Мелбурн у српским бојама победе

Пише: Мишо Вујовић

Још један пехар “умивен “ сузама радости обогатиће ризницу трофеја сада већ ненадмашног Новака Ћоковића, коме супарници одају захвалност у јавно признање за учинак на терену али и ван њега.

“ Имао сам привилегију да играм много мечева високог интензитета. Новак извлачи најбоље из мене. Један од највећих је у нашем спорту. Заправо, он је највећи који је икада држао рекет у историји”, рекао је Стефанос Циципас након меча у Род Лавер Арени у Мелбурну.

Лавље срце и непоколебљива каприциозност утемељена вером у Бога, а Бог је у човеку, довела га је до још једног пехара на отвореном првенству Аустралије у тенису. Драма да ли ће Новак Ђоковић освојити десети трофеј у Мелбурну трајала је годину дана, добро познатом шиканом због наводних вакцина против вируса Ковид 19, у међувремену мутиралог у највећу ратну кризу од шесдесетих година прошлог века, до данас.

И само ко не познаје Новака није веровао у намиривање рачуна од прошле године када није погнуо главу да би ове године по десети пут, уздижући високо чело, подигао победнички пехар.

На све могуће начине тражио се разлог да се Ђоковић омете у свом походу на двадесет другу грем слем титулу. На крају је мета постао Срђан Ђоковић, отац и творац тениског чуда двадесет првог века.

“ Никада се нисам обазирао на псе који лају. Научио сам да босоног газим по трњу, као и Новак”, каже Срђан поводом покушаја фабриковања скандала са српским и руским навијачима које је Новаков отац поздравио речима “живели људи”, које су изобличене у паролу

“ Живела Русија”, што Срђан Ђоковић, није рекао, а и да јесте, потврдио би оно што цео слободоуман свет носи у срцу.

Осим водећих гласила ненаклоњених српском тениском супермену, није мировала ни домаћа петоколонашка сцена, покушајима да се посеје раздор унутар породице.

И поред огромних напора опструкције Новак Ђоковић је оправдао све оне атрибуте својствене великом и вансеријском асу, примереном у сваком смислу на терену и ван њега.

Завршавајући меч шампион је пркосно апострофирао руком на главу и срце али су емоције прокуљале када је стигао до бокса у коме се налазила породица и стручни тим.

“Бежи од човека ако ти каже да никада није заплакао”, говорио је Џеј вечити дечак београдског Менхетна.

Браво Ноле соколе!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: