Медојевић: Балканска мафија остварила визију Ал Капонеа – не убија судије већ их поставља
1 min read
Небојша Медојевић
ЕУ је одавно престала да буде унија вриједности и генератор здравих реформи на Балкану. Постала је унија лобиста САД, глобалних банкарских фашиста, корпорација, чак и мафије. Балканска мафија се сад позива на „њихове пријатеље у Бриселу“. Оваква ЕУ треба да нестане, написао је на својој фејсбук страници предсједник ПзП-а и члан Предсједништва ДФ-а Небојша Медојевић.
„ЕУ мирно посматра како Ђукановић крши све стандарде и сва поглавља у преговорима са ЕУ и преузима личну контролу над РТЦГ. И ништа. ЕУ је бирократска недемократска паразитска структура која се распада због корупције“, нагласио је лидер ПзП-а.
Коментаришућу правосудни систем у Црној Гори, на чијем су удари функционери Демократског фронта па и сам Медојевић, он је примијетио:
„Кад су Ал Капонеа адвокати ослободили од једне оптужнице, он је рекао да у будућности мафија не треба да убија судије, већ да их поставља. Балканска мафија је остварила сан и визију Ал Капонеа“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Владимире онда нам објасни шта да радимо.
За почетак, укапирати на вријеме. То је први задатак у политици- можда није праведно што је тако, али тако јесте и ко за то није способан, нека се не бави политиком. Већина људи није способна, да се одмах разумијемо, нема талента за то ( у такве и себе рачунам). Политика и спорт су слични управо по томе што изискују таленат – можете знати све о фудбалу, али нећете бити добар фудбалер ако имате двије лијеве ноге. Тако је и са политиком – знање користи само ако се накачи на таленат.
Политика не познаје „вриједности“ и „реформе“, већ само интерес и моћ да се он оствари. Ко над тим ламентира, једнако може да жали и због тога што постоји гравитација. Накнадна памет нигдје није тако штетна као у политици. Као што у фудбалу лопту морате додати у тачно одређеном тренутку јер ако је дате секунд препарно или секунд прекасно, нећете доћи у шансу за гол, тако и у политици морате реаговати на догађаје правовремено. С тим осјећајем се човјек рађа.
Земља је окупирана, демократија је мртва и неће оживјети. Репресија је огољена, али још увијек није интензивирана до максимума – засад је ограничена само на политичку класу (водеће опозиционаре) али ће се спустити наниже.
Свако наше политичко дјеловање мора, по мом мишљењу, да се ослони на ове постулате.
Пресудиће спремност на жртву и способност трпљења, и то малих група, никако масе народа. Биће нам потребан и неки међународни „курцшлус“, али то већ не зависи од нас.
Док траје окупација, нема привредне обнове, нема добре социјалне политике, нема ослобођења од сиромаштва. На крају, и окупирани смо да бисмо били опљачкани до голе коже.
Нема брзих рјешења, трајаће ово деценијама. Историја има своје нужности, није је могуће измијенити; могуће је само прилагодити се са циљем што мањег олупавања.
Тако нам је запало. Ово стање одговара ономе у првим годинама и деценијама турске окупације, па и тактика мора бити слична, наравно, прилагођена времену.
Касно Марко на Косово дође…