Медији у књажевини Црној Гори: Црногорац је стражар српске слободе
Први број Гласа Црногорца
У Црној Гори данас се обиљежава Дан новинара. То је датум, када је давног 23. јануара 1871. године почела са радом прва штампана новина у Црној Гори.
Новина се звала „Црногорац„, а касније ће измијенити назив у „Глас Црногорца„.
Несигурност новинарског посла, пријетње па и физички напади су оно што карактерише посао данашњег новинара. Теме очувања језика и идентитета заступљене су на малом броју медија, као што наш портал.
Шта је посао новинара подразумијевао крајем 19. вијека у Црној Гори? Циљ самог покретања новине изненадио би многе данас.
У уводнику првог броја Црногорца, 1871. године, наводи се јасно разлог:
„Страном свијету нису познати познати одношаји Црне Горе, а сама злијем удесом поцијепана браћа наша радо изгледају прилику да боље упознају своју јуначку Црну Гору, чисто огњиште слободе српске, на које жељено погледају часовима трпјења својега“.
У тексту се наводи да се послије вјекова борбе, Црна Гора коначно посветила и свом унутрашњем развоју.
Тадашњи новинар овако описује прилике у Црној Гори:
„Црногорац је морао бити вјечно наоружани стражар српске слободе, која се послије пропасти наше славне царевине, спустила у стијење црногорско, да послије толиких мучних вјекова измучено робље српско опет загрије својом оживљујућом свјетлошћу“.
За разлику од данашњих режимских медија који наводе да је чак и „косовски мит“ увезен у Црну Гору, давнашњи колега нас подсјећа да је косовски завјет чврсто увријежен у свијести тадашњег Црногорца.
УНЦГ додијелио годишње награде
Жири Удружења новинара Црне Горе додијелио је годишње награде новинарима – прва је припала редакцији Радија Светигора, а друга главном уреднику Барског портала и новинару портала ИН4С Миленку Јовановићу.
Трећа годишња награда УНЦГ додијељена је Здравку Шакотићу, дописнику Дана из Херцег Новог.
Одлуку о наградама донио је жири УНЦГ у саставу Милица Краљ (предсједник) и чланови Ђорђе Брујић и Горан Ћетковић.
Награда за репортажу „Бошко Пушоњић“ припала је дописнику агенције Анадолија из Подгорице Аделу Омерагићу.
Награда за животно дјело ове године, по одлуци Жирија, припала је новинарима Милану Шћекићу и Слободану Вучинићу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Odlično , i danas vama srbima niko ne brani da „stražarite nad srbima“ !
Da budete vazde budni kao pravi stražari i ako ko krene put Srbije vi u prve redove da branite srbe , ima da vas sokole iz Beograda samo tako !
Tesko tebi sa tobom moj ptrahinja
Nije tebi lako
Mora da navijas za partizan
Jer
Kad su bio dete malo
Komsija te si.ovao
Dje su bile predje danadnjih nacionalnih crnogoraca koji tvrde da su im isti ti predci bili crngci i nista drugo
Dje su bili dicni junacki slobidarski u nepokirni da se suprostave skrnavljenju imena crnogirskog preumljenju crnogorske nacije
Dje
Ooooo Crnogorci
Dje
Dokaz o ulozi medija i propagande u oblikovanju svijesti kolektiva, odnosno u prekvalifikaciji Crnogoraca u Srbe, za potrebe ambiciozne vladajuce dinastije.
Mitski Srbi koji su se doselili iz Srbije u crnogroske vrleti, nepriznato carstvo, lazni car, izmisljena patrijarsija, anatemisani „patrijarh“… Na sve to, vrijedjate Srbe, nazivajuci ih robljem, a Crnogorce junacima i slobodarima.
Ух бистрино наша 🙂 Како само ти логички закључујеш.Значи све што је некад било,
је гола пропаганда и лаж“ за потребе амбициозне владајуће династије“ а ово што ви упорно лап*дате по кафанама,исконска и неспорна истина,као Свето Писмо.Све што су нам стари причали,сваки документ,новине,Његошеве и Николине пјесме,натписи на споменицима,гусле…све оно из старих времена што недвослислено говори,јасно и гласно да су Црногорци Срби,све је то лаж и превара.Све је измишљотина,бајка.Приче за малу дјецу пред спавање.
Ево да ти вјерујемо на ријеч.Часну Титову.
Ви Дукљани сте интересанта сорта.Заступате разне теорије о вашем поријеклу али никако да се договорите међу собом.Час сте Црвени Хрвати по Секули и Савићу Марковићу Штедимлији,час сте Пољаци ,Холанђани и „Полабски Словени“ по Ротковићу,по Ћосовићу (историчару и генетичару конобару) сте мјешавина Илира,Влаха и Морлака.Све сте ,само Срби ни у ком случају нисте.
Али хајде да узмемо да сте Хрвати,колико то Домагоја,Хорвата,Фрања или Јасенка живи на Цетиње ,а колико Милоша,Петра,Павла,Jанка,Јовановића ,Николића,Марковића ?Славите ли славе као Хрвати који то немају,или као Срби који ЈЕДИНИ имају славе.Ако сте Шиптари (е прађедови вам се у гробове окрећу кад сте сад исто што и они)има ли који Хашим,Рамуш,Прен,Зеф или Ибрахим међу вама ? Како то да сте сви одреда православци(? )а нисте католици ?Причате српским језиком који сте преименовали и украли од нас а не шиптарским или пољским…
Ајде молим те просвијетли нас једним твојим „генијалним“ објашњењем.
Али хајде да узмемо да сте Хрвати,колико то Домагоја,Хорвата,Фрања или Јасенка живи на Цетиње ,а колико Милоша,Петра,Павла,Jанка,Јовановића ,Николића,Марковића ?
***Lako. Ovo ce biti kulturni sok za tebe, ali na Cetinju, pazi sad, zive pravoslavci, odnosno ljudi koji 5 vjekova unazad bastine tekovine pravoslavne kulture. Ali, to nije sve… Predsjednik Angole se zove Zoao! Kako?! Portugalsko ime?! Pa, kolonijalno nasljedje. Ima toga jos, sirom planete (npr. etnicke grupe mongoloidne rase u, tebi bliskoj, Rusiji ispovijedaju pravoslavlje i imaju ruska imena) u zavisnosti od kolonijalne vlasti i kulture koju je ona (do)nosila sa sobom.
Razumijem, nijesi imao geografiju i istoriju tokom skolovanja, otud i tvoje nedoumice, ali ove logicke greske u izvodjenju zakljucaka, idu samo na tvoj racun, bejbe.
Ако сте Шиптари (е прађедови вам се у гробове окрећу кад сте сад исто што и они)има ли који Хашим,Рамуш,Прен,Зеф или Ибрахим међу вама ?
*** Lako. Pogledaj prethodni odgovor, ne bilo ti zapovijedjeno.
Како то да сте сви одреда православци(? )а нисте католици ?
*** Lako. Oni koji su se konvertovali u pravoslavlje, postali su Crnogorci, oni koji su ostali u katolicanstvu, postali su Albanci. Protopleme i njegova divergencija, u zavisnosti od politickih i ekonomskih okolnosti.
Podji do Kuca, ne bilo ti zapovijedjeno, tu se, u praksi/na terenu, cita i razumije istorija i etnogeneza. A, mozes prosetati i do Tuzi, isti obrazac, samo u jednacinu ubacis islam umjesto pravoslavlja. Ili, krenes u turu duz istocnog dijela matice, od jablanicko-pcinjskog okruga, preko nisko-pirotskog, do zajecarskog. Tu bi, ja mnim, prilikom suocavanja sa istinom, tvoj mali mozak toliko pregorio, da bi morao Risto da te potapa u lonac sa vegetom.
Срби који ЈЕДИНИ имају славе.Ако сте Шиптари
*** Albanci imaju slave, tj. slave su dio njihovog istorijskog nasljedja, iako ih danas gotovo ne slave. Gledajuci obicaje, nosnju, kao i drustvenu organizaciju, izmedju Albanaca i Crnogoraca nema razlike, no, da bi se uvjerio u to, za pocetak, treba emocije ostavit po strani i bez predrasuda i strasti procitat nesto.
Vlasi, i oni u istocnoj Srbiji, imaju/imali su slave kao dio vlastite kulture, takodje.
Koliko god ja zelio da debatujem sa tobom, postoje granice (racionalnosti i strpljenja), ipak. Ne ide da ti i ja diskutujemo o istoriji. Jednostavno, nijesmo na istom nivou znanja; to bi znacilo trosenje vremena i zivaca.
Istorija se upoznaje na studijskim programima ili, u izuzetnim slucajevima, ako je ona hobi, pod uslovom da si nepristrasan – dakle, da nemas problem sa cinjenicama do kojih si dosao zdravorazumskim tumacenjem podataka.
Samo ovako. Dokumentima kojih ima na pretek.
Kome pričati?
Papagajima, koji samo grakću : “ Hoćemo crnogorski jezik, hoćemo crnogorsku crkvu, hoćemo crnogorsku državu,…“ nikad ničega neće biti dovoljno. Sve što traže, drugi im je stvorio. Oni nisu u stanju da stvaraju, samo da otimaju. Tipični problemi kao sy muslimanima, kojima bez Turaka nema smiraja, kao Hrvatima, kojima su Srbi sve donijeli i sad kad su Srbe protjerali, opet im smetaju.
Ista matrica.
Srbi sd moraju odvojii i od jednih i od drugih i od trećih, mada su svi isti narod, koji govori istim jezikom.
Kakvo je stanje u današnjim medijima, najbolje pokazuje podatak da nijedan novinar iz Dana i Vijesti, najboljih, najtiražnijih i najmnogoljudnijih medija, nije dobio nikakvu godišnju novinarsku nagradu.
A, nije ni čudo ko je sve u žiriju za dodjelu nagrade.
Tada se u Crnoj Gori vrijeme, ako se može reći, računalo po Julijanskom kalendaru što znači da je 23. januar 1871. godine ( kada je izašao 1. broj „Crnogorca“) bio 5. februara po Gregorijanskom kalendaru. Mislim da bi to trebalo imati u vidu kod obilješžavanja „Dana novinara CG“ budući da se danas i u Crnoj Gori koristi Gregorijanski kalendar ( 23. jan. po starom/ 5. feb. po novom).
,,Srpstvo bez crnogoraca, bilo bi ko tijelo bez kostiju,, Vladika Nikolaj Velimirovic.