Медијски пионири: „Вијести“ на Титовом путу
"Вијести" и партизани, фото "Вијести"
Пише: Иван Милошевић
За 13. јул редакција и власници „Вијести“ обрадоваће своје читаоце „Партизанским албумом“. Мислим да су могли мало више да уложе, па да својим читаоцима сјутра поклоне црвене мараме, кратке плаве шортсеве и капе „титовке“, како би доживљај био комплетан. За оне који не знају то је била опрема бивших Титових пионира, а ови из „Вијести“ изгледа да те мараме и капе још увијек не скидају, иако је њихов маршал умро још прије скоро 40 година, а његова СФРЈ у рату се распала десет година касније.
Чуди ме да им није пало на памет да сјутра организују додјелу штафете (није важно што није 25. мај), па да отрче до предсједничке палате и уруче је некоме од Милових савјетника. Могли би баш ономе Роћену, он се ионако хвали да им је помогао при оснивању новине и да има велике заслуге за њено излажење.
Питам се хоће ли на страницама тог албума бити слика, на примјер Павла Ђуришића, који је био један од команданата акције ослобађања Беране 1941. године. Можда је он касније нешто скренуо, изгледа превише удесно, али приликом те акције богами се истакао, а то признају чак и комунистички историчари. Наравно, знам да тамо неће бити Ђуришића, али да ће бити комуниста мали милион. Шепуриће се тамо и мали и велики партизани и сви остали који су били на њиховој страни. И одмах да свима буде јасно, немам ништа против одавања поште палим партизанима, напротив, сматрам да треба чувати њихове споменике и сјећање на њихове подвиге. Међутим, мислим да ништа мање треба поштовати и оне који су пали за краља и отаџбину и били регуларни војници савезничке војске Краљевине Југославије.
Када се у тој несрећној екипи из братоубилачког рата од 1941. до 1945. године изостави један од та два састава онда је сигурно да се напушта објективан став о свему што се у то вријеме дешавало у Црној Гори. Преласком на једну страну и истицање једино њихових заслуга, овога пута партизанских, постаје се члан њиховог навијачког тима. А навијачи, као сваки навијачи, виде оно само што желе да виде. Ваљда је дошло вријеме да се види мало више од навијачких парола, али „Вијести“ које се диче модерним погледом на свијет, заговорницима демократије и ЕУ, вјесницима слободе и отпора диктатури, издавањем „Партизанског албума“ закивају се негдје у 1945. и 1946. години и у 2019. и даље припадају њиховом идеолошком склопу.
Могу да замислим шта би се десило да нека дневна у Црној Гори објави “ Албум Југословенске војске у отаџбини“. Гарант да би цијела редакција истога дана била похапшена, тираж заплијењен, а издавање новина забрањено на дужи период. САЈ би истога часа био на ногама, прогласило би се ванредно стање, а у бази Авијано НАТО авиони би већ палили моторе. Сва сила би се тада подигла да одбрани Црну Гору од српске окупације и кокарди, а они у првим редовима након неколико дана вјероватно би били проглашени народним херојима. И док је тако, нема те силе која ће ме убиједити да Црном Гором не владају тајне комунистичке силе и пионири у титовим шортсевима равномјерно распоређени како у државним, тако и добром дијелу опозиционих, а посебно фотељама такозваних независних медија.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ka stoki su im zalijepili satanske pentograme na vrh glave.
Vjerujem da nejveci procenat tija sa slike nije umio ni da se potpise.
Dakle, kalendar jamara objavljujete.
Ako je na zadnjem testu intiligencije ispitani uzorak bio crveno obojen, onda se ne cudim sto smo ispali kao najgluplji narod u Evropi.
usa daje pare vijestima da pisu ono sto im se naredi
gospodi autor teksta uporno prekraja istoriju , i nije nista bolji od ovih novih monenegrina. . .
Sve Ex-YU republike se groze jugoslovenskog komunizma samo ovi naši Dudukljani se sa sjetom prisjećaju tog zla. Nije ni čudo. Ta bagra im je podarila identitet. Nisu svjesni kako su smiješni kad krenu u isti koš da stavljaju Petroviće i Tita. Što se krivo rodi vrijeme ne ispravi. Ruši se taj monstrum od identiteta kao kula od karata.
Смеће од медија Вијести подржавају Бечића и његову дружину.
Павле Ђуришић никада није скренуо.Он се са војском и народом повлачио ка северу Босне да би се спојио са главнином ЈВуО.Дошао је у сукоб са Командом ЈВуО јер је Дража предлагао да се остане у земљи и да се формира антикомунистички покрет отпора.Ђуришић то није прихватио јер је четничко-партизански сукоб био нарочито јак на простору Црне Горе тј. Ђуришић се плашио партизанске одмазде.Након несугласица у Команди ЈВуО, Ђуришић је самостално наставио повлачење и склопио је споразум са Секулом Дрљевићем како би се његови четници безбедно кретали кроз територију НДХ да би стигли до Италије код западних савезника.Међутим, ХОС-овци наоружани немачким оружјем, су на превару(вероватно по Дрљевићевом наређењу) напали „Црногорску народну војску“ код Лијевча поља и заробили Ђуришића и остале четничке команданте које су убили у Јасеновцу.На Лијевча пољу је погинуло мање од 100 четника.Дрљевић је потом преузео „Црногорску народну војску“ и одвео је ка Аустрији, а не ка Италији(како је Ђуришић хтео), и оставио је у Словенији побегавши у Аустрију.Партизани су после, без суда, стрељали припаднике „Црногорске народне војске“ које је Дрљевић кукавички оставио у Словенији.