно. Гаранције су потписане у мом присуству, као и у присуству Болоње и министра Јекнића у име и за рачун Владе Црне Горе. Гаранције су потписане и повјерене Болоњи од стране министра Јекнића у канцеларији у Лугану, која се налази у улици Мулино нуово бр. 7.

Потврђујем да су гаранције печатиране печатом Подгоричке банке са потписом госпође Радмиле Савићевић, заједно са писмом аутентичности фирме која је гарант“, казао је Сирони.

По чијем је налогу Подгоричка банка зауставила исплату?

Након што је кредит од милијарде долара подигнут, Матеи никада никада није исплаћен. Гаранције су испостављене Подгоричкој банци за исплату, али италијански брокер свој новац није примио.

„Да ли сте знали да су двије гаранције од које је свака износила по 500.000 америчких долара са роком 20. август 1996. и 30. новембар 1996. године биле послате од стране Адамас Банке Подгоричкој банци? Ако јесте, да ли знате зашто гаранције нису никада биле исплаћене? Ко их је задржао?“, упитао је Матеи Сиронија.

Адвокат је потврдио да су гаранције заиста послате Подгоричкој банци.

„Не знам да ли су касније исплаћене или само задржане. Оно што засигурно знам је да су гаранције стигле у црногорску банку јер ми је ову информацију дао министар Јекнић и потврдио адвокат Болоња“, казао је Сирони.

Очигледно, да је Влада покушала да „изврда“ своје обавезе и покушала да како-тако заврши спор са брокером.

На питање Матеија, да ли може да потврди да му је 19. децембра 1996. адвокат Болоња по налогу црногорске Владе, послао писмо гдје му нуди, како би завршио спор, износ од 3,5 милиона долара, плус 3,5 одсто кредитне линије од 188 милиона америчких долара у корист Црне Горе, Сирони је казао да је то тачно:

„Потврђујем да је писмо које сте добили, написао и послао адвокат Болоња по налогу Владе Црне Горе. Потврђујем да ми га је дала госпођа Душанка Јекнић, која ми је казала да је Влада Црне Горе одлучила да затвори спор са Орианом Матеијем“.

„Societe general Montenegro“ банкa

Брокер је упитао и да ли је тачно да га је 16. јануара 1997. позвао министар Јекнић, и обавијестио га да му је адвокат Болоња саопштио како је посао позитивно закључио?

„Да, потврђујем да ме министар Јекнић назвао ноћ прије него што ће погинути. Тада ми је рекао да је Болоња закључио посао. Казао ми је да ће следеће недјеље доћи у Милано те да ћемо нас двојица заједно поћи у Швајцарску, код Болоње“, казао је Сирони.

На Матеијево  питање да ли зна зашто је Болоња одлучио да га не испоштује и не исплати га, овај је одговорио:

„Сасвим је сигурно да је послије смрти министра Јекнића Болоња имао одријешене руке да управља свим пословањима који су преостали у Швајцарској и одлучио је да Вас не исплати. Да је министар Јекнић остао жив, Ви бисте добили исплату од Болоње, јер ме о томе лично Јекнић обавијестио преко телефона. Ви бисте по доласку, били прва особа која би била исплаћена“.

Оправдања Душанке Јекнић неубједљива

У цијелој операцији профитирала је Влада Црне Горе, док су италијански посредници Матеи и Сирони остали оштећени. Обоје наводе умијешаност супруге тадашњег министра Јанка Јекнића, Душанке Јекнић у малверзације.

Матеи наводи да се у фебруару 1997. године, на захтјев Душанке Јекнић, срео са  Дадом Асовићем и Сиронијем, те да су му тада понудили износ од 1,5 милион долара. Његову изјаву потврдио је италијански адвокат. Он је објаснио и зашто је Јекнић нудила брокеру 1,5 милиона долара.

„Душанка Јекнић, претпостављајући да (финансијска) операција није извршена, наводно је морала да узме назад последњу гаранцију која је припадала Вама, ону од 9 милиона америчких долара. Знала је да је ситуација веома деликатна, те је одлучила да је повуче“, казао је Сирони, оградивши се од њених разлога:

„Желим да прецизирам да ме оправдања госпође Јекнић нису нимало убиједила. Она се правила да не зна ништа јер сам и ја желио да добијем исплату која ми је обећана.

Све до данас ја још увијек треба да примам исплате од Црне Горе због фактура које је издало моје предузеће и које ми Црна Гора није никада платила, фактуре за позајмицу која је извршена у Милану 1996. године, као и за телевизијску продукцију и много других позајмица.

Ради се о суми од 200 милиона некадашњих лира“.

Наставиће се…

2 КОМЕНТАРИ

  1. 5
    0

    Na rdju je vec pozlata pala. Ali rdja ko rdja i pozlatu ce da pojede.
    Mafijasi, mafijasice i pravi banditi i bitange su se talile i pljackali devedesetih, neko ce to vracati ko zna dokle.
    Uglavnom vidi se da su Jeknicu smrsili konce i mnogim znanim i neznanim.
    Prave bitange vladaju, a naivni i bezopasni po drustvo i drzavu kao sto je Caka i druzina budu prebijeni, osakaceni i u zatvor.
    To je demokratska humana i cojska Crna.
    Jeli nekome jos treba dokaza?

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here