Меденица: Кад су деца-архангели до ногу потукла звери

Пише: Михаило Меденица

Тибор Церна је херојски погинуо на Кошарама.

Другачије се и није могло гинути горе, у врлетима Проклетија где су деца-архангели до ногу потукла звери не желећи да узмакну ни педаљ пред њима, знајући да пред собом бране „само“ живот а за собом Србију целу!

Хероји су гинули да би кукавице данас говориле о њима, али вазда је наш усуд био да најбољи гину како би најгори владали и давали себи за право да им помињу имена уместо да ћуте довека!

О Тибору Церни недавно је говорио Александар Вучић откривајући му споменик у Дебељачи.

Без задршке, без стида, без иоле премишљања говорио је знајући да лаже, или још страшније – убеђен да говори истину!

Слагао је рекавши да се 18 година ћутало о херојима Кошара, све док, ето, он у шестој години своје деспотовине није проговорио о њима! Страшно!

Па, вајни господине председниче – није се о херојима Кошара, Морине, Ђеравице, Горожупа… ћутало, већ нисте желели да чујете ни реч о њима, ни реч од њих, јер хероји Кошара нису ћутали али јесу били ућуткивани минулих 18 лета!

Знам их безмало све који су се, Богу хвала, вратили с Кошара, као и породице јунака којима су Кошаре остале задња војна пошта- пуних 18 година говоре не тражећи баш ништа за себе, већ правду и поштовање за своје пале другове!

Знали сте све то, одлично сте знали, баш као и сви Ваши претходници али сте ћутали док није дошло време да од свега направите ријалити, спрдњу безмало отимајући се о лешеве зарад кадра и којег срамног политичког поена!

Ви сте, председниче Србије, понајвише знали јер сте у дане када је та младост падала ко снопље на Кошарама били министар информисања!

Сви смо тада знали пред врата каквог пакла су стали српски граничари и апостолски јурнули на њих, али Ви сте имали највећу моћ да о томе понешто и кажете Србији, али не…

Није Вас у то време интересовало Косово и Метохија, баш колико Вас ни данас не интересује, осим када се на неком лешу ил страдалништву може стрвинарски зграбти какав отужни бенефит!

Рекох, знали сте тада, ’98. и ’99. године али Кошаре нису биле довољно ријалити да бисте их речју поменули!

Ћутали сте и потом, свих оних година када сте као трећи човек највеће опозицоне странке могли да их се сетите и поменете у парламенту, али не, нису биле довољно ријалити ни тада.

Знали сте и 2012. када је ону „жуту“ лепру сменила Ваша куга и када сте умислили да сте већи и значајнији од Стефана Немање али сте ћутали још безмало шест година да бисте данас рекли како се читаво пунолетство ћутало о херојима Кошара, заборављајући на остале карауле (не замерам Вам, не знате Ви ни где су Кошара тачно, а камоли које су остале карауле), полицајце, добровољце, браћу Русе који су бранили Косово и Метохију једнако као да бране праг дома свог!

Ћутали сте јер Вам, рекох, ништа од тога није било довољно ријалити као што данас јесте, па остаје још само да Станија, Сораја ил’ нека трећа из те феле истетовира на гузици „Кошаре форевр“, убеђена да је реч о каквом летњем модном хитићу…

Заправо и јесте. Све ово о чему пишем а Ви говорите кад усфали тема за све вас јесте само пролазни хит, ко слана „плазма“, па ни толико.

Свако има права и треба да говори о Кошарама и херојству страдалника на Косову и Метохији, али Ви не!

Заправо, имате и Ви, наравно, али пре него што кажете да се о томе ћутало док Ви нисте проходали по води објасните који је од Александара Вучића и због чега ћутао 18 година, а знао је све, или још горе- није знао ништа, јер га ништа што се није дало претворити у ријалити није интересовало!

Слава браћи који су остали да заувек стражаре крај карауле чувајући је за неке боље од нас!

Слава браћи која су нам се, Богу хвала, вратила, они никада заћутали нису, само што ни за кога од вас нису били довољно атрактивне ријалити звезде…

(Двауједан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: