Медун

Пише: Перивоје Поповић

У давна времена она
У времена прадавна
Више од 500 година
Прије доласка Спаситеља
Прије зрака Господњег еона

Посла Зевс (тада Бог пред боговима),
Онај што на вису над висовима
На Олимпу престоловаше
(као што данас столује Владика на Ловћену)
Посла Бог Грка Скудака из Каријанде,
Из Мале Азије, посла га у крајеве наше.

И дође Грк умни и светописмени.
Лађа га у Дриваст (данас ми кажемо Драч),
У градску луку, остави га лађа староставна,
И замоли Грк капетана лађе да не полови даље,
Нека остне који дан у овој питомој луци –
Његовој души, перу и списатељској руци
Биће овдје питанија и лијека…

Одмори се мало путописац знавени онога старога вијека,
(мало мисли се данас, мало и јесте свима осим мени)
И ријеши да иде даље, или га Бог опомену)…

Крену тако лађа, Јадранским морем крену
И до Скодера-Скадра града Грка и остале Грке довезе
Нико не би могао да одоли равници пустој
И плавој, као небо ријеци плавој …
Спусти на више дана, спусти лађа једра и повезе.
Свима се много допаде цијели град бијели
(Као да су били преци Мрњавчевића и Петровића)
Али Скудак немирни сан усније –
Смије ли или не смије сапутницима да каже
Не рече што видје у сну само проромори – не рече ништа,
Сем да нема, нема овдје мирнога станка нити огњишта.

И опет крене се лађа народа Грка (не бјеше Француза тада,
Као ни сада, ко што их једва да има и сада),
Али јави се громоломни Зевс поново писцу и морнарима свима:
– Има тамо у горама над горама, има стоји и постоји,
Стамена Минерва тамо борави са свима, мудра и вјечно млада.
Обиђите пламен-камено коначиште њено
Све до Комова планине поврх Медеона града,
Сазнајте да ли страда тамо гдје вјечнику томе Медун казују име
Или напредује у свему и са свиме, баш са свиме
По беспутима тога слободарскога горја и мраморја …

Ко не би послушао Бога (глас Исуса већ се надвијаше).
Обиђе Грк крајеве незнане, врлетне горе наше
И сагледа све и рече овдје може, овдје заиста може
Слободе трон, човјечности и јунаштва гнијездо да буде…

Луде увјери, бесмртне Богове и обичне недостојне Бога људе.
Записа истину праву, Маркова будућег града истину,
Предосјети за вијек вјекова свијетлу судбину
И благослов Богова древних и Спаса и СРЕТЕЊА нашега се стече:
Зби се стварно и би оно што мудрац свијетли
У свеумна, у времена давна записа и пред историјом рече.

Подгорица, МЕДУН, 2О22.г.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: