Медитеранац

Пише: Никола Маловић

Када бих себе морао да ставим на баланцету што је вага у преводу, и извагам да ли сам Балканац или Медитеранац – претегао бих као Медитеранац.

Склон сам да тумачим како Балканско полуострво излази на Црно море можда и Мраморно, а на Средоземно само од Будве до на крај Албаније.
Научили смо из географије да се регија Бока Которска – узмимо њу за примјер – са запада граничи са Хрватском, потом Босном и Херцеговином, те Црном Гором на сјеверу и истоку, док је пак са југа запљускује Јадранско море.

Колико дубоко сеже Медитеран у копно Балкана? Не много, ни далеко. До задњег коријена маслине. А тамо већ гдје су сасвим ријетке, између два удаљена коријена маслине, историја каткада размакне геополитички портал па Балкан избије на пјену од мора.
Тако су и моји преци 1694. године, након ослобађања Херцег Новог од Турака 1687. г, превалили пјешке неколико стотина километара путем низбрдо. Кад су угледали море, очи су им се обојадисале у плаво, те тако данас, као 11. генерација обалних Срба, себе видим као родоначелног у плаво-бијелој географији, оној истој гдје је прије 800 година Свети Сава основао Зетску епископију.
Медитеранац се не рађа, знао је то Матвејевић, Балканац по рођењу, него се Медитеранцем постаје.
Медитеранац види или сваког дана може да види море. Острва, и ртове. Ако и није поморац, има поморца у фамилији. Бродови му пролазе зеницама као скринсејвери. Исто као и галебови.
Од малена чује стране језике, и гледа људе друге расе.

Зна да је маслина као мајка, а винова лоза као жена. Вјерује да се идеја о Богу зачела или на мору или у пустињи. Кад је црвено слово чује црквена звона. Само Бока Которска има 300 звоника. Сваки заселак има цркву; свако село двије или више, а градови пак многобројне храмове – Српске православне цркве, и римокатоличке.

С чашом у уздигнутој руци изнад пуног пјата, Медитеранац казује да риба мора трипут да плива: у мору, уљу и у вину! Зна да је плава риба исхранила море његових предака, баш као и жућеница, најпознатија дивља медитеранска јестива биљка, па је често има на менију. Немало је оних који и зготовљено јело додатно крсте маслиновим уљем. Вода, маслиново уље и вино – свето су тројство Медитерана.
Медитеранац воли да се униформише у морнарску мајицу. И поносно носи ту одјевну институцију, од тренутка када је стави око врата на дјечја рамена, током зрелости, до часне старости. Сваки обални град има по неког ориђинала који никад не излази из морнарске мајице.
Медитеран љети полуди. Довољно је да се на температура од 35 Целзијуса осјети кап феромонског парфема као катализатора, па да се рашнира чедност што цијелог живота чека трен да се пода врагу. Јул и август раздјевичавају сваког дана, сваке ноћи.
Зими дуге кише праве хералдички звук, а љети дневни ш-ш-ш-ш-ш-ш-ш зрикавци.
Само виша средња класа Медитеранаца, и свршени студенти, вјековима, напуштају Медитеран. Све више зато Балканаца долази на пјену од мора, привучени стандардом. У Котору се живи као у београдском кругу двојке. У почетку је Балканцима тешко, па су на прст у дупе са члановима клана, држе се, чине једни другима.
Уљуљкани у стандарду увијек вишем од континенталне околине, Медитеранци доживљавају судбину припадајуће им Европе. Дивљи размичу станишта да би се населили међу питомима.

Питоми у почетку на дивље гледају с висине, но рашире очи кад виде колико је умножено потомство у дошљака.
Медитеранац живи на територији колика је љуска од јајета. Музу га државе под којима је, запљускују га бесомучни туристи, и за бокун увијек скупог простора боре се најновији са брда сишавши. Кад заволе клапску пјесму, наутичку науку и пловидбу, кап маслиновог уља преко рибе, и кап лимуна у гот вина, бокељизују се, кроз генерације постају Медитеранци. Као и ми што смо.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: