Медијска цензура знак појачане нервозе и панике режима

Пише: Владислав Бојовић

„Што је ближи крај империје, то су луђи њени закони“ – Цицерон. Наведена изрека се потврђује и сада на примјеру власти у Црној Гори код које евидентно расте нервоза и паника, свјесна да је пад извјестан и да је ближи него икада.

У атмосфери масовне побуне и задивљујућег отпора православног народа Црне Горе, власт је како видимо посегла и за скандалозном медијском цензуром не би ли до краја контролисала јавни простор, као код Орвеловог Великог Брата. Наређена је забрана приказивања емисије „Ћирилица“ у Црној гори, као и јутарњих програма телевизија из Србије. Овај очајнички потез представља доказ да је владајућу структуру у Црној Гори напросто прегазило вријеме и да челни људи режима нити владају ситуацијом, нити сами собом. Режим је умислио да грађани Црне Горе нису одрасли, па би да им наметне какве ће информативне садржаје гледати. Ријеч је о огољеној тоталитарној цензури медијских садржаја, у маниру Гебелса, чиме су суспедноване основне демократске и цивилизацијске вриједности као што је слобода говора и слобода информисања, коју рецимо чврсто гарантује устав САД-а. Истовремено, примјећујемо да властима у Црној Гори не сметају ријалити програми ових телевизија, дакле ни Задруга ни Парови.

А какве би то „патриотске“ поруке и „умне“ мисли искључиво требало да слушају грађани Црне Горе, по мишљењу ове власти, већ смо чули од Мила Ђукановића, а онда и од његових најпонизнијих послушника Мишка Вуковића и Предрага Бошковића. Сама чињеница да се Мишко Вуковић и Предраг Бошковић сада појављују као наистакнутији бранитељи и заступници ставова свог шефа, довољно говори о кризи овог режима и само по себи најављује његов сигуран пад.

Зарад потпунијег сагледавања слуђености и панике у режимским круговима ваља сублимирати поруке које се ових недеља одатле шаљу:

Када из власти кажу, „одбрана државе Црне Горе“, јасно је свима да мисле на приватну државу коју су направили.

Када кажу „угрожена је држава“ мисле на своје џепове које су напунили и на привилегије које су стекли у својој приватној и криминализованој држави.

Када оптужују једину историјску и канонску Српску православну цркву у Црној Гори да хоће да успостави теократију, они заправо саопштавају да им је намјера да укину Цркву и православље у Црној Гори.

Када кажу да неће пристати на уцјене, они заправо поручују да би вољели да нешто истругују са Српском православном црквом, али што би опет подразумијевало њено гашење и отимање њене имовине.

Када кажу да је потребно да све вјерске заједнице имају једнака права, заправо мисле и планирају да распопу Мирашу Дедеићу и његовој НВО дозволе коришћење наших светих храмова.

Када у јавном говору третирају наше православне светиње као културна добра, тиме заправо мисле и намјеравају да њима располажу као непокретном имовином у сврху нечијег (претпостављамо чијег) приватног бизниса.

Када поручују својим члановима и гласачима да не дозволе да буду злоупотребљени на литијама, они им заправо сугеришу да прихвате да и даље буду злоупотребљавани од стране власти, која би још и да им укида Цркву.

Када помену хибридне пријетње, свјесни су да су разобличени као криминална и антицрквена организација, којој народ више не вјерује, а самим  тим ни њиховој медијској пропаганди.

Када у јавни простор враћају излизану предреферендумску реторику и оптужују Србију да је наводно поново пријетња Црној Гори, значи да су на унутрашњем плану суочени са великим незадовољством и оправданим отпором самих грађана Црне Горе због потеза које су повукли.

Када позивају НАТО да их заштити од Србије, по угледу на албанске политичаре у Приштини живе у великој илузији да ће САД и НАТО поново бомбардовати Србију.

Када говоре о кампањи дезинформисања која наводно долази из Србије, тиме заправо желе да уведу још већи медијски мрак и цензуру у Црној Гори.

Када кажу „великосрпска политика“, неуспјешно покушавају да манипулишу потрошеном и бестидном подвалом Србији која се као држава евидентно уздигла и која је значајно ојачала своју спољнополитичку позицију.

Када кажу да неће толерисати ескалацију протеста, заправо размишљају да удбашким методама испровоцирају инциденте на мирним литијама.

Када говоре да ће све бити у најбољем реду након усвајања и примјене закона против Цркве и да се ништа страшно неће десити, јасно је да више ништа не би било у реду и да би се над Црном Гором надвила страшна пријетња у виду угрожености опстанка Цркве и православља, што је народ прозрео и због чега овако снажно протестује.

Када поручују да неће да повуку закон, они знају да их сада ни привремено повлачење закона не би могло спасити, да им више не вјерују ни њихови досадашњи бирачи и да су им због тога масовно отказали и послушност и повјерење.

Очекујемо наредних дана и недеља кулминацију нервозе у виду нових очајничких потеза и порука одлазеће власти у Црној Гори. Управо уведена медијска цензура говори да смо томе све ближи.

Цар је го!

А ми НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!

Аутор је функционер Демократског фронта и члан предсједништва Демократске народне партије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: