Мати Макарија: На отетом Космету правда за Србе не постоји

Појава четворице радикалних исламиста испред капије манастира Високи Дечани у касним вечерњим часовима била је дубоко провокативна и узнемиравајућа за сваког Србина. Да ли се присуство наоружане четворке може тумачити као планирање неког будућег терористичког акта или не, нико не може да зна, а њихово хапшење због нелегалног поседовања оружја само је бацање прашине у очи целокупној српској јавности. Једно је извесно: са озбиљним и поштеним намерама наоружана четворка није имала разлога да се нађе на месту и у време када је ухапшена.

Овим речима мати Макарија, игуманија манастира Соколице, удаљеног десетак километара од Звечана, на северу Космета, описује своје виђење недавног инцидента када су испред капије манастира Високи Дечани ухапшени радикални исламисти којима се, засада, суди само због илегалног поседовања оружја.

И док појашњава да Србин на Космету једноставно не може да опстане без манастира и своје цркве, мати Макарија подсећа да су одувек српски манастири били места тихе молитве и свенародног окупљања у добру и у невољи.

„Када су доласком НАТО снага по Кумановском споразуму све структуре српских власти напустиле Косово, са народом је остала само Православна црква у лику владике, монаштва и свештенства“, подсећа мати Макарија.

На питање да ли се у наредном периоду могу очекивати напади на православне светиње у покрајини, игуманија Соколице, светиње посвећене Покрову пресвете Богородице, саграђене између 14. и 15. века, истиче да је могуће да се догоде чарке око наших манастира, али да се нада да оне неће угрозити безбедност светиња, поготову што је, како истиче, дошло време да се, у невољи, и Албанци поново обраћају нашим светињама за помоћ.

Мати Макарија (др Милица Обрадовић) рођена је 1940. године у Сталаћу а 1963.г. дипломирала је на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирала, а 1971. стекла је докторат хемијских наука у Љубљани. Десет година касније дипломирала на Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, од 1991. године је игуманија манастира Соколица код Звечана. Међу монаштвом и свештенством на КиМ мати Макарија је позната и као полиглота, а бави се копирањем фресака, илустровањем књига и превођењем црквене литературе.

Тзв. косовске власти упињале су се на све начине да тзв. Косово постане члан Унеско, али је, што би верни народ рекао, сам Бог спречио да рушитељи постану наводни заштитници светиња. Ипак, да ли се ми довољно трудимо да их заштитимо?

„Учлањење Косова у Унеско би била бесмислица без преседана, јер Албанци немају ниједан споменик своје културе. Додуше, постоји Муратово турбе и Синан-пашина џамија, али су то само споменици ислама, а не албанске културе. За сада је покушај Албанаца пропао, али ће се он за две године поновити. Зато је неопходно да се већ од данас наша држава активира на свим пољима да бисмо и у будућности одбранили своје светиње на Космету. Јер, док је манастира, биће и Срба око њих“.

Осим што су још увек у рушевинама, многе православне светиње на Космету су, попут цркве Самодреже, али и својевремено Христа Спаса у Приштини, претворене у јавне нужнике.

„Култура једног народа се огледа и у његовом понашању. Албанци, они који то чине, нису свесни да скрнављењем српских светиња својом погани објављују културном свету степен своје личне некултуре. И такви људи претендују да се прикључе заједници европских народа… Наши стари су нас учили да онај ко је погазио своју веру неће поштовати ни туђу“.

Чини се да невоље Срба демократски свет не види и да већи део западних земаља подржава Албанце. Како то коментаришете?

„Морамо покушати да на Космету живимо у миру сами са собом и са људима који нас окружују и да опростимо једни другима ратна и послератна сагрешења, јер се само тако може гледати у будућност. Опростити да, али не и заборавити. Зашто? Да се иста сагрешења не би поновила у будућности. Свима нама је јасно да је пред Богом оправданији онај ко трпи и страда због неправде од оног ко чини неправду. Желимо да су наше везе са матицом Србијом нераскидиве, да останемо један Божији народ и деца Светога Саве. Живимо своје животе примирени са несрећом која нам се десила. А о великим хришћанским празницима као да се свеколико Српство слива на Космету. Наши манастири су пуни ходочасника из свих крајева у којима живе Срби. Чим гране пролеће па до првих снегова безброј организованих група крстари овом светом земљом у жељи да обиђу што више светиња“.

Живот Срба на Космету никада није био лак. Чини се још из периода Косовског боја да нас прати нека зла коб, неки усуд према овом простору, па се тако и данас прича да је некима Космет све, а да би га се други радо одрекли.

„Живот Срба на Косову јесте тежак, али ни живот Албанаца није лакши. И једни и други се подједнако боре за свакидашњицу, а Срби, поред тога, страхују да ли ће им први сумрак или дубока ноћ донети неку непријатност или, чак, однети живот. Ипак, Космет није само део српске државности и српске историје – он је део српске душе, он је душа српске душе. Космет није ушећерена јабука која се на тацни може некоме дати. И ако се ушећерена јабука силом отме, њена лепота ће заувек пленити српску душу. Будимо, браћо Срби, верни нашем косовском завету јер ‘ако те заборавим Косово, нека ме заборави десница моја’“.

Верујете ли у опстанак Срба на Косову и Метохији и да ли смо, овакви какви смо, заслужили да нам припадају ови свети простори?

„Од свих Срба које је породила српска земља, рекла бих да су косметски Срби најбољи Срби. Одани су Богу, покушавају да живе по његовом закону, рађају децу, доводе их у цркве. Српска мајка на КиМ неће да штеди своје груди да би очувала лепу линију, него ће њима да доји своју децу… Овакви Срби ће сигурно опстати на Косову без обзира на то да ли су заслужили да им припадају ови свети простори. Ако нисмо ми, заслужили су наши свети преци“

Међународна заједница шеснаест година није решила ниједан злочин почињен над Србима, а све је више доказа да се трговало органима кидапованих Срба. Верујете ли да ће оне који су починили злочине ипак стићи некаква правда?

„Данашњи демократски свет се понаша као коњ у тешким амовима и стегнутих дизгина. Отимачину Космета оправдава својим економским интересима због којих нити су Албанци миљеници, нити су Срби омражени, али се једноставно преко злочина против Срба мирно прелази, као да ‘Жута кућа’ у Албанији или Клечка не постоје. На отетом Космету правда за Србе не постоји. Јер, зашто би невин човек, невин јер нико не може да докаже његову кривицу, Оливер Ивановић, бројао своје дане у затвору? Дубоко верујем да све што се хоће то се и може. Сваки злочин против Срба могао је бити решен да је постојала добра воља. Да ли ће починиоце стићи праведна казна? Свакако! Ако не пре, а оно на Божијем суду“.

У оквиру дијалога Београда и Приштине требало би да се преговара о имовини СПЦ, која је, као што знамо, знатно угрожена. Познати су и најновији покушаји отимања дела имања манастира Високи Дечани.

„О имовини Српске православне цркве нема шта да се дискутује ни са Албанцима, ни са било ким из Европске уније. Имовина СПЦ је давно записана у пуноважним тапијама, а у новије време у катастру сваке општине. Имовина манастира Соколице, сваког манастира и сваког храма је неприкосновена имовина СПЦ“, казала је на крају разговора мати Макарија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: