Медојевић: Зашто радници треба да дoђу на протесте 27.09.

Економска политика овог режима се базира на уништењу сопствене производње и распродаји ресурса. Приватизација је била осмишљена и организована да се државна и друштвена имовина прелије у џепове врха режима и њихових тајкуна, и то се и десило, саопштио је Небојша Медојевић, предсједник ПзП и члан Предсједништва ДФ.

Каже да је нова класа „капиталиста“ која је настала пљачкашком приватизацијом постала власник приватизованих предузећа, са којима нијесу знали да управљају. „Бирани по критеријуму лојалности шефу режима, углавном по препоруци ДБ, први капитал су стекли кроз шверцерске операције за вријеме санкција које су обављали под контролом врха режима и уз директно учешће ДБ. Тако је Ђукановић, читаво вријеме имао потпуни увид у количине новца које се обрћу у шверцу, али и у износе новца које су ови тајкуни „зарађивали“ кроз нелегалне кријумчарске операције током 90-тих“.

Медојевић сматра да нова „капиталистичка“ класа настала на шверцу, кршењу закона, сарадњи са ДБ, под политичком капом ДПС и заштитом контролисаних институција система, није била у стању да, у регуларним условима тржишне конкуренције, управља са имовином стеченом приватизационом пљачком.

„Тако су нови власници наших предузећа, постали људи веома скромних знања о савременом корпоративном управљању, реструктурирању предузећа, новим технологијама, савременом маркетингу, управљању кадровима и сл и наставили су да управљају сада огромном имовином, на једини начин , који им је био познат- ослањајући се на ДПС режим и ДБ. У највећем броју случајева нови „капиталисти“ су одмах улагали вриједне комаде приватизационе имовине за добијање кредита код банака, које углавном нијесу враћали , што је приватизоване фирме доводило до банкрота, а нове власнике додатно богатило. Радници новоприватизованих фирми су масовно остајали без посла, а за отпремнине су се морали борити штрајковима. Радници у бившим приватизованим предузећима , која су  у стечају годинама, тешко наплаћују своја потраживања јер су се, предузећа већ прије уласка у стечај, задужила код банака и банке имају право првенства у наплати својих потраживања из стечајне масе. Власник је узео новац од кредита, као гаранцију дао имовину или залихе предузећа, послао га у стечај и оставио раднике и без зарађених, а ненаплаћених зарада“, додаје Медојевић у саопштењу.

Он истиче да паралелно са уништавањем индустрије као језгра сваке развијене привреде, режим и службе безбједности су разориле и Синдикат који је постао кључна карика режима за смиривање радничког незадовољства и партнер у рапидном смањивању стечених радничких права. „Лидери Синдиката су постали саставни дио механизма пљачкашке приватизације и стицали огромна богаства , па и сами постајали озбиљни капиталисти и послодавци. Режим је успио да умртви снагу радничког незадовољства куповином синдикалних лидера, а радници су остајали без посла. Они који су задржали посао код приватних послодаваца, временом су изгубили стечена права за које се синдикат борио деценијама , тако да, данас, у приватним фирмама скоро да и не постоје синдикати нити појединачни колективни уговори, па су права радника сведена на голу примјену Закона о раду. Режим је од преласка на неолиберални економски модел 2000 године, стално мијењао Закон о раду, искључиво по диктату куповног капитала који је постајао све више закон о заштити интереса крупног капитала и послодаваца, а све мање закон који штити нека основна права радника“.

„Радници у приватним фирмама су изложени бруталној експлоатацији. Не поштује се законска одредба о дужини радног времена, систематизација радних мјеста, школска спрема, нерадни дани, прековремено ангажовање и рад субото и недељом се не плаћа по увећаној вриједности бода, зараде касне и по више мјесеци, а неријетко се се исплаћују без плаћених пореза и доприноса. Дисциплинских поступака скоро и да нема, већ се непожељним радницима једноставно одмах даје отказ“, наводи се у саопштењу.

Медојевић каже да је посебно тешка ситуација код радника у трговинама, гдје послодавци намећу нехумане услове рада. „Посебно јер тамо раде углавном жене, које морају да раде и тешке физичке послове, као што је утовар и истовар робе, морају читаво радно вријеме да проведу на ногама, немају слободне дане у складу са законом и раде за мизерне плате које се крећу од 200-300 евра, на које врло често нијесу плаћени порези и доприноси. У највећим трговачким компанијама не постоје синдикати, а вец висе од деценију не постоји грански колективни уговор, па су радници у трговини под свакодневним притиском отказа , без икакве заштите Синдиката. Прави хаос по питању запошљавања, радног статуса и права, влада у грађевинарству. Већина радника с ангажује на црно, без било каквих уговора о раду. У току грађевинске сезоне раде и по 14 часова дневно, суботом и недељом, без слободног дана. Плате им се исплаћују у готовини, без исплаћених пореза и доприноса. Безбједност на раду је веома лоша, и честе су повреде на раду, па и са фаталним исходом. Радници нису пријављени, па немају ни осигурање, тако да трошак лијечења и опоравка сносе сами. Није мали број случајева , да радници остану и без зараде, јер послодавац инвеститор нестане из земље и остави зграде незавршене и раднике неисплаћене. Слична ситуација је и код запослених у сектору приватног обезбјеђења објеката и лица, гдје ради преко 10.000 радника, који су мизерно плаћени и којим се , по правилу, плата дугује и за више мјесеци“.

„Због великог броја радно способних, а незапослених грађана који се креће око 180.000 велики је притисак и понуда радника, а много мања тражња, па су послодавци у прилици да сталним пријетњама отказом , држе у робовласничком односу запослене чији ниво права је сведен на испод оног који су радници изборили у западним капиталистичким државама у другој половини 19. вијека“, сматра Медојевић.

„Плате у приватним фирмама се не повећавају , већ су годинама на истом или нижем нивоу. Нови власници есплоатацијом запослених и смјењивањем трошкова радне снаге компонyју евентуалне лошије резултате пословања првенствено водећи рачуна о свом профиту. А профит послодаваца не може бити пречи од права радника на живот. Постојећи положај запослених је неприхватљив и са експлоатацијом радне снаге се мора престати“, истиче се у саопштењу.

Додаје да Црној Гори треба нови социјални пакт који ће утврдити основне принципе и вриједности које држава мора да штити. „Право на рад и зараду са којом ће радник моћи да обезбиједи достојанствен живот своје породице, мора бити темељ новог социјалног пакта државе, послодаваца и радника. ДФ се снажно залаже за проналажење одрживог компромиса између свијета рада и свијета капитала из којег ће се иградити нова предузетничка култура свјесна да је суштина успјеха једне компаније , одрживи баланс између доброг управљања и добро мотивисане радне снаге. Понижена, обесправљена, биједно плаћена, незаштићена радна снага не доприноси напретку ни пословања предузећа нити економије у цјелини. Зато ДФ позива све запослене у Црној Гори које послодавци понижавају, малтретирају, биједно плаћају, тјерају да раде под нељудским условима, не поштују њихову личност , дигнитет и угрожавају њихово достојанство да се придруже протестима 27.09. ове године и да се боре за суштинске промјене економског модела.“

Према ријечима Медојевића ДФ се снажно залаже за радикалну промјену економског модела примитивног неолиберализма, заснованог на пљачки државних ресурса, монополима,  експлоатацији природних и људских ресурса и доминацији интереса крупног капитала и њиховог приватног профита. „И радници у Црној гори заједно са другима морају дићи главу и кренути у борбу за своја права, јер им нико од постојећих режимских ДПС тајкуна послодаваца, та права неће дати без борбе. Што мање ваших права, то више њихових профита, луксузних вила, јахти, аутомобила, милиона на рачунима у иностранству. Борба за право ваших породица на достојанствен и поштен живот од рада је мотив довољан да масовно изађете на улицу и будете дио историјске борбе народа против тоталитарног режима и његових тајкуна експлоататора. Слобода тражи људе. ДФ је ту да поведе борбу за нову, поштенију, хуманију, достојанствену и праведну државу у којој ће се свијет рада и свијет капитала договарати у обостраном интересу и у интересу просперитета наше државе и грађана.“

„Видимо се на улици. Слободу вам нико неће поклонити на тацни. За слободу и људска права се морамо борити„, закључио је Медојевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: