Матовић: Уљаревић – новоцрногорска морална парадигма

Пише: Веселин Матовић

(Одговор на текст Предрага Уљаревића)

Много сте се ражестили, г. Уљаревићу, па умјесто да се позабавите својом савјешћу, сипате ватру, вријеђате и подмећете шта Вам падне на памет. Тако је то када браните оно што се не може бранити.

Ипак, у нечему сте у праву. Да сам ја био добар професор не би ме Министарство просвјете прије тринаест година отпустило с посла и оставило без коре хљеба, заједно са супругом и још 25 колега. То исто Министарство, куповином и промоцијом код школске омладине, књиге коју сте штампали латиницом, потврђује да сте Ви добар и пожељан издавач. Ја Вам на томе честитам. Још ако би Вам Министарство дало и неку диплому или плакету за допринос прогону ћирилице из Црне Горе, која би се звала Виктор Вебер фон Вебенау. (То је, ако се сјећате, онај аустијски господин, који је 1916, забранио ћирилицу у Црној Гори.)

Велите: „Моје издавачке пројекције су, међутим, дубоко укоријењене у култури коју је Његош заговарао, и којој је припадао. И то је та мисија коју Г. Матовић не разумије“.
Ако Ви, збиља мислите да је Ваше латиничко мисионарство и злоупотреба Његошевих стихова „укоријењено у  култури коју је Његош заговарао и којој је припадао“, онда сте потпуно у праву: ја ту Вашу мисију нити разумијем нити ћу је икада разумјети.

Ви, г. Уљаревићу, заборављате (случајно или намјерно?) да  је Његош био валдика српски, православни, и  да је ћирилица, одувијек била, а и данас је, званично и једино писмо Српске православне цркве. У њеном Уставу не помиње се латиница. То би требало да Вам нешто заначи, уколико сте крштени у тој Цркви, а ако нијесте, ја Вам се извињавам. У сваком случају, пођите до Острога, погледајте њихову књижару и увјерите се има ли тамо иједна књига штампана латиницом, осим оних на енглеском, француском и њемачком језику, а камоли Горски вијенац или Луча микрокозма.

Данашња латинизација Црне Горе, г. Уљаревићу, добрим дијелом посљедица је наше неизграђене, малограђанске свијести. Нашу познату малограђанску склоност ка помодарству, имитацији и туђинству, лакој заради и простачком хедонизму, власт је – медијском фасцинацијом евроамеричким економским благостањем и лагодним животом – веома добро искористила у циљу навођења народа на одбацивање сопственог идентитета, како би му, заузврат, наметнула систем вриједности у складу с њеним политичким и профитерским интересима. Колико се Ви, својим латиничним мисионарством, уклапате у тај културно-политички амбијент, сами просудите.

Булазните, Уљаревићу, о некаквом мом комунизму, али право да Вам кажем, и комунисти су у нечему били поштенији од ових Ваших латинаша, Дукљана, с којима сте, штампањем спорне књиге, руку под руку, кренули да латинизујете  Црну Гору. Никаквих ја похвала нијесма изрекао комунистима, истинољубиви Уљаревићу, напротив: оптужујем их за нашу несрећу, јер су они започели латинизацију српског културног простора (а Ви, изгледа, докрајчујете), али знам, а и Ви то знате, да је Црна Гора била најћириличнија република у бившој Југославији, све до почетка 90-их година прошлог вијека. Сви листови и часописи који су излазили у Црној Гори до почетка 90-их година 20. вијека, штампани  су ћирилицом: Побједа, Стварање, Овдје, Историјски записи, Омладински покрет, Просвјетни рад, Васпитање и образовање, Универзитетска ријеч, све локалне новине: Титоградска трибина, Никшићке новине, Приморске новине, Пљеваљске новине, Бјелопољске новине, Барске новине; све новине радних организација и све новине организацијa друштвених дјелатности; сви годишњаци ЦАНУ; сви уџбеници и ђачке лектире у издању Завода за издавање уџбеника, итд. Сва издања „Побједе“, међу њима и едиција „Луча“, и сва издања „Обода“ и „Универзитетске ријечи“, касније „Унирекса“, као главних издавача у тадашњој Црној Гори, такође су штампана ћирилицом. Латиницом су се у том времену штампали само Гласник Републичког завода за заштиту природе, Служба божија, лист Которске бискупије и лист РО Агросазнање. Оба писма била су присутна у Годишњаку Приморског музеја, часописима Мостови, Одзиви и Споне и листовима Пољопривреда и шумарство, Бока и  Титов пионир. Латиницом (албанском) штампало се и све што је излазило на албанском језику. Због тога су многи мислили да је у Црној Гори званично писмо ћирилица.Да ли сте Ви, као издавач, допринијели томе да се та ситуација за врло кратко вријеме драстично промијени, ја стварно не знам. Ја никада прије ниједну Вашу књигу нијесам имао у рукама. (Тиме се, наравно, не хвалим.) Не бих ни ову да ми није дошла у кућу и то право из школске учионице.

Видим, Уљаревићу, да сте Ви морална парадигма савремене Црне Горе, па ме чуди зашто се служите малициозним подметањима, на најнижем нивоу. Погледајте мало боље моје  реченице које сте цитирали, па ћете видјети да ја нигдје не тврдим да у комунистичком времену „нико није штампао Његоша латиницом“, него да тога, у том времену, није било у Црној Гори. Ни Загреб, Ни Београд, ни Сарајево нијесам помињао. Написао сам: „Не постоји, г. Уљаревићу, ниједан разлог, ни културолошки ни комерцијални, да се у Црној Гори Његошева дјела штампају латиницом”  и даље: да се „на овим просторима“ за њихова (комунистичког) времена, „није никада појавило ниједно латинично издање било ког Његошевог дјела“. Међутим, Ви сте то разумјели онако како Вам је одговарало, и онда сте се, побједоносно, дохватили  неке Његоше библиографије, па као наводни зналац, нанизали разна издања из Београда, Загреба и Сарајева, и тако, тобоже,  објелоданили моје незнање. Примјерак на који се позивате из 1922. штампан у Херцег Новом, није из комунистичког времена! (Комунисти су тада, да Вас подсјетим, били забрањени у Краљевини СХС, већ 1920, такозваном Обзнаном.) Примамљиво је опонента ухватити у незнању, али није лијепо подметати му оно што он није рекао. Но, можда је у некој новоцрногорској етици и то дозвољено, али  ја не вјерујем да сте Ви њен сљедбеник. Мислим да сте само у полемичком жару, без довољно аргумената, невјешто покушали да ескивирате суштину нашег спора.

Ипак, чуди ме да нијесте пронашли и неки оригинал Мирослављевог јеванђеља, писан латиницом,  тако бисте дефинитивно оправдали своју просветитељску мисију. То би код оних који не знају ћирилицу, рецимо у Загребу, који Ви хоћете да просвећујете латиничним издањима Његоша, било добро примљено. Они, иначе, тврде да је то њихово културно насљеђе.

Г. Уљаревићу, ја не знам и не занима ме, заиста, јесте ли Ви купили неки фонт или нијесте, али нијесам слијеп да не видим да оно што сте тим фонтом исписали на корицама спорне књиге, асоцира на Његошев рукопис, a то је порука, г. Уљаревићу, нажалост – идеолошка порука!

Све што се налази у неком дизајнерском рјешењу, свака тачка, свака запета, сваки потез пером или кичицом, нека је порука, односно побуда за неку асоцијацију. Када бисмо, на примјер, на корицама Курана ставили лист храста или струк дјетелине, да ли би припадници Ислама то видјели само као наиван украс, безазлено дизајнерско рјешење, пресликан дјелић природе, или – као знак крста и најтежи облик провокације?
Г. Уљаревићу, Ви се никад не држите мојих навода, па  кажете: „Сјетимо се: у његовом првом наступу, речено је да је фалсификован Његошев рукопис. Сад је фалсификован фонт“. А ја сам изјавио: „да је имитација рукописа на латиници (у типографији се употребљавају фонтови, то знам чак и ја, и да је један од њих и рукописни P22 Cezanne regular), а не како Ви наводите да је „фалсификован Његошев рукопис“. Фалсификат би био да су Његошеви стихови писани ћириличним рукописним фонтом, јер је рукопис, мој Уљаревићу, непоновљив. Овдје се ради, понављам, о поруци: да је Његош писао латиницом! Немојте ми само рећи да читалац треба да се „диви“ дизајнерском умијећеу, ако сте Његошеве стихове написали рукописном латиницом.  Ето, зато је моје дијете, када је стигло кући с Вашом књигом у руци, одмах питало: „Је ли Његош писао латиницом?“ Толико о сличности, имитацији и асоцијацији. И збуњивању, посебно!  Уврзање Његошевих стихова у тај фонт несумљиво је покушај да се Његош стави у функцију пројекта латинизације црногорског културног простора. А када књигу са таквом поруком управа школе уручи, и то још као награду, свом ученику – основцу или средњошколцу, свеједно – онда се тек „сложе коцкице“, и тада, нажалост, та књига, ма како се звала, постаје тзв. „агитка“, пропагандни летак, а награда, односно поклон – идеолошка провокација!

Све се ту лијепо уклапа, г.  Уљаревићу: „Нова књига“ за „новог човјека “, баш како је то својевремено најавио некадашњи министар црногорске просвјете „да ће за десет година створити новог човјека у Црној Гори“.Што се тиче питања да ли је спорни фонт  кривотворен или није, и ко од нас двојице лажуцка, нека читаоци просуде на основу приложених, издвојених фрагмената са корица Ваше књиге.

Нећете, ваљда рећи да је и ово лаж. Слова Č i Ć, овдје стоје као закрпе и  више је него очигледно, да не припадају серифном фонту P22 Cezanne regular, много су већа и не припадају његовом резу, тзв. стилизацији фонта. Изгледа да је ово један од случајева кад се на интернету нуде софтвери, или фонтови (трајал, осиромашене верзије) и кад се „плате“ за „Џ“ (џабе), онда показују недостатке, нешто фали, нека опција или неко слово, док не платите. Ако Вам је вјеровати да сте платили фонт, онда сте преварени. То заиста доказује нечију информатичку неписменост, која  „поприма застрашујуће размјере“. Али чију: моју или Вашу?

И да Вас још нешто поучим, ако се Ви ичему дате научити: Тај злехуди фонт се сада може скинути са http://allfont.net/download/p22-cezanne-regular/#download_font_block, без плаћања! Ето, да се убудуће не мучите са његовим кривотворењем.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: