Меденица за ИН4С: Сарајево је било и остало губилиште Срба
1 min read
Меденица
Градско веће Сарајева једногласно је усвојило Нацрт одлуке о подизању спомен-обележја Казани на Требевићу и упутило га у јавну расправу. Споменик се подиже у спомен убијеним грађанима српске националности, али на њему нигде неће писати да је реч о Србима, ни ко их је убио. Нацрт је усвојен на иницијативу градоначелнице Сарајева Бењамине Карић, која је понудила идејно решење са две гранитне плоче.
Писац и дописник ИН4С портала Михаило Меденица истиче да Сарајево нема права себе звати градом, јер је био и остао губилиште Срба.
„Ова срамна, бедна иницијатива градоначелнице Сарајева није ништа друго до ратни злочин, геноцид у трајању… Још један у низу доказа да званично Сарајево, та крвава федерација, и даље води рат против Срба, до истребљења, јер колико им смета жив Србин толико им смета и мртав, ако не и више“, каже Меденица за ИН4С.
Према предлогу, на споменику би требало да пише: „Заувијек ћемо се, с тугом и поштовањем, сјећати наших убијених суграђана“, уз имена и презимена 17 убијених жртава, њихове датуме рођења и годину када су убијени. Међутим, поред умањивања броја жртава, о Србима ни реч…
„Спомен плоча на Казанима, највећем стратишту сарајевских Срба, без помињања Срба, националности, без верског обележја – ништа је до крајпуташ Сарајеву који нема права себе звати градом, јер је био и остао губилиште Срба, Срба из тог истог Сарајева који су у њему живели вековима“, додаје Меденица.
Према његовим речима, Казани су само једно од сто и нешто сарајевских стратишта, где је читав град био логор и губилиште за Србе.
„Да се хиљаде спомен плоча поставе Сарајево не може спрати крв невиних са руку и образа! Не док по имену, националности и вери не помене сваку палу главу – а свака је српска„, каже наш саговорник.
За злочине на Казанима и свирепо убијање Срба осуђено је 14 припадника 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ под командом Мушана Топаловића Цаце на казне од 10 месеци до 10 година затвора. Свима је суђено за „свирепа убиства“, док је једино Самир Бејтић оптужен за ратне злочине.
„Овај бедан покушај умиривања савести неће баш ништа променити, нарочито не чињеницу да је читаво Сарајево знало, а ћутало шта се дешава на Казанима, баш као што данас зна а ћути и даље о расутим костима сарајевских Срба широм града у и даље неситраженим и прећутаним масовним гробницама„, закључује писац Михаило Меденица за ИН4С.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Станивуковић је миљеник амбасада и продукт Нато хибридног центра. Татин син који се слика док га јашу спонзоруше. Мамац за наивне.
A šta je bila Srebrenica?
1. Одкуд на изборима ’96 у Сребреници и 3.000 гласова сребреничана који се именом и презименом воде као „стрељани“?
Одговор је дао извесни Мујо:
„Шта да кажем о себи? Рођен сам у Сарајеву, са’рањен у Сребреници а живим у Њемачкој.“
2. Приликом покушаја пробоја исламиста из Сребренице ка Тузли, изгинуло је преко 2.800 припадника босанског ИСИЛ-а који се данас воде као стрељани. Зашто?
3. Напад је извршен из „демилитаризоване зоне“. Чиме ако је она била „демилитаризована“?
4. Све жене, деца и старци су превежени у 88 аутобуса које је организовала ВРС до Тузле и Кладња, а у пратњи УН. Зашто се лаже да су побијени?
5. 1998. Укупно 576 муслимана који се воде као „стрељани“ пронађени су живи и здрави у земљама Скандинавије. Х. Силајџић је то прокоментарисао: „Драго нам је да су живи.“ Добро је да је тако, али Харисе што им се не избришу имена са плоче у Поточарима?
6. Зашто је још увек име на плочи бебе која је „убијена“, а усвојила је српска породица у Србији и три пута долази у Поточаре гледајући своје име. Зашто је њено име још увек на плочи?
7. Како се објашњава тврдња да у Сребреници од ’92 до јула ’95 нико није умро природном смрћу нити погинуо, а онда сви „страдали“ истога дана?
8. У доступним извштајима тзв. АБиХ наводи се „…од пробоја ка Тузли из наше офанзиве, преживели су формирали бригаду од 1450 људи“. Зашто се они воде као „стрељани“?
9. Шта ћете рећи оном вашем удружењу жена које се буне и траже да се врате посмртни остаци њихових мужева који су као припадници муслиманске АБиХ изгинули у сукобима у Бихаћу, Санском Мосту, Сарајеву,… и никад, за време рата, нису ни видели Сребреницу?
10. Због чега српским форензичким тимовима није омогућен приступ и увид у довлачењу костију у Поточаре?
11. Где су нестале кости Срба побијених у Сарајеву (читај: Проклета авлија), Тузли, Зеници,…?
Tačno, Sarajevo je gubilište Srba jer su Srbi i 1914 godine vozovima voženi u logore u Austrugarsku, a 1941 godine voženi u Jasenovac. Najjpoznatji prevoz sarajevskih Srba u Jasenovac je na Đurđevdan kada je u vozu pjesmu pjevao Akademik Vidović jedini preživjeli iz tog voza. Bregović je napravio kao cigansku, ali pažljivo poslušajte tekst pjesme i povežite sa situacijom Srba u vozu za nepovrat. Ovaj rat 1992 – 95 godine ubijeno oko 5000 Srba u Sarajevu koji su ostali u dijelu grada pod muslimanskom kontrolom u svojim stanivima i kućama, srpkinje masovno silovane, a to pripisilivali Srbima. Nego kao što reče veliki Vladika :
„Ne bojim se vražijega kota, ka’ da ga je ko gori lista, n’ ‘o se bojim od zla domaćega“. Ovih dana u Republici Srpskoj pohlepni na milione umjesto medicinskog na respiratorima koristili su industrijski kiseonik i smrtnost u bolnici u Trebinju je 100%,od 40 pacijenata na respiratoru svih 40 su umrli.
Jadan KAKAV INDUSTRIJSKU KISEONIK?
Neširite laži Draška Stani Vuković i ekipe Sarajevski
Muslimanskih lobista
Čiji je cilj osvajanje tržišta RS
Isti kiseonik SOLO Talijanski koristi se i bolnica a u Federaciji. I ko je umro niko zbog kisika.
Stručne laboratorije su potvrdile vemiku
Čistoću
99,92 %
@Dragutin, ne trci sa draskovim lazima pred rudu drasko je strani placenik i izdajica Srbskog naroda