Међународни научни скуп „Свети Јован Владимир – историја и предање (1016 – 2016.)“.

У хотелу „Принцес“ у Бару јутрос је, у организацији Митрополије црногорско-приморске, почео са радом тродневни Међународни научни скуп „Свети Јован Владимир – историја и предање (1016 – 2016.)“.

Скуп је отворио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, који је рекао да је Свети Јован Владимир брод свога народа и других балканских народа својом крстоносном христоликошћу пресудно усмјерио према истоку.

„Усмјерио га је према Константинопољу и према Светом граду Јерусалиму, према Цркви Јерусалима, која је Мајка Црква свих Цркава, јединој Цркви која се тако назива“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да је зато посебна радост што ће доћи у Бар на освећење храма Светог Јована Владимира Патријарх јерусалимски Теофил.

„То ће бити први пут у историји да код нас долази Патријарх јерусалимски и посебно радује што је тај долазак везан за освећење храма Светога Јована Владимира“, рекао је Владика.

Владика је додао да је то усмјерење Светог Јована Владимира према Јерусалиму – усмјерење према Царству небеском.

„Прије цара Лазара на Косову избор за Царство небеско био је Светог Јована Владимира. То смо научили од Светог Јована Владимира – да је земаљско за малена царство, а небеско увијек и до вијека. Свети Јован Владимир воледе царству небескоме, жртвујући се за правду и истину Божју, жртвујући се за свој народ, а не жртвујући свој народ за своје интересе и за своје властољубље“, рекао је Митрополит Амфилохије, изражавајући добродошлицу учесницима скупа.

На данашњој пријеподневној сесији, којом су пресједавали Митрополит Амфилохије и Драгиша Бојовић, излагали су историчари.

Срђан Пириватрић говорио је на тему „Кнез Владимир и Дукља између Римско-византијског и Бугарског царства“, а Жарко Лековић на тему „Кнез Јован Владимир и Диоклија у римско-византијском свијету крајем X и почетком XI вијека“.

Архиепископ охриски г. Јован Вранишковски) говорио је о томе ко је био Архиепископ охридски у вријеме погубљења Светог Јована Владимира, а протојереј Алексанар Задорнов о канонским формама организације на простору Балкана у вријеме Светог Јована Владимира.

Протојереј Константин Костромин излагао је на тему „Владари мученици у словенским земљама у вријеме христијанизације Источне Европе“.

На скупу учествује око 50 научних радника из девет држава, а њихови радови биће објављени у посебном зборнику.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: