Медојевић: Ући у Владу мафије, па причати о борби против мафије је лицемјерно
1 min read
Лидер Покрета за промјене и један од челника ДФ-а Небојша Медојевић оцијенио је да је смјена власти једини ефикасан метод борбе против мафије у Црној Гори.
„Ући у Владу мафије и причати о борби против мафије је лицемјерно. Даниловић може само да изабере на страну којег сукобљеног клана у полицији и АНБ ће стати. Или да чека инструкције из Амбасаде“, написао је на свој Фејсбук профилу.
Он је истакао да, на данашњи дан, није избрисан ниједан од 80.000 фантома из бирачког списка.
„Организовани криминал је политички феномен у Црној Гори и једини ефикасни метод борбе је смјена власти“, навео је Медојевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pa sjedite vi u skupstinu…i dajite legitimitet Pajovicu. E jadne li strategije…
Sve su prilike da je u Goci oduvijek čučao latentni šerif, i to onaj sa perikom… Graditi u sebi pjesnika i policajca, istim intenzitetom, jeste fenomen o kojem bi trebalo da prozbori potonji domet psihoanalize. U knjizi Spisi, Žan Lakan piše o subjektu: „Ja sam bio takav samo da bih postao ono što mogu da budem.“ Međutim, – kako se postaje ono što jesmo?! Ili, da budem nešto precizniji kad je ovaj nadasve interesantan slučaj u pitanju: da li se izdajom čovjek može sebi otvoriti kao jedan potencijal što pretenduje na razvitak i samo dobro?Negdje razumijem da političar ne uzima za ozbiljno duhovni i psihički rad na razvoju, budući da je onaj koji narodu mora po svemu odgovarati, što znači, od istog naroda ne smije ni za centimtar odudarati, ali šta je sa pjesnikom, koji stoji na vrhu umjjetnosti, u čijoj se pjesmi ogleda sva umjetnost, jer u pjesmi umjetnost doživljava svoje istinsko iskustvo.
Kao glasni branitelj srpskog jezika i bića u ovako šovinistički nastrojenoj Crnoj Gori, Goca je imao ogroman prostor za djelovanje (i razriješene ruke, da naglasim), i koliko sam načuo kroz čaršiju, gotovo da mu se u tome niko nije miješao; najbliži krug prijatelja uvijek bi govorio: pjesnik zna šta radi, i nije kulturno tu vršiti bilo kakve analize, stvar je sada takva, i Goci od moračke gore treba da ima sve što mu je potrebno kako bi pravovremeno i valjano djelovao. Uvaženi moj, ko ovo ne bi podržao? Isti je slučaj bio i sa Ćakijem, koga je DF vratio u život, iako je trebao da zna kako penzionisani teniser ovdašnjom politikom može da se bavi jedino i isključivo na svilen način, u rukavicama, odveć alergičan da bi se suprostavio ovom mraku koji nas više od dvadeset pet godina isisava, i prevaspitava, čineći da, naposletku, povjerujemo da je sve ovo bio sastavni dio naše genealogije…
Razumijem šta misliš pod tim kad mi kažeš: čovjek se, prije svega, politički razlikuje, i stoga, mimoilaženja se moraju izvesti na bezbolan način, kako bi se jednog dana, da citiram pjesnika sa pendrekom – „Sreli na istom političkom ušću!“ U redu, ali, šta ako taj tzv. bezbolan način podrazumijeva izdaju, bavljenje politikom iza leđa sopstvene partije, što je bio slučaj sa ovim već sad „represivnim“ poetom? Nije li Goca nešto nalik Kilibardi: neprekidno usavršavanje u lažnoj retorici! Nešto drugo je, bar za sad, Ćaki, koji više polaže račun na brušenje mediteranske dijalektike; diplomata manevriše, izbjegavajući i malo zategnutiju definiciju, slušajući ga, pomišljate kako neodređenost postaje polako stil, što je, može biti vještina, koju, pa ipak, ne možemo primjenjivati u politici.
Hristos je osudio licemjerstvo, nešto posebnije se baveći ovim grijehom, na šta nas podsjeća Vladika Grigorije. Onaj kome sam dao glas, izdajući me, još kaže: ali, dragi čovječe, zar ne uviđaš da ovo činim radi tvog dobra, i stoga ti opraštam što si nestrpljiv i lak na osudi, jer ja kao policajac sa pendrekom, radim u interesu slobode, demokratije i otvorenog građanskog društva… Moguće da policija bolje misli društvu nego što je to u stanju poezija!
Pozdravimo se: SLOBODA ILI NIŠTA!!!
Nekada, dok je bio lazni opozivionar, Danilovic je umio da podvrisne, da pocikuta, da se nabrecne onaj coek, da podigne ruku u visini grudi, i malo povije sijicu, da kaze stosta o izdaji i izdajnicima i spijunima, ali, danas, iz onog dijela skupstinske sale rezervisane za diktatorove tzv. ministre, govori ispod glasa, tiho i jos tise, reklo bi se ozbiljno, i odgovorno. Govori kao vlast, govori (kako za sebe kaze), starjesina. Crnio mu se obraz.
Питање za crnogorske lingviste: Može li se reći – mafijaški, mafijaškiji, najmafijaškiji?
Ja ne sumnjam u casne namjere Gorana Danilovica licno, ali nema kadra bas nikakvog. Sto ne stavi i Lekica u MUP da nesto raducka, kad je cijelo clanstvo Demosa i URE tamo ugurao na plate i da uzimaju dnevnice i maste se prije nego i formalno Demos i URA ne donesu odluku o integraciji u satro modifikovani DPS.
Postoji profil ljudi koji glasa uvijek gospodara. Kad prodje Milo i oni ce mahati drugim zastavama, kao sto su 2006. svi bili najednom liberali i oduvijek htjeli nezavisnost iako su do juce pljuvali Slavka Perovica. E od takvih nam je pukla skapanija, takvima smo taoci.
S kim si – takav si. Mozda Danilovic ima dobre namjere, ajde da vjerujemo, ali im ne moze nista, to je zmijski splet i treba mu smjena svega, cijelog sistema, ljudi koji su naucili da funkcionisu korupcionaski a to moze imati ako se smijeni ne samo vlast – koja je sama mafijaska – vec i svi koji su u tom sistemu bili zaposleni, od kuvarice i vratara pa prema gore.
A ko će jadan nebio vas više glasat crni Medojeviću?