Мехмед-паша Соколовић штитио црквену имовину, а бивша црногорска власт хтјела да је отима

На данашњи дан, 11. октобра 1579. године у Цариграду је убијен Мехмед-паша Соколовић.

Мехмед-паша Соколовић је рођен као Бајо у селу Соколовићи близу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије и као дјечак школовао се у манастиру Милешева. У „Данку у крви” одведен у јањичаре када му је било око 15 година. Ови дјечаци ће бити приморани да пређу у ислам, одгајани су и образовани као војници и вјерници, али ће заузврат добити прилику да се укључе и напредују у османском царском систему. Мехмед-паша Соколовић је био један од бројних који су направили завидне каријере доспјевши до положаја Великог везира. Мехмед-паша Соколовић у Османском царском систему налазио се на разним положајима као Заповједник царске гарде, Адмирал морнаричке флоте, Гувернер-генерал Румелије , Трећи везир, Други везир, а као Велики везир служио је за вријеме три султана: Сулејмана Законодавца, Селима II и Мурата III. Под његовим утицајем 1557. године издат је берат којим се дозвољава обнова Пећке патријаршије, и на патријаршијски пријесто постављен је Макарије Соколовић, његов ближи сродник. Мехмед-паша је подизао бројне задужбине широм царства. По његовом наређењу је изграђен мост преко Дрине у Вишеграду , описан у дјелу „На Дрини ћуприја”, Ива Андрића.

У знак сјећања, преносимо текст као подсјећање, који је приредио бивши градоначелник Цетиња и публицста Јован Маркуш, док је на снази био НЕЗАКОН о отимању имовине Спрској православној цркви у Црној Гори. Поређење итекако живи.

Приредио: Јован Маркуш

Један од најмоћнијих државника у историји турске царевине, био је Мехмед-паша Соколовић, родом из Вишеграда. За доба три турска султана: Сулејмана сјајног, Селима и Мурата II он је био велики всзир (министар предсједник или предсједник Владе).

Једно од највећих доброчинстава што је Мехмед-паша Соколовић учинио за једнокрвну православну браћу је обнављање Пећке патријаршије. Соколовић се није зауставио на овом доброчинству, већ је настојао да их заштити од зулума и неправде, да црквену имовину манастира обезбиједи од самовољника. У том циљу Мехмед паша Соколовић је сачинио предлог, а султан издао ферман (царску наредбу) из кога се јасно види колико је у то доба узета у заштиту православна црква у турској држави.

У том ферману између осталог пише сљедеће: „Ако су власти одузеле штогод од манастира да се без икаквог изговора одмах врати манастирима, да се дозволи заступницима манастирским да у име своје могу јахати коњс и мазге, облачити своја разна одијела, њихове приходе које имају од вакуфа (цркава) и народа, да могу слободио примити и њима руковати, а ви хришћанима наредите да што год припада манстиру Хиландару и његовим заступницима, да дају без икаквог изговора, јер за опстанак манастира треба народна помоћ.

Ово је посљедња наредба и најстрожа са моје стране, коју као цар Отоманске царевине и заступник свих признатих вјера наређује да се од сада у мојој царевини свака вјера исповиједа, и да стоји под нашом заштитом и да нико не смије отимати како покретна, тако и непокретна манастирска добра хришћана.

Ако се у поменутој комисији докаже, да је неко учинио штету манастирима и ако ко од сада то учини, да се такав човјек најстроже казни, и да се имена истих криваца мени пошаљу. Немој да оставите да ми одсада овакве жалбе долазе. Овај ферман да прочитате народу и да га они као своје право чувају“.

Ето како у шеснаестом вијеку гдје се још тама мрачног средњег вијека није била поди гла, у то доба један Санџаклија, Србин по роду, муслиман по вјери, уноси свијетло правде, једнакости, братске и човјечанске љубави, у најнемирнији и најосјетљивији крај турске царевине. Овај способни и мудри државник у интересу државе настојао је да одржава правду и ред знајући за ону истину – темељ државе је правда.

О данашњој неокомунистичкој и дукљанско – монтенегринској правди довољно илустративно говоре чињенице везане за Предлог закона о слободи вјероисповијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: