Меденица „скромно“: Мој Врховни суд био храм знања и кичма правног система!

Судија Милица Влаховић Милосављевић негирала је да је у судском поступку незаконито помогла Раду Арсићу, куму бивше предсједнице Врховног суда Црне Горе Весне Меденице.

То је истакла на суђењу у подгоричком Вишем суду гдје се терети да је мимо прописа донијела рјешење којим је усвојен предлог за одређивање привремене мјере ради обезбјеђења новчаног потраживања предлагача Арсића.

И Меденица је на главном претресу саопштила да је ријеч о политичком процесу против ње. Она је негирала да је притискала судију Влаховић Милосављевић приликом одлучивања у том предмету.

Одговарајући на питање судије Наде Рабреновић, рекла је да је информације добила о овом предмету од адвоката Жељка Апрцовића.

„Ово је антиевропска Црна Гора. Ми нисмо на терену права, већ политике. Изабрана сам, можда не случајно – прва, коју је требало медијски дискредитовати, а онда и кривично гонити. Медијска дискредитација је упорна и сурова. И даље траје. Нисам крива, ниједну радњу нисам предузела којом бих Влаховић Милосављевић навела на противзаконито поступање, пријетила јој или нудила добит. Нека се јави неко ако сам вршила репресију. Док сам ја била на челу Врховног суда, то је био храм знања и кичма правног система. Ово је чисти реваншизам и мржња која тиња према мени“, казала је Меденица.

Поменула је да је специјални тужилац Јован Вукотић на једном од претходних рочишта рекао да су са њеног телефона брисане двије апликације – Сигнал и Телеграм, док је била у полицији, и то у пет сати ујутро, додајући да је шифре је дала тек у тужилаштву.

„Тај доказ је око мојих порука је контаминиран. Неко је хаковао мој телефон. Ако је брисао поруке у моју корист могао је и дописивати и на моју штету“, нагласила је она.

Како је додала, за ту радњу нема наредбе, већ рјешење директора АНБ-а, што у њеној пракси није могло бити доказ.

Меденица је казала да је поносна на свој рад, на каријеру дугу 40 година.

„Бавила сам се резултатима, да одлуке буду законите – то сам захтијевала, да грађанин дође по правду и да може да очекује правду, истакла је оптужена Меденица. Сматра да до оптужнице не би дошло да је истрага била објективна.

„Нисам никада није вршила утицај на било ког судију. Тако и у овом случају. Ако сам разговарала са Влаховић Милосављевић, разговара сам на основу чињеница. Не можете подстрекавати некога да донесе закониту одлуку. Гдје је овдје штета“, казала је Меденица.

Додала је да протагонисти нове власти очекују од судија да буду административни органи који ће спроводити њихове одлуке и жеље.

„Када политика уђе у судницу бирају се људи одређених квалификација. Овога пута изабран је тужилац почетник. Оптужница је прије свега, по мени, подсмијавање и закону и логици. Мјера истине у овој судници мора бити доказ, не њихова жеља“, истакла је Меденица.

Влаховић Милосављевић: Рјешење које сам донијела законито, потврђено од другостепеног вијећа

Влаховић Милосављевић је у двочасовном изношењу одбране изјавила да је рјешење које је као судија донијела потврђено од другостепеног вијећа Привредног суда.

Оптужницом је представљено да је Меденица, као предсједница Врховног суда Црне Горе, злоупотребом службеног положаја путем подстрекавања, наводно утицала и на суткињу Влаховић Милосављевић да донесе одлуку у предмету у корист њеног кума Рада Арсића, на штету корпорације “Тен” са сједиштем у Москви.

Влаховић Милосављевић је категорично је одбацила наводе оптужнице.

“Негирам извршење кривичног дјела које ми се оптужницом ставља на терет. Невјероватно је и парадоксално да сам оптужена због доношења наводно незаконитог рјешења о одређивању привремене мјере, упркос чињеници што је то рјешење законито и као такво је потврђено од стране више надлежне инстанце – другостепеног Вијећа од троје судија. Подизањем ове оптужнице законита и правоснажна судска одлука проглашава се незаконитом, иако одлука донијета у првом степену може бити предмет преиспитивања искључиво од стране више инстанце, која по изјављеном правном лијеку испитује законитост поступања судије приликом одлучивања“, рекла је Влаховић Милосављевић.

Она тврди да јој се оптужницом неосновано ставља на терет да је као поступајући судија у првом степену, у предмету Привредног суда донијела наводно незаконито рјешење о одређивању привремене мјере, као и да је доношењем тог наводно незаконитог рјешења корпорацији Тен теже повријеђено право и причињена штета.

„Осим што дјело које је предмет оптужбе по закону није кривично дјело, указујем да у списима не постоји ниједан доказ за овакву тезу оптужбе, па није јасно на основу чега сам уопште оптужена, а још мање по ком основу је оптужница у односу на мене потврђена. Ова оптужба је представљена на начин који не одговара праву, закону и чињеничном стању и доказима у списима предмета П.бр.564/16 и као таква је правно неодржива. Такође, оптужница је заснована на погрешној примјени материјалног права, односно на погрешном правном тумачењу одредаба члана 287 и члана 288 Закона о извршењу и обезбјеђењу, а уз то у оптужници се не прави разлика између основних правних појмова, а то је право својине и имовине“, истакла је Влаховић Милосављевић.

Тврди да је рјешење о одређивању привремене мјере донијето је у потпуности у складу са законом, што значи да је одлука законита, „а законитом судском одлуком није могуће извршити ниједно кривично дјело, а самим тим ни кривично дјело злоупотреба службеног положаја које ми се оптужницом ставља на терет“.

Она понавља да је привремена мјера одређена не супротно, како је то погрешно представљено у оптужници, него управо у складу са чланом 287 и чланом 288 Закона о извршењу и обезбјеђењу и да тужилац у оптужници пренебрегава чињеницу да је рјешење о одређивању привремене мјере које је донијето у првом степену, након 33 дана од његовог доношења постало правоснажно.

„То рјешење је даље на снази, и биће на снази све до правоснажногје кончања памичног поступка који је и даље у току. У конкретном случају, по основу Уговора о хипотеци од 27.11.2013.године конституисана је хипотека на непокретности у својини Арсића, а која хипотека је уписана у катастар непокретности у корист противника обезбјеђења АД Корпорација Тен као обезбјеђење потраживања у износу од 400.000 евра….Чињенца да су у изреци рјешења о одређивању привремене мјере назначене, односно таксативно набројане непокретности које су у својини предлагача обезбјеђења Арсић Рада, не значи да је привремена мјера одређена на његовој имовини, будући да су исте набројане искључиво из разлога јер је на њима конституисана хипотека која је уписана у катастар непокретности у корист противника обезбјеђења АД Корпорација Тен, а којом хипотеком је том правном лицу забрањено да располаже одређивањем привремене мјере. Према томе, потраживање предлагача обезбјеђења обезбијеђено имовином противника обезбјеђења, тј доспјелим потраживањем у износу од 400.000,00 еура које је обезбијеђено хипотеком која је у катастар непокретности уписана у корист правног лица АД Корпорација Тен, а што је у складу са чланом 287 став 1 Закона о извршењу обезбјеђењу“

Суткиња истиче да привременом мјером није забрањено Арсићу да располаже непокретностима које су уписане као његова својина, како је то погрешно представљено у оптужници, већ је у складу са законом забрањено противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен да располаже својом имовином, и то хипотеком и потраживањем у износу од 400.000 евра

„… које је обезбијеђено том хипотеком. То значи да је привременом мјером противнику обезбјеђења правном лицу АД Корпорација Тен забрањено у складу са законом да реализује хипотеку као стварно право и да наплати потраживање обезбијеђено хипотеком, и то је једина правна посљедица која је наступила и која је уопште могла наступити доношењем предметног рјешења, будући да на предметним непокретностима хипотека и даље егзистира, а да је парнични поступак у предмету у ком је одређена привремена мјера и даље у току. Забраном отуђења и оптерећења непокретности оптерећене хипотеком које су у својини предлагача обезбјеђења Арсић Рада, противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен у складу са законом забрањено да располаже својом имовином, и то као прво облигационим правом, тј.доспјелим потраживањем у износу од 400.000,00 еура и као друго стварним правом, тј. хипотеком којом је обезбијеђено наведено доспјело потраживање у износу од 400.000,00 еура”, казала је окривљена судија Влаховић Милосављевић.

Посебно је истакла:

“Рјешење о одређивању привремене мјере у потпуности је законито, обзиром да је донијето у складу са чланом 288 став 1 тачка 3 Закона о извршењу и обезбјеђењу, којим је као једна од врста привремених мјера које се нарочито могу одредити експлицитно прописана забрана противнику обезбјеђења да отуђи или оптерети стварна права која су на непокретности уписана у катастар непокретности у његову корист. У конкретном случају, рјешењем о одређивању привремене мјере противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен у складу са чланом 288 став 1 тачка 3 Закона о извршењу и обезбјеђењу забрањено је да отуђи или оптерети своју имовину, и то стварно право, тј. хипотеку, а што подразумијева да је у складу са законом онемогућен да као хипотекарни повјерилац реализује хипотеку као стварно право и наплати своје потраживање обезбијеђено хипотеком продајом хипотекованих непокретности у поступку судске или вансудске продаје.

Продајом непокретности које су уписане у својини предлагача обезбјеђења Арсић Рада, а које су оптерећене хипотеком уписаном у катастар непокретности у корист противника обезбјеђења АД Корпорација Тен, противник обезбјеђења АД Корпорација Тен отуђио би своју имовину, и то стварно право тј. хипотеку која је уписана у катастар непокретности у његову корист. Због тога је у привременој мјери којом је противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен забрањено отуђење и оптерећење непокретности оптерећене хипотеком уписаном у катастар непокретности у његову корист, инкорпорирана забрана противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен да отуђи или оптерети своје стварно право тј. Хипотеку”, закључила је она.

„Била сам под стресом од порођаја”

Влаховић Милосављевић се изјаснила и на одбрану коју је дала у фази истраге када је између осталог рекла да је Весна Меденица вршила притисак на њу и да је незгодна када јој се неко замјери.

Она је рекла да је та изјава непотпуна, јер се изјашњавала искључиво на околности комуникације са меденицом.

„Због тога се у јавности паушално извјештавало да сам наводно признала извршење кривичног дјела. Појашњавам да се због протека времена од три и по године, почев од доношења рјешења о одређивању привремене мјере до одбране коју сам пред тужилаштвом изнијела 12.07.2022. године, објективно нисам могла сјетити свих чињеница. Ово посебно јер сам у том периоду од три и по године поступала и ријешила готово хиљаду предмета. Приликом саслушања у фази истраге нисам имала довољно времена и могућности за припремање одбране, јер сам позив за саслушање које је заказано за 12. јул 2022 године у 11.30 часова, телефонским путем добила од стране поступајућег тужиоца претходне вечери“, рекла је суткиња.

Тврди да није прочитала записник прије потписивања, да исказ није диктирала, већ да га је формулисао и уносио у записник поступајући тужилац.

„Исказ сам дала као дојиља, два мјесеца након породадја, у стању јаког стреса и посебне психо-физичке исцрпљености. Током саслушања размишљала сам и страховала да могу бити задржана, односно притворена, а самим тим и одвојена од тек рођеног дјетета које дојим, обзиром да су у том тренутку сва лица у предмету била у притвору. Због свега наведеног нисам била у стању да са пажњом пратим радњу сачињавања записника, нити да схватим значај реченица које је тужилац у моје име унио у записник“.

Она је поновила да ни у ком случају није мислила на то да је Меденица на било који начин утицала на доношење одлуке, јер је одлука донијета у складу са законом, чињеничним стањем и доказима у списима предмета.

„То је једина истина. Квалификативи да је бивша предсједница Врховног суда, ауторитативна и јако незгодна кад јој се неко замјери, подразумијева да иста нема толеранцију за неажурност у раду судија, због чега сам, као и због чињенице да је привремена мјера по својој природи и по закону хитна, о предлогу за одређивање предметне привремене мјере одлучила у најкраћем могућем року, тачније истог дана када је тај предлог предат суду (27.12.2018.године)“.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: