Матија Бећковић: Поново имам потребу да ћутим
Матија Бећковић
Поново имам потребу да ћутим
Јер оно што најлепше умем да кажем више ме не занима.
Одлучио сам да говорим као да ће ми свака реч бити последња
Шта сам ја да би певао?
Мој сиромашни речник замењујем природом
И гдје год путујем наилазим на њу
И њена смела поређења.
Природа је изразила моје намере на више начина
Својим биљем,својим пожарима
И другим чудесима чији сам ученик.
Она је дала облик птици
Смелије но што се усудио иједан песник
И ја се испод њених птица потписујем
Не додајући им готово ништа.
О мутна јело израсла из моје мастионице,
Природа је пуна мојих погледа на свет
Ја стоим иза њених цветова без граница
Ја поштујем једино њене неумољиве законе.
У читавој природи нигде,осим на свој живот,
Не могу да ставим тачку,
Јер се све јавља поново и равномерно са годишњим добима.
Кад после јесени не би дошла зима
У шта би смо онда веровали и чему се надали?
Поново имам потребу да ћутим
Јер говорим са жељом да будем ућуткан.
Ветар упада у судску писарницу и диже папире са столова
Цео дан сам напољу као да сам цвет,
Напољу су шуме, области под снегом, овас и раж су напољу,
Градови су на улицама, улице су на улицама
Сви континенти су напољу.
Ја бих био једини град који сам унутра!
О небеса једини наслове на моме гробу
Буним се против свега, јер немам на шта да пристанем.
Шта сам ја да бих ћутао?
Све што сам рекао понављам још једампут,
Моје ћутање је служби страшне истине.
Све што има на свету има и у мени.
Не знам дали је ноћ или сам склопио очи:
Моје слике света се мењају док путујем.
Нисам ништа видео први пут све сам препознао.
Предели које откривам они су које сам сањао.
Шта ће ми море.Имам га у глави
И ја их само поредим и братимим.
Призор који гледам одавно постоји у моме сјећању,
Путеви што годинама завијају на истом углу,
Најређе биљке,једини примери,
Налазе се и у мом срцу,
А све што је у њему
Постоји и још негде у свету или се потуца.
Ја путујем да би свакој ствари принео другу својом душом
Да би обе биле мање усамљене.
Седећи међу дрвећем говорим о својој природи,
А кад бих разумео птицу
Рекао бих јој исти што и вама:
Свему претпостваљам природу,
Али своју!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
