Меморандум Јована Пламенца Хитлеру: Држава Србо-Црногораца!
1 min readЈован Симонов Пламенац, организатор и вођа Божићне побуне у Црној Гори 1919.године, је у току ратног вртлога 1941.године упутио Меморандум силама Осовине, владама Краљевине Италије и њемачког Рајха (1*), с молбом да се створи Велика држава Србо-Црногораца, која би бројала осам ипо милиона становника.
Пламенац је полазио од тезе да би таква марионетска држава, у којој би се нашли сви Србо-Црногорци имајући стратешку дубину и у Албанији, спасила православни народ од великих страдања која су се почела дешавати на Балкану већ у прољеће 1941. године.
Та држава, по замисли Пламенца, требала је да се простире од Јадранског мора до Дунава, па и преко њега гдје би, заузимајући Војводину, изашла на границу са Мађарском. У свом саставу је претпоствљала сјеверну Македонију, те се граничила с Бугарском и Грчком. На другој страни, раширила би се од Дрине до Дрима, те заузимала дио Далмације, Босну и Херцеговину као и сјеверну Албанију, све се Скадром.
Пламенац је тражио да се та држава назове Краљевина Црна Гора, те да ”Силе Осовине признају Његову Екселенцију Јована С. Пламенца као шефа владе и као извршиоца регентске власти Краљевине Црне Горе”.
Те територије су, по замисли Пламенца, новој Краљевини Црној Гори требале припасти “на основу националног принципа и на основу животног простора који заузима српско-црногорски народ”, а подробно објашњење његових теза ће бити тема овог текста.
Други дио Меморандума, гдје Пламенац развија расну теорију о Србо-Црногорцима, биће тема посебног осврта.
Војводина и Далмација дио Краљевине Црне Горе
Пламенац је у писму Хитлеру и Мусолинију утврдио да основу Краљевине Црне Горе треба да чини- “цијела античка област Црне Горе, која је припадала Краљевини све до уочи свјетског рата 1914. године”.
Уједно је тражио да јој се припоји- “цијела јужна Далмација са Макарском и са полуострвом Пељешац, са острвима Корчулом и Мљетом, укључујући Боку Которску”, сматрајући “да су наведене области, у националном и политичком погледу чиниле саставни дио Црне Горе, изузев у оном периоду кад су биле под доминацијом Млетачке Републике.”
Неопходност да српска Војводина буде дио Краљевине Црне Горе Пламенац је објаснио овако:
“Краљевина Црна Гора захтијева такође територију бивше српске Војводине, на челу са Сремом, из истих, националних, разлога. Те су области још у средњем вијеку припадале српско-црногорској држави из времена краља Драгутина и краља Милутина.
И сама Хабсбуршка Монархија 1848. године образовала је од тих области српску Војводину. Овђе се налази Нови Сад, културни центар српско-црногорског народа. Овђе је Фрушка Гора, на којој се налазе бројни српско-црногорски манастири са гробницама српско-црногорских владара.”
Јован Пламенац је у Меморандуму изразио оштро противљење што је Босна и Херцеговина припојена Независној Држави Хрватској, рекавши следеће:
“Никада у историји Хрвати нијесу господарили Босном и Херцеговином. У погледу вјерског изјашњавања у Босни и у Херцеговини постоји око 400.000 римокатолика, око 850.000 мухамеданаца и отприлике милион и сто хиљада православаца.”
Јован Пламенац потом закључује: “Његова Екселенција Јован С. Пламенац моли просвијетљене силе Осовине да не почине неправду и историјску грешку по питању Босне и Херцеговине, на штету права Краљевине Црне Горе.”
Пламенац: Цијели српско-црногорски народ полаже свето право на БиХ
Утврђујући да НДХ нема право на БиХ, Пламенaц наводи Хитлеру и Мусолинију да у се саставу Краљевине Црне Горе треба наћи “цијела Босна и Херцеговина, будући да је Краљевина Црна Гора, на основу наведеног принципа, у историји водила чак 14 ратова за ослобођење своје потлачене браће у тим регијама”.
Његово подробно објашњење, у цјелости изгледа овако:
“Осим тога, те су српско-црногорске територије у једанаестом вијеку припадале Црној Гори.
Након ослободилачког рата, који је повела Црна Гора против Византије, за вријеме краља Војислава Војислављевића, те регије су Црној Гори припадале и за вријеме владавине краља Михаила Војислављевића којега је 1077. године у Скадру, тадашњој пријестоници крунисао папа.
Босна и Херцеговина су припадале Краљевини Црној Гори и за вријеме величанствене владавине црногорског краља Бодина (1071-1101.) који првенствено бјеше проглашен краљем Бугара и Срба.
Једино су се под вођством Црне Горе Србо-Црногорци борили против Турске империје и против свих осталих за ослобођење и присаједињење тих области матичној земљи, Црној Гори.
И у деветнаестом вијеку, тачније 1861. године, Црна Гора је подигла устанак у Босни и Херцеговини, а годину дана касније, 1862. сама ступила у рат против моћне Турске империје за ослобођење Босне и Херцеговине…
Није ли Црна Гора и 1875. године подигла устанак у тим регијама? Није ли Црна Гора годину дана касније објавила рат Турској због Босне и Херцеговине? Није ли исте те године Црна Гора наговорила и Књажевину Србију да уђе у рат против Турске?… Турска бјеше поражена.
Те територије су још тада морале припасти Краљевини Црној Гори. Али их је Берлински конгрес, не поштујући права Црне Горе и њене свете крви вјековима проливане за слободу тих крајева, додијелио Аустроугарској монархији чиме је посијао сјеме несреће како по Црној Гори и цијелом српско-црногорском народу, тако и по читавој Европи.
Сарајевски атентат 1914. године, као и свјетски рат који се убрзо потом разбуктао био је посљедица те неправде почињене према Црној Гори…
Света и недодирљива јесу права која цијели српско- црногорски народ полаже на Босну и на Херцеговину.”
Пламенац: Анектираћу Србију на принципу националног уједињења
Однос према територији Србије код Плaмeнца је био недвoсмислен, те каже: “Краљевини Црној Гори трeба да припадне и цијела српско- црногорска територија која је припадала Краљевини Србији све до уочи свјетског рата 1914. године.”
Као модел да те територије припадну Краљевини Црној Гори он предлаже анексију Србије, а као мотив анкесије наводи принцип националног уједињења свих Србо-Црногораца.
Тај предлог Пламенца, као и навођење историјских разлога за анектирање Србије, у оргиналу изгледа овако:
“Та анексија треба да буде извршена на принципу националног уједињења свих Србо-Црногораца, као и на основу историјског права, будући да је Горња Мезија (Рашка) са сјеверном Македонијом вјековима припадала Црној Гори док су се на трону српско- црногорске државе налазиле црногорске династије Вишеслављевића, Војисављевића, Немањића и Грбљановића.
Српско-црногорски народ захтијева да те регије буду додијељене Краљевини Црној Гори зато што су управо Црногорци засновали и остварили српску државу у деветнаестом вијеку.”
У једном, претходном дијелу Меморандума Јован Пламенац је објаснио Хитлеру и Мусолинију да су Црногорци у осамнаестом вијеку населили Београдски пашалук и дизали устанке, рекавши следеће:
“Примјера ради, када су се Црногорци у осамнастом вијеку настанили у Београдском пашалуку (провинција под Турцима) и то као ратни савезници побједничких сила Венеције, Аустрије и Русије, упркос томе што је тај ослобођени пашалук, под притиском Француске, требало поново да потпадне под турску власт, они онђе 1804. године дигоше устанак за ослобођење народа и државе под вођством Карађорђа Петровића, оснивача династије Карађорђевића.
Након што та побуна 1813. године у Србији би угушена, један други Црногорац, Милош Обреновић, оснивач династије Обреновића, подиже 1815. нови устанак.”
На овај сегмент писма Пламенац се надовезује у продужетку Меморандума, гдје даје додатна објашњења на овај начин:
“Када је Црна Гора на страни Венеције, Аустрије и Русије у осамнаестом вијеку ступила у рат против Турске и када су Турци ишћерани из Београдског пашалука, Црногорци, као што раније напоменусмо, населише данашњу Србију, а кад су Турци од савезника повратили споменути пашалук (провинцију), Црногорци под вођством Црногораца, Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, 1804-1815. подигоше устанак и створише српску државу.“
Елем, на основу тога што су устанке у Србији дизале „црногорске династије Петровићи и Карађорђевићи“, али и додатно „Црногорци населили Србију“, Јован Пламенац је у Меморандуму закључио да је сасвим природно да Краљевина Црна Гора 1941. године анектира територију Србије- „у име народног јединства Србо- Црногораца“.
Српско-црногорски цареви Душан и Лазар, и свето Косово
У наставку Меморандума, Јован Симонов Пламенац се осврнуо и на Македонију, на овај начин:
”Исто тако Црна Гора, из истих историјско-националних разлога, захтијева да јој припадне сјеверна Македонија на челу са Скопљем. Те су регије још у једанаестом вијеку од византијског јарма ослободили црногорски кнез Војислав и краљ Михаило Други.”
Потом иде осврт на цара Душана и „свето Косово“, гдје каже:
“Српско-црногорски цар Душан бјеше 1346. године проглашен за цара свих Србо-Црногораца, у периоду у коме је Балкан био под доминацијом српско- црногорске државе.
У тим областима се налазе сви наши величанствени средњовјековни споменици. Ту су наши манастири, наше средњовјековне цркве, међу којима Свети Дечани и Грачаница чијој се архитектури диви цијели свијет.
Ту је и Пећ са средњовјековном српском патријаршијом, ту је и свето Косово, ђе у бици 1389. године, погибоше српско- црногорски цар Лазар и турски султан Мурат.”
Објаснивши историјско право Краљевине Црне Горе на Косово, Метохију и сјеверну Македонију, Пламенац закључује следеће:
”У суштини, ниједан се балкански народ осим српско- црногорског на челу са династијама црногорске крви није борио против турске инвазије. У тим областима налазе се наша највећа бојна попришта на којима се пролише ријеке српско-црногорске крви.
Те регије не могу припасти ником другом до Краљевини Црној Гори из споменутих историјских и националних разлога и зато што је споменуте области, након што их је у својим борбама против Турске изгубила, Црна Гора сабљом опет повратила и један исти народ ујединила.
Нико данас нема право да тражи те регије зато што Црна Гора није остала без њих својевољно нити их је у рату изгубила.”
Краљевина Црна Гора полаже пуно право на Скадар и сјевер Албаније
Пламенац протежира историјско право Краљевине Црне Горе на већи дио Албаније, објаснивши то овако:
“Краљевина Црна Гора полаже пуно право и на Скадар и на све сjеверне области данашње Албаније, с обзиром на то да је ту био центар средњовјековне црногорске краљевине.
Цијела сјеверна и централна Албанија припадала је споменутој црногорској држави онда када је западни Балкан од Валоне, сјеверне Македоније и ријеке Тимока, припадао српско-црногорској краљевини. Пријестоница те државе био је Скадар.”
Потом се позива на чињеницу да су те области припадале хришћанима, наводећи:
“Те територије данашње Албаније припадале су хришћанскоме свијету све док их Црногорци својом крвљу бранише.
Цијела данашња сјеверна Албанија, од изворишта ријеке Дрима на западу, дуж њеног тока све до старе Србије припадала је, у вјерском погледу, хришћанству, а у националном српско-црногорском народу. Међутим, Турци су је силом преобратили у ислам након што је због њене одбране Црна Гора ушла у рат против Турске.
У петнаестом вијеку црногорски кнез Балша Трећи привремено је, уз одређену надокнаду, препуштио Скадар Венецији која је била његова савезница. Турци су освојили тај град 1482. год. жестоко се борећи против Црногораца и Венецијанаца. ”
На крају се Пламенац осврће на освајање Скадра 1913. године, из чега се такође црпи право на територије, те закључује:
”Међутим, 28. марта 1913. године Црногорци повратише своју стару пријестоницу, заробивши том приликом 26.000 турских војника. Европа је, под притиском Аустрије, одузела Скадар и све ове области Црној Гори.
Краљевина Црна Гора полаже неповредиво право на те области све до Дрима. Црногорски народ никада неће одустати од њих и свака другачија одлука представљала би апсолутну неправду.”
Пламенац: Молим вас да не разапињете на крст српско-црногорски народ
Јован Пламенац се у Меморандуму захваљује силама Осовине на великодушности, и моли их да не разапињу на крст српско- црногорски народ, форсирајући интересе сусједних народа, на овај начин:
“Његова Екселенција Јован С. Пламенац мора овом приликом да констатује једну непобитну чињеницу, а то је да су официри и војници италијанске и њемачке војске, од првог дана војне окупације показали огромну великодушност према Црногорцима и уопште према српско-црногорском народу. Такво мишљење дијели цијели народ.
Стога, Његова Екселенција Јован С. Пламенац апелује на просвијетљење силе Осовине, да признају право Краљевине Црне Горе и да не разапињу на крст српско-црногорски народ због империјалистичких циљева сусjедних држава чији народи у Европи представљају националне мањине у односу на српско- црногорски народ.
Просвијетљене силе Осовине, осим тога, врло добро знају да у народној историји ништа није вјечно осим виталне снаге сваког појединачног народа, а српско- црногорски народ је пружао доказ њеног постојања током цјелокупне историје европских народа.”
У Меморандуму Пламенца присутна је оштра осуда “звјерстaва над голоруким српско-црногорским народом”, која су “расплакала и сама небеса”, а која у том времену чине, како каже: “наоружани и дивљи исламизирани Албанци”, “наша зла браћа Хрвати” и “мађарске трупе у окупираним регијама”.
Oва жестоку осуду злочина коју чине марионетске државе Хрвата, Албанаца и Мађара, а коју је Пламенац преко Меморандума упутио Хитлеру и Мусолинију, баца посебно свјетло на мотиве Пламенца да тражи Велику државу Србо- Црногораца.
Она се огледа у Пламенчевој жељи да кроз колаборационизам, и стварање марионетске државе, направи противтежу осталим марионетским државама и заштити од погрома православно становништво, што је несумњиво хумана и позитивна идеја независно од њеног колаборациониостичког тока.
Да би приволио Хитлера и Мусолинија да му изађу у сусрет, Пламенац је предочио расну теорију о Србо-Црногорцима, што ће бити тема наредног текста.
Пламенац у међупростору црногорских публициста
О Пламенцу се до сада у црногорским медијима говорило само у једној димензији, у контексту Божићне побуне и војевања комита. Његовом политичком дјеловању у том периоду давала се измишљена антисрпска конотација- коју он није имао, јер је увијек био и Црногорац и Србин.
Ево како, рецимо, описује Јована Симоновог црногорски историчар Новак Аџић:
“Јован Симонов Пламенац био је организатор, вођа, политички идеолог, врховни војни заповједник Божићног устанка Црногораца јануара 1919. године (по новом календару) и апостол (први иза краља Николе Првог Петровића- Његоша), црногорског зеленашког државотворног и национално ослободилачког војно-политичког покрета, који је почивао на начелу „За право, част и слободу Црне Горе.” (2*)
Међутим, оно што Јован Симонов Пламенац пише у писму Александру Карађорђевићу, или у Меморандуму силама Осовине, представља Пламенца у сасвим другој димензији, у комплету, при чему му се тешко може приписати политичка недоследност.
То показује и дио овог Меморандума из 1941. године, гдје Пламенац наводи да је управо Краљевина Црна Гора требала 1918. године “ујединити цјелокупни српско-црногорски народ у једну државу”, али да је “била спријечена у томе”. Уосталом, ево у оргиналу те изјаве Пламенца:
“На основу свега изложеног у овом меморандуму, јасно је да правда захтијева да се и Краљевини Црној Гори омогући да уједини цјелокупни српско- црногорски народ у једну државу, а то је оно у чему је била спријечена 1918. године.
Црна Гора тражи повраћај свих пет споменутих регија не само из националних и историјских разлога, већ и из економских, будући да споменуте регије сачињавају једну геополитичку и економску цјелину.”
Дакле, и овај Меморандум Пламенца потврђује тезу да се Божићни устанак и комитско војевање не могу смјештати у некакав измишљени међунационални сукоб, како то већ пер деценија желе представити неки неодговорни историчари и публицисти у Црној Гори.
Управо због жеље за спиновањем и замјеном теза, дјеловање Јована Пламенца послије повратка у Краљевину СХС није освјетљавано од стране црногорских публициста. Једино му је давана оцјена да су зеленаши били огорчени доласком Пламенца у Београд, када је Јован Пламенац постао дио управљачког система Краљевине СХС.
Пламенчева идеја стварања Велике државе Србо- Црногораца 1941. године, у условима хаоса на Балкану, сигурно је заслуживала већу пажњу, а никако заборав. Јер, да је Пламенац успио у својој тешко остваривој намјери, тај пројекат би сачувао животе бар милион Србо-Црногораца, како тај народ назива Пламенац.
Нема сумње да би при таквом развоју ситуације цетињска скупина на челу са Секулом Дрљевићем, као и Милан Недић у Београду, били запросто збрисани и на њихво мјесто би дошао Пламенац, који би ту мисију у коначници платио главом, како се то дежава по сценарију који на крају ратова пишу такозвани „борци против колаборационизма“.
Без обзира на неуспијех тога пројекта, ипак се мора рећи да Јован Пламенац заслужује признање за покушај спашавања народа у тим тешком времену, а посебно за глас против злочина које је чинили НДХ, Хортијева Мађарска и Велика Албанија.
Тим гласом против злочина Јован Симонов Пламенац се показује као сушта супротност Секули Дрљевићу, који је своју последњу мисију завршио у загрљају Анте Павелића, монструозног усташког злочинца и злочиначког вође паклене марионетске државе НДХ.
Референце:
(1*) (Меморандум- Јован С. Пламенац, Матица црногорска- прољеће/ љето 2010., превод с италијанског: Деја Пилетић, стр. 153./178.)
(2*) (Новак Аџић, Јован Пламенац врховни војни заповједник Бозицног устанка, портал Аналитика, 28. 02. 2017.)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Територијанла проширења на штету Срба, поткрепљена дугим памћењем и ‘хисторијским разлозима’, влажни снови свих црногорских двонационалних шизофреника.
Evo neću danas pitati Vośu ono oko vojne knjižice JNA i kako se nacionalno izjasnio slobodnom voljom , mada je to opšte poznato , zato što mi se tekst svidio !
Realno , ideja Plamenca je više istorijski utemeljena nego velja Srbija zasnovana na mitu i lažima .
Šteta što danas nije realna , te ideje velikih nacionalnih država su neostvarive , pa crnogorcima ne pada na pamet ništa sem nezavisne građanske države Crne Gore , članice NATO saveza i EU .
A ovo je lijepo podsjećanje na stara prosla vremena .
Bravo Vośa , najzad nešto kvalitetno .
Супер си се ”извукао” из овог панегирика Српству од стране зеленашког идеолога и вође. Ето, толико добро, да нисмо ни примјетили. И шта кажеш, најзад нешто квалитетно? 🙂
A đe si Vośa kralju , što se rabota po Moskvi , srete li tvog Pivljanina Miška šiška .
Što bi za ono nacionalno izjašnjavanje u vojnu knjižicu JNA ?
Oli odgovarati jesi se svojevoljno izjasnio ka crnogorac ili su te pritisnuli iz KPJ ?
A u vezi ove ideologije srpstva , eto se ugasi svuđe kao na šteker , oj sirotno srpstvo ugašeno , što veli veliki vladika crnogorske autokefalne crkve Petar II Petrović Njegoš !
Нервоза?
Масјко будалице мала, видим весео си као и иначе. Ако сине ако, само се ти забављај. Шта би ми без тебе ође. Кад порастеш и будеш паметнији, па кад се сјетиш какав си враголан био.
Xe , xe , xe , a što bi bez komendije , sve ovo je komendija jedna što se ovđe dešava .
Ја се не слажем са овим оцјенама о Пламенцу. По мени је то огавнији лик од његових колега фашиста Дрљевића, Штедимлије и Крста Поповића. И срамота је за нашу Цркву да његов унук носи мантију а да се никад није јавно одрекао и пљунуо на ђеда као највећег изрода који се окотио на овом простору.
Sa Crnom Gortom kao drzavom je gotovo 2019 godine,smijem se kladiti sa svakim na ovom portalu u 10 000 evra!
Додам ти још 10 000 на твојих, да сума и изазов буди занимљивији.
не би било лоше бавити се ЖИВОТОМ
погледати кроз прозор, изићи напоље, оканити се јалових прича, …“заклан на спавању“
+блаженопочивши патријарх Павле, беседи
https://www.youtube.com/watch?v=VMs56dE0r1s
AKO данас нисте СРБИ, прекосутра ћете бити све само не Црногорци… ово вреди само за оне који ОСЕЋАЈУ ДА ЈЕСУ Светог Саве Род, а никог не убјеђивати, ко је отпао у осећању, и требало је да отпадне, нек тражи свој пут
ма, за добронамерног и здравог плеоназам је „српско-црногорско“
она СРПСКА, „много је мачку говеђа глава“, па и црногорском мачку
„не знам како се ово зове, али сам сигуран да су и за ово, у међувремену, измислили таблете“
Момо Капор је говорио да „чак и да се родио и у џамбо џету изнад Атлантика, био би Херцеговац…“, српски јасно
In the end we are all fruit – MY BIG FAT GREEK WEDDING
https://www.youtube.com/watch?v=6BFnMUJFfYk
Koja je razlikujete u genetici izmedju srpskog I hrvatskog hercegovca?Mislim ,naravno osim sto su Srbi.Kad cete vise te ljude nazvati Slovenima ,pa da se izljubimo?Je li toliko tesko priznati istinu?
не би било лоше бавити се ЖИВОТОМ
погледати кроз прозор, изићи напоље, оканити се јалових прича, …“заклан на спавању“
+блаженопочивши патријарх Павле, беседи
https://www.youtube.com/watch?v=VMs56dE0r1s
AKO данас нисте СРБИ, прекосутра ћете бити све само не Црногорци… ово вреди само за оне који ОСЕЋАЈУ ДА ЈЕСУ Светог Саве Род, а никог не убјеђивати, ко је отпао у осећању, и требао је да отпадне, нек тражи свој пут
ма, за добронамерног и здравог плеоназам је „српско-црногорско“
она СРПСКА, „много је мачку говеђа глава“, па и црногорском мачку
„не знам како се ово зове, али сам сигуран да су и за ово, у међувремену, измислили таблете“
In the end we are all fruit – MY BIG FAT GREEK WEDDING
https://www.youtube.com/watch?v=6BFnMUJFfYk
И данашњи политичари у Црној су слични Пламенцу, превртљиви, похлепни и нелојални, морални с… без части и идеологије.
Ne bi se reklo da je Milo sada neposlušan…
Upornost g. Grubača je odista zadivljujuća, svaki njegov tekst je dobro dokumentovan, seriozan!
Ozbiljan i bez nepriličnih improvizacija. Uzoran!
… Što se mene tiče, i ovdje je suštinski riječ o pravilnom i istinitom tumačenju političke platforme crnogorskih federalista i učesnika Božićne pobune, koje i čije političke reprezentativne stavove prepoznajemo i u narečenom memorandumu J. Plamenca!
Tako, kako se iz sveukupnog djelovanja federalista, pa i iz ove platforme nastale u pometnji Drugog rata, dokumentovano i nepristrasno može jedino zaključiti da “ zelenaši“ sebe doživljavaju isključivo kao nacionalne Srbe, prije svega, i političke Crnogorce, poslije svega!
Ovakav, jedini mogući, ispravan i na istorijskim činjenicama zasnovan zaključak, kamen je u grlu raspojasanoj historiografiji dukljanskih independista! … Nesuvisloj propandističkoj „historiskoj školi “ i silovateljima istorijske nauke, historicima- naivcima tipa Adžić-Ćosović!? Mada ima i znatnijih crnogorskih autora koji su se “ na parče “ predali strasti “ kreiranja nesrpske crnogorske historije “ od najranijih dana, snažno emotivno privrženi alhemiji prepravljanja prošlosti i povjesti srpskog naroda u Crnoj Gori!!! … Ne mali broj. Kojima su i njima federalisti “ dokazno sredstvo “ nakazne im logike osporavanja srpstva Crne Gore. Na svakom mjestu i u svakom trenutku!?
Zloupotrebljavajući pri tom jednu autentičnu političku ideju i djelovanje crnogorskih federalista, koje je imalo jasan istorijski kontekst i pozadinu!
Elem, i crnogorski federalisti, u svojim naizgled egzotičnim i ezoteričnim političkim programima i „narčetanijima „, i oni, dakle, djelovali su potpuno očuvane srpske nacionalne svijesti i osjećanja pripadnosti srpskom nacionalnom korpusu! Bez ikakve dvomislice kao nacionalni Srbi, a politički Crnogorci – što je trebalo da odrazi i osnaži istorijsku državotvornu posebnost Srba iz Crne Gore, Crnogoraca!!!
Ta logika “ državotvorne posebnosti “ Crnogoraca, bezizuzetno i bez presedana se iscrpljuje u ideji federalizacije dvije srpske kraljevine, u federalnom formatu zajedničke srpske države! Čime bi, po njihovom sudu, princip federalizacije dvije nezavisne srpske države, Srbije i Crne Gore, očuvao istorijsku samobitnost nezavisne srpske države Crne Gore!!! Po mogućnosti i očuvanje srpske crnogorske dinastije Petrovića! U skladu sa objektivnim mogućnostima, nijesu na tome posebno, bezuslovno insistirao i … Na stranu razno-raznih nerealnih političkih projekcija i fantazija, razuđene psiho-socijalne percepcije i svake druge sklonosti ovdašnjeg čovjeka da sebe vidi i doživljava kao „posebnog Srbina „, kome otud pripadaju i posebna prava između svih ostalih Srba!
Što je jednako posljedica složene nacionalne identitetske strukture Srbina iz Crne Gore, Crnogoraca, njegove istorije i tradicije : đe on sebe, valja ponoviti, doživljava kao nacionalnog Srbina, a istovrjemeno i kao državotvornog i političkog Crnogorca!
Ovako složen svijet i kompleksna ličnost Srbina iz srpske Crne Gore, Crnogorca, s jedne strane, i nepromenljiva programska i politička ideja i praksa Beograda, s druge strane, koji svesrpsku državotvornu konstituciju vidi, a shodno tome i permanentno djeluje u pravcu sveopšte srbijanizacije srpstva, dakle, djeluje na najpogrjesniji mogući način – najgrđi su fatum srpsko-crnogorsko-srpskih odnosa u posrednja dva vijeka!
Nezavisna srpska država Srba iz Crne Gore, uzgred, potpuno legitimna i sa punim istorijskim pokrićem, u potpunosti je neprijemčiva i nekompatabilna sa nesustalom a fatalnom idejom srbijanizovane Velike Srbije, kao finalnim i jedino mogućim državotvornim okvirom nikad dovršene svesrpske konstitucije srpskog nacionalnog korpusa!?
Treći koncept redefinisanja odnosa dvije srpske države, čiji smo savremenici, zasnovan na potpunom otuđenju Crne Gore od Srbije i srpskog korpusa, na posvemašnjem raskidu od srpske cjeline, nije još uvijek i u potpunosti okončan! Naime, taj i takav koncept, osim nezavisne crnogorske države, kao čisto formativne faze, suštinski podrazumijeva postepeno identitetsko preinačenje Srba iz Crne Gore! Kreiranje nove nacije nesrpskih Crnogoraca, koji usput, da bi uopšte stigli u NeSrbina, moraju u međuvrjemenu da dobiju i novu “ tisućljetnju “ nesrpsku istoriju novog Crnogorca!???
Domašaje tog eksperimentu, sve njegove posljedice, tog nepojamnog inžinjeringa i nasilnog pretapanja „najboljih Srba „, kako su u to, sa ili bez pokrića, vjerovali Srbi iz Crne Gore, u nesrpske Crnogorce – niko ne zna, niti u ovom trenutku može znati!
Ono što pouzdano znamo, je samo ono što se već dogodilo.
… Znamo eto, između ostalog i to, da su crnogorski federalisti listom, osim izuzetaka koji potvrđuju pravilo, bili nacionalni Srbi!!!
Što nam naravno nimalo neće pomoći da razumijemo budućnost Srba iz srpske Crne Gore, Crnogoraca!!!
Kako su tom Srbinu najveći neprijatelji među samim Srbima, i vamo, i onamo, onamo!
Kako je taj Srbin samom sebi najveći neprijatelj!
… Samo se prisjetite što ste sve samo na ovom, još i srpskom portalu, pročitali! … A što niste, ako nešto i niste, čitaćete!
која „велика србија“, то је фалсе флаг, што би у најновијој терминологији рекли Творци те синтагме, а наши Душмани… ево Ломпара, опет, свира К кад нема ко да чује
нема довољно мале Србије која би задовољила да не буде „велика србија“
„….Не постоји „изгубљено“ време, као што не постоји „добијено“ време – постоје само безуспешни покушаји да се изиђе из историје и да се завети предака препусте пијанству тренутних заборава. Тако је и већина Срба помислила да ако утоне у самозаборав да ће и сви други заборавити на њих па ће их коначно „пустити да живе у миру“. Авај, у историји, зато што је она континуитет, ако нека нација и покуша да заборави свој идентитет, друге нације ће је кад-тад подсетити. Због тога је сасвим погрешно оптуживати Југославију за самозаборав – она је била само један правни оквир као и Османлијска или Аустро-угарска империја. Управо супротно – да није било потискивања заветне свести она би била изузетна прилика да се историјско искуство употпуни. Српска нација, која је некада живела просторно расута по разним државама и у три издишуће цивилизације, а сада већ истовремено и у четвртој (модерној) која је била у настанку, добила је Југославијом прилику да се спреми за изазове кобног двадесетог века. Само је требало схватити да је прокламована Југославија заправо била синоним и припрема за једну једину опасност – револуцију као антиисторијски чин и рушење континуитета нације као духовне заједнице. Прилика је пропуштена, али је неумитност историје приредила милионима Срба живот људи 25. часа…“
……“ Оно што би се у историјској резултанти могло описати подразумева тежњу да се све што је српско сведе на србијанско, да би све што није србијанско – као Његош, Петар Лубарда, Андрић, Селимовић – временом престало да буде српско…..“, из беседе Мира Ломпара.
+“Слобода је тешка а ропство лако“, Мило Ломпар, цитира речи Николаја Берђајева на трагу анализе Достојевског
+Мило Ломпар: О слободи, политици и српском становишту!
https://www.youtube.com/watch?v=b3dmNBPVZrs
Dobar si ti … Dobar.
Naravno da je u pitanju “ lažna zastava „, nažalost lažna!
Inače nije, kako se to pogrješno interpretira, nije problem u tzv. Velikoj Srbiji, nego u pogrješnom konceptu i još grđoj praksi srbijanske politike! One bezmalo dvovjekovne politike koja nije uspela da izbegne ama ni jednu zamku međunarodnog intervecionizma, kome je jedini i strateški strateški cilj da spriječi svesrpsku konstituciju! ( U tom svjetlu treba razumjeti i nezavisnu Crnu Goru, koja kopni u procesu potpunog odrođenja i otuđenja od Srbije i srpskog naroda!??)
Velika Srbija je inače efemizam skovan u kancelarijama crno-žutoe Monarhije, najobičniji propagandistički balon otrovnih laži na račun Srba, kome je cilj, kao što rekoh, da sprječi ono “ prvo pravo “ svakog naroda da izvrši, obavi, dovrši državotvornu konstituciju u granicama svog istorijskog, biološkog i kulturnog prostora! Svaki, samo ne srpski …
Dakle, imamo sa jedne strane, bezočno fabrikovanje laži o Velikoj Srbiji vječitih srpskih anglo-germanskih neprijatelja, podmetanja svake vrste koha sugerišu tzv. Veliku Srbiju kao nesto neprirodno i protivno međunarodnom pravu i praksi (!?) ; Koji je taj kukavni srpski narod valjda jedini na planeti kome je priprečeno pravo da se državotvorno konstituiše na onoj teritoriji na kojoj većinski živi bas taj srpski narod!? … Sa druge strane imamo bezumnu politiku Beograda koji je čak odbio da participira ponudu i mogućnosti Londonskog ugovora, kojom prilikom je fatalno trampio tu vjekovima sanjanu Srbiju svih Srba za nakaznu Kraljevinu SHS!???
Da stvar bude još gora, skoro da mi nije poznata ni jedna uticajnija ličnost javnog i političkog života Srbije, nijedan politički pokret i program, bezmalo od Mihajla pa do današnjih dana, koji su ozbiljno radili na ideji svesrpskog povezivanja i stvaranja jedinstvene srpske države!
Srpska konstitucija nikad nije valjano ni započeta a kamoli okončana, kako su Srbi i jedini evropski narod koji taj proces nije okončao!???
Između ostalog i zato što Beograd pogrješno percipira i vidi svesrpsku državu kao samo fizički proširenu Srbiju, Srbiju srbijanizovanih Srba kojekude … I danas jednako tako!
Moglo bi o ovome do sutra … I da se niko nije usudio da mi u prepoznatljivo glupom i neukom kontekstu replicira i pomene Garašanina i Memorandum SANU!!!
Kakva je razlika izmedju kolaboracije sa ustasama {Sekula Drljevic)ili kolaboracije sa Hitlerom (Jovan Plamenac)?
Po meni,obadvojica su izdajnici!
Kad će te već jednom da shvatite da od ovog Srbo-Crno-neznam kakve države nema ništa. To je gotovo. GOTOVO!!! Tu se ništa više ne može uraditi. Prije će se na ovim prostorima obnoviti nekakvo osmansko carstvo nego nekakva država koja spaja nespojivo. Tu se završava svaka priča. Ne mogu da shvatim što bi još trebalo da se dogodi da bi vi to uviđeli. Okrenite se oko sebe. Vidite li koje države dominiraju sa svim i svačim oko vas. Jeste li svjesni njihove snage. Ne mogu da shvatim da neko traži prijatelje i tačku oslonca u državi (koja je meni kulturološki i religiozno veoma bliska i draga) od koje nas dijeli nekoliko hiljada kilometara i nekoliko njoj neprijateljskih država. Kakvu pomoć bi od nje mogli dobiti u slučaju nekakvog problema koje bi smo mogli imati sa susjedima. Svaka pomoć bi bila onemogućena iz čisto geografskih razloga. Uz to mi smo ionako veoma mali da bi velika Rusija (koja je velika upravo zbog toga što je istorijski gledala isključivo svoje interese) ušla u neki veliki konflikt globalnih razmjera zbog nas. Neisplativo je to za nju. To morate shvatiti. Uz to pogledajte države koje su i po 20 puta veće do nas kako su prošle kada su otišle uz nos moćnim zapadnim državama. Došllo je vrijeme kad moramo malo razmisliti o svom potomstvu, kakvu im državu ostavljamo i koliko su moćni neprijatelji koje smo im stvorili.
Све се мијења па и државе.Ништа наравно није готово,чак и чиновници стејт дипартмента кажу да ће се границе на Балкану још мијењати.Америка неће моћи још дуго да буде свјетски полицајац,и све мање ће да буде заинтересована за ово поднебље,а ЕУ том задатку није дорасла,нити ће.Русија се пробудила, и изузетно је заинтересована за Балкан.Исто као што је захваљујући њој и њеној помоћи(да не спомињем и кад су гинули за нас и колико су нам оружја ,хране и новца послали) на Берлинском конгресу и призната ЦГ,тако може и да нестане.Јер је Русију „званична“ Црна Гора ИЗДАЛА !
Мој прађед је живот дао за Црну Гору да би била у овим границама.Био је носилац ОБИЛИЋА медаље.Није сигурно крварио да би Црна Гора била ни антисрпска, још мање антируска,као што је сад.
И кад се мало боље погледа,ово није ни близу оној славној Црној Гори,за коју вриједи гинути,ово је усташоидни Монтенегро.Кад ћете ви Дукљани коначно схватити да сте у ствари мањина, јер сте овом политиком оћерали православни живаљ који је Црну Гору искрено доживљавао својом.
Сад имате подршку Шиптара и Бошњака и оно мало Хрвата да би нас,вашу најближу браћу (признавали то или не ,али тако је ) прегласавали.То не може да траје довијека,јер наше стрпљење се ближи крају.А и ваши „коалициони“ партнери ће ускоро да испоставе фактуру за сву своју подршку.Колико видимо,апетити расту.И оне заставе и мајице на Румији су управо то,односно цртање нових мапа.
Ми православци из ЦГ смо доведени да треба да бирамо између некаквог црвено- хрватског и српског идентитета.Ја наравно бирам српски.И одавде никуд не мислим да идем.Сигурно не у Србију,што би Дукљане силно обрадовало,али шипак 🙂
И не пада ми на памет да у неком евентуалном будућем сукобу,са неким од комшија,гинем за Монтенегро.А таквих као ја је по попису најмање 30 % ,а по језику који говори,и 42 % !
Za takvog matematičara kao što si ti nema zime.
Ko je ginuo za nas?To razmisljanje samo jos u mentalno zaostalim glavama postoji. samo interesi ,moj sine..
Па Руси су гинули за нас,на позив Петра Првог,хиљадама км далеко од своје земље.За Боку приликом напада Наполеона и Француза у чије пр*но управо хрлите.Вјероватно су ти исти Руси добровољно гинули да би им потомци тих истих данас забијали нож у леђа ?!Јел се то звало интерес,или можда словенско братство и помоћ ?!
Е свака ти част, брате! Све ти играло и пјевало! Господ те милосни чувао!
Управо се и ради о потомству, оћеш да нам нараштаји буду нови Хрвати, нови Албанци, муџахедини или космополити без имена и презимена.
У мој масја ( у пролазу) што ми се насекира чим се помене српско црногорско уједињење.Не бој се ђаволе ,неће те нико дирати јер си мухамеданац.Ми поштујемо свачије вјерско оредељење.Па види минарет код нас У Пљевљима .Највећи у бившој држави.Максуз селам мој комшија масја.
Jesi li odio put Jabuke pljevljak ?
Ti ga ne zažimlješ no sanjaš turke janjičare kako te gone jataganima , a ti znojav bježiš , dok odjednom ne iskoče crnogorci i odbrane te i oslobode Pljevlja , eee traume tvoje …
Ево како су прави Црногорцим говорилим о Црној Гори, МАРКО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ.
http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=4123&skrd=1# СТР 2. ЦРНА ГОРА КРАЉЕВИНА
„Српско- црногорски цареви Душан и Лазар, и свето Косово“ (sic!) – ovaj podnaslov izvucen iz teksta je fascinantan!
Evo koliko te osobe znaju o bilocemu!
Lijepo analitican i komponovan osvrt, precizan. Plamenac je bio srpski rodoljub i pravi Crnogorac. Rastoder, ucitelj Adzica, ce dobiti nervni napad.
Свака част Војину, доследан, темељит, јасан не двосмислен. Као по обичају. Може да служи као примјер многим историчарима. Још једна ставка која је скривена испод тепиха. Е сад чекамо црвеног мештра Аџића да скалабуџи какав шатро одговор. Један километарски текст празнине и бесмислице, ко по обичају, не мислим да ће изневјерит очекивања. Чудо једно како поједини људи огуглају на стид и срам.
Smiješni ovi Plamenci. Ilija Plamenac bio ranije za Tursku protiv Cg,ovaj za naciste i spominje Cg kad je nema i nekakve Srbi cgce,postoje samo cg Srbi.a treći neki Plamenac za Bušatlija ubio Šćepana Malog. Dakle Plamenci nema kome služili nisu.samo ovaj pop je ok Svetosavac…
АРСЕНИЈЕ ПЛАМЕНАЦ,МИТР.сестрић владике Саве,уплашио се да славу не поберу Радоњићи и Петр,па шаље ново изасланство у Беч,шаље јефтинију понуду за предају ЦГ и Црногораца Аустрији..андрија лубурић,књига о петровићима,.стр102