Медовска трагедија – Легендарни добровољци Великог рата (1914-1918) аутора Радојице Радовића

Пише: Војислав Гледић

Књига Медовска трагедија – Легендарни добровољци Великог рата (1914-1918) аутора сада покојног Радојице Радовића, која је недавно изашла из штампе у издању ,,Светигоре” (Цетиње, 2019), представља документовну монографију о потонућу италијанског параброда „Бриндизи“.

Овај параброд је превозио црногорске (и друге) добровољце на посљедњој етапи пута из Сјеверне Америке према Црној Гори, како би се на позив краља Николе укључили у одбрану своје домовине током Првог свјетског рата.

Тог кобног Бадњег јутра (6. јануара) 1916. године по новом календару, око осам сати, у близини албанске луке Медова (Сан Гиованни ди Медуа, Свети Иван Медовски) брод је ударио у подводну мину након чега је потонуо. Сматра да је на броду било преко 560 добровољаца (тачан број никада није утврђен). Том приликом погинуло је преко 400 путника, као и већи дио екипе америчко-чешког Црвеног крста.

Мањи број, односно 157 путника, се спасио и свједочио о овој великој трагедији у најтежим тренуцима за Црну Гору и њене становнике. Добровољци су били већином из Црне Горе, док је мањи број био је из Боке Которске, Паштровића, Херцеговине, Лике, Далмације, Војводине и Србије.

Радовићева монографија се састоји од осам тематских цјелина (поглавља) којима покрива веома богато сакупљени и обрађени историјски материјал. У првом поглављу ,,Највећег дивљења достојни црногорски добровољци Великог рата’’ аутор наводи многобројне историјски релевантне податке. При томе доминатну улогу представља чињеница да се у Великом рату борило преко 17.000 добровољаца и да су они сачињвали чак 30 одсто њених оружаних снага. Добровољци су пристизали из разних јужнословенских крајева (Бока, Далмација, Лика, Војводина и др.), при чему су испољили велико јунаштво и поднијели бројне жртве.

У другом поглављу ,,Поменик бродоломника Медовске трагедије’’ доноси се списак од 400 страдалних и 157 спашених, као и оних који који су се успут задржали на лијечењу или на други начин избјегли бродолом. При томе аутор даје поименички списак свих путника са детаљним приказом њихове територијане и браственичке припадности.

Треће поглавље ,,Америка нова домовина’’ детаљно обрађује све згоде и незгоде наших печалбара у новој средини. Радовић истиче посебно значајну улогу знаменитог Михајла Пупина (Идвор, код Панчева, 1854 – Њујорк, 1935) у прикупљању добровољаца и обезбјеђивању средстава за њихово путовање.
У четвртом поглављу ,,С баксузним ‘Бриндизијем’ у плаву гробницу’’ аутор детаљно износи све потресне појединости велике медовске трагедије. Износи потресне слике, али поставља и низ круцијалних питања и недоумица које су остале као вјечита тајне овог трагичног историјскског догађаја на која стотину година касније нико није дао одговор; стога их и аутор ове монографије поново поставља себи и другима и настоји да пружи задовољавајућа образложења.

Одлука да се броду дозволи испловљавање била је више него изненађујућа. Имајући у виду карактер Лондонског уговора и свега што је из њега произлазило намеће се неизбјежно питање: Који је интерес Италије био да црногорски добровољци стигну у Црну Гору и укључе се у њену одбрану? Да ли је капетан знао на којој се позицији налазио са бродом? Лучки капетан у луци Медова био је италијански официр. Зашто лучке власти нијесу послале пилота да уведе брод сигурним путем кроз минско поље у луку Медова као што је то до тада била пракса? Зашто су лучке власти Медове мислиле да је брод празан? Зашто посада брода није спустила спасилачке чамце и евакуисала путнике, већ је спустила један чамац како би само себе спасила? Да ли је посада брода „Бриндиси“ бјежећи веслала према обали или низ буру према пучини.

У петој тематској цјелини ,,Зла судбина је, понајчешће, медовске мученике пратила и након смрти’’ Радовић износи жалосне податке о небризи која је пратила трагичан догађај код Медова и брзом падању вела заборава на многобројне жртве које су свој живот положие на свети олтар домовине.

Шесто поглавље под насловом ,,Од иницијативе до подизња споменика медовским мученицима до ,Ловћнске виле’, аутор износи околности прије и током изградње споменика на Цетињу посвећеном многобројним страдалницима. Амерички исељеници ће касније донирати спомен-обиљежје жртвама у Медовском заливу. Споменик је израдио чувени вајар Ристо Стијовић (Подгорица,1894 – Београд, 1974) као изванредно складно обликовану скулптуру, која је свечано откривена на Спасовдан, 6. јуна 1940. године. Предсједник Одбора за подизање споменика, потпуковник Ристо Стојановић, предао је Ловћенску вилу на чување граду, односно тадашњем градоначелнику Цетиња Тому Милошевићу. Фигура дјевојке симболизује слободу, изливена у бронзи, савршених пропорција и елеганције. Ова прелијепа хероина у десној руци држи мач – симбол позива за борбу, а у лијевој ловоров вијенац којим симболично крунише родољубље и ненадмашни чин.

Постамент овог прелијепог споменика пред Влашком црквом је степенастог пирамидалног облика на који стоји правоугаони стуб. Вила је окренута према Ловћену, западу и мору, одакле је требало да стигну добровољци, а на стубу који држи скулптуру су три детаља, у фронталном бронзаном рељефу: напуштање добровољаца Америке, потапање брода и остаци потопљеног брода.
У седмом поглављу ,,Помен на ,Прометеје наде’, на најприснији начин, обновљено је сјећње на медовске срадалнике. Након стицања независности Црне Горе, најприје је 2015. године обновљена успомена на трагичне жртве, да би митрополит црногорско-приморски Амифохије заједно са свештенством, одржао помен у Албанији, на најближем мјесту страдања добровољаца, и најавио достојно обиљежавање у будућнсти. И најзад, у осмом поглављу ,, Пјеснички ,Медовски вијенац’ над медовском Плавом гробницом’’ аутор доноси руковет пјесама посвећених Медовској трагедији међу којима се налазии ауторова пјесма ,,На Бадње јутро – посветила се Медова’’.

Предговор за Радовићеву могографијује написао је др Васиљ Јововић, док је аутор у Прлогу изнио мотиве и околности писања ове заиста вриједне и значајне књиге која ће посебно бити од користи родбини и поштоваоцима жртава велике медовске катастрофе.
Књига обилује мноштвом изванредно значајних појединости које свеобухватно и рељефно приказују сву тргедију која се десила на Бадње јутру 1916. г. у бизини Медове. Српски официр Јеремија Живановић је као очевидац у луци Медова записао у своме дневнику да је “лађа невјешто вођена, а можда и намјерно погрешно“.

Иначе, трагедија се десила истога онога јутра када је започела Мојковачка битка и битка за Ловћен. На црногорском двору, застава је била спуштена на пола копља и проглашена општа жалост. Црна Гора је била у црнини и очају. То је уједно био наговјештај општег слома који ће потом задесити наш народ у току Првог свјетског рата.
Аутор монографије Радојица Радовић је заиста изузетно приљежно одрадио један огроман и веома деликан и надасве зналачки историјско-публицистички посао. Написао је књигу о црногорским легендарним исељеницима, учесницима једног значајног али трагичног историјског догађаја из наше прошлости. Уложио је велики напор како би ближе, детаљније и свестраније освјетлио једну велику историјску катастрофу. При томе је користио сву расположиву примарну и доступну историјску грађу, као и многобројну литертуру и свој приказ обрадио на један изузетно прегледан, сликовит и потресан начин.

У овој моногрфији се одражавају све јасно испољене одлике ауторовог изразитог литерарног стила што подстче читаоца да са великом пажњом и знатижељом прочита ову изванредно поуздану и лијепо написану књигу о црногорским (и другим) добровољцим у Првом свјетском рату на чему му треба одати дужно признање. Нема сумње да ова монографија спада у сам врх специфичне књижевно-историјске врсте, и то, не само због обиља саопштених података, многобројних аутентичних и ријетких илустрација, већ и због лијепог стила којим је написана, као и богатог и допадљивог језика.

И на крају треба посебно нагласити да ова богато илустрована и веома укусно уређена и дизајнирана књига (тврдих корица са 390 страна) представља истовремено значајан допринос освјежавању сјећања на медовску трагедију и представља наставак ауторовог рада на освјетљавању црногорске историјске прошлости тако да сачињава нераскидиву цјелину са његовим култним романом ,,Сура гора’’.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: