Медицина је скупа

Пише: Батрић Бабовић

Најинтересантнији наслов за најтежу тему. Или наслов који захтијева избјегавање. Тема о којој ћуте они који требају највише да говоре. Ради се о господи љекарима. Многи се и даље осјећају као „ другови“, али то их не ослобађа одговорности да се о суровим истинама проговори када је то најтеже учинити. Јаким доказима и благим ријечима. Јер се то понекад, а нарочито сада мора учинити.

Студије медицине трају шест година. За студијски завршетак истих потребно је 16 000 радних часова по стручним процјенама и потврђеним научним истраживањима. Да би се направило поређење истичу се студије економије и права. Исте коштају студијски улог од 4 000 радних сати. Четири пута мање од медицине. Или у пракси милион или милијарду пута доминантније, више и скупље вредновање права и економије од исте. Како и зашто показаће се на неколико примјера. Правилник Љекарских Комора, Министарства здравља, Правилник о додјели специјализација, разне Статуте и законе доносе и потписују правници. Понешто и највиши законодавни дом. А све по праву, правилима и правним нормама. Животност и практичност одлука траже странице које би остале штуре и сакате. Са друге стране, економисти и економија одређују колико је новца потребно здравству. Преко Скупштине, усвајања буџета, опредељивања средстава за здравство, повећања нивоа зарада… Све се то маскира укупним дугом(спољним и унутрашњим), БДП, ППП… Исти економисти који су у домаћем банкарском сектору представљају доминантне фигуре у односу на медицину и љекаре као кључне репрезенте једне од најважнијих струка.

Они бијелим мантилима омогућавају кредите под „повољним условима“, разне стамбене „повољности“ под шифрама разних плусева ( банке су увијек на добитку јер је то колонизација која није призната ), обострано се на релацији банкарски чиновник-љекар пљуште благодарости и захвалности, усмене захвалнице и разне друге повезујуће перформансне ноте.

Као да ни једни ни други не схватају ( више неће да схвате ) да су слуге Великог Брата и послушници Великог ресета. Задовољствима никад краја. А шта је са незадовољствима? Мало који љекар се жали на стандард и статус. Готово сваки банкарски или неки други чиновник жали се на лоше услуге и дуга чекања у болницама. И на висину цијена специјалистичких прегледа у приватним ординацијама, у које иду а да их љекари не принуђавају на такав чин.

Природа реакције због рада са новцем? Или нереалан увид у општу објективност? Расуђивање остаје на читаоцима.

Мало примјера скупе медицине није на одмет. Да би се у праксу преточио и постао од љекара опште медицине специјалиста неке области, млади љекар пролази трновити пут. Да би био специјалиста интерне медицине потребно је 11 година. Шест година основних и пет година специјалистичких студија. Слично је са хирургијом и ортопедијом, а неурохирургија кошта дванаест година. Уз уже специјализације на све именоване гране са годином или двије трајања нечија младост. А све то премјерено у квалитет и дужину живота узме га својим обимом као цјелину. Гинекологија, оториноларингологија, офталмологија, педијатрија, социјална медицина, хигијена, епидемиологија, клиничка биохемија имају нешто јефтинију цијену. Годину до двије мање рекреирања са Хипократовом заклетвом и Божјом вољом. Уз сопствену слободну вољу стављену на олтар личне жртве ради служења човјеку као круни Божјег стварања. А заиста јесте тако. Иако Ресети и Брат желе да поремете системску сређеност и поредак нормалне осовине.

Да је медицина прескупа, а љекар најјефтинији продукт друштва као цјелине показује примјер цетињске болнице.

Тамо тренутно раде двоје интерниста, два педијатра, четири гинеколога, четири хирурга, два оториноларинголога… Један интерниста је ангажован као пензионер, а трећи оториноларинголог је такође у погону због потреба службе као пензионер, професор Универзитета и доктор медицинских наука. Примјер срећне земље? Колико траје овај проблем? Ко је проговорио? Љекарска комора? Министарство здравља? А све ово ври деценијама. Плаћа се данак вишедеценијског ћутања и лажних монопола. Кардиолог на Цетиње долази из Подгорице, а исто ради и инфектолог. Тајне срца, пролива и заразних болести остају енигма док се не дође из главног града у Пријестоницу. Подлога за паролу снова која гласи „Да живимао боље“. Можда је свему крив синдром Ђура Јакшића? Или сигнатура поруке „ На липару“? Могу ли седамдесетогодишњаци да обављају дежурства у општим болницама? Има ли медицина рада решење како да двоје интерниста, три оториноларинголога, два педијатра и четири хирурга дежурају 30 или 31 дан у мјесецу? Ваља подсјетити да исти обављају редовне радне обавезе од 7 до 15 часова, раде амбулантне и консултативне прегледе. Планира ли се нека врста клонирања на Цетињу? Или можда нови клонови чекају у епруветама сусједне зграде? Обесправљеност никако да се исправи. Кривда не може бити правда. Љекар не може бити кусур црногорског кијамета и бољшевичко-енкаведеовских невремена. На све се то још набацују либерализам, неолиберализам и неолиберална петокрака. Слично је у главном граду и свим црногорским градовима, у свим домовима здравља… А Медицински факултет у Подгорици ради свој посао. И сви други у региону. Мање или више добро или лоше, али сви са истим циљем и на истом задатку. Како описати случај из региона да студент генерације и ванредни професор преклиничког предмета у позним 40-им годинама добија специјализацију клиничке биохемије? Цетиње живи свуда.

Регион се може назвати Липа сити. Или као нешто локал-патриотско или шаљиво да би јад и чемер добили боју и тон подношљивости.Или можда за бољи увид рећи „У Доброти ништа ново, у колективној Доброти информациони јади и црни тонови“…

Дугови су позадина политике Запада. Зато се овдје на политичкој позорнице мијењају лутке, а управљачи остају скривени и непромијењени. Глобални имиџ остаје нетакнута дјевица, а Црна Гора голо поље свих стручних грана и специјалности. Банке су обмане о лажној домаћој доминацији, економисти и правници интермаријум према окупираном народу.

Љекари остају црна потврда најскупљег и најнедјељивијег занимања, иако им цијену одређују сигнатуре Новог Свјетског Поретка и најбољи курсисти страних амбасада.

И све то на темељима неумрлог милоизма како рече генијални Синиша Љепојевић!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: