Међународни систем мера: Како су у Србији метар и грам пре век и по заменили аршин и педаљ

Иако је први закон о мерама, којим је уведен метарски систем, Скупштина Кнежевине Србије усвојила 1873. тек 18 година касније у земљу ће стићи прототипови дужине метра и тегова од килограм и то ће нове мере заиста увести у животе занатлија и трговаца.

Званично ће мере ступити на снагу 1. јануара 1880. године.

Век и по откако су метри, заменили дотадашње мера попут аршина, лакта и педља, Међународни систем јединица (СИ систем) ове године званично је проширен.

И даље има истих седам основних јединица, али је њихов опсег већи како би се изразиле неке јако велике и изузетно мале мере.

Пошто већина становништва сваког дана ствара нове фотографије, снимке и документе који се мере гигабајтима и терабајтима, за мерење укупне количине података већ се користе цифре са 24 нуле.

Међутим, научници су увидели да ни то није довољно.

Зато су уведене оне са 27 и 30 нула, помоћу којих може да се искаже и маса планета.

Колико људи може да поднесе Земља
Дан када се срушио свет диносауруса
Како ће изгледати следећи „суперконтинент“
Рона и квета засад највеће, ронто и квекто најмање
Када треба изразити нешто веома велико користе се префикси попут кило, мега, тера, гига или за веома мале мили, микро, нано.

Тако је мерење много лакше за тумачење и комуникацију.

На пример, 0,0045 метра постаје 4,5 милиметара, а 34 000 000 000 бајта много је лакше замислити као 34 гигабајта.

После три деценије додата су по два префикса на горњем крају и два на доњем крају СИ система који сада могу да се користе у целом свету.

Научници који се баве мерењем и представници готово свих влада изгласали су то у новембру 2022. на Генералној конференцији за тегове и мере.

Префикси за веома мале бројеве корисни су за квантну науку и физику честица, док ће оне за за највеће мере бити коришћене, рецимо, да се њима изразе огромне количине дигиталних података, које експоненцијално расту сваког дана широм света.

Професор Ричард Браун, шеф метрологије у Националној физичкој лабораторији (НФЛ) Велике Британије, предложио је четири нова назива.

За веома велике бројеве – рона и квета, што су бројеви са 27, односно 30 нула.

рона за 10 на двадесетседми или 1 000 000 000 000 000 000 000 000 000

квета за 10 на тридесети или 1 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000

Примера ради, планета Земља је тешка шест ронаграма, док је далеко већи Јупитер тежак око два кветаграма.

Придружују им се и њихове мале колеге које ће највише користити квантни физичари – ронто и квекто.

ронто за 10 на минус двадесетседми или 0,000 000 000 000 000 000 000 000 001

квекто за 10 на минус тридесети или 0,000 000 000 000 000 000 000 000 000 001

Маса електрона, негативно наелектрисане честице унутар атома, износи један ронтограм, а маса једног бита података на мобилном телефону отприлике је квектограм, наводи се у видеу британске НФЛ.

„Када је реч о јотабајтима, а јота је била највећи префикс, нисмо ни близу краја.

„Логично је и да се дно скале симетрично продужи јер то може користити квантним научницима који мере веома, веома мале ствари“, рекао је Ричард Браун за агенцију Франс прес.

Извор: Данас

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: