Мерима

Пише: Батрић Бабовић

Бог је хтио да буде само једна. Хтио је да буде једина и јединствена. Звонак глас, лијепа природа и расцвјетали београдски вокал који је освојио Европу и срца слушалаца цијелог свијета.  Мерима од Охрида и Бијељине, Мерима од  Земуна и космополитска дива српске народне ноте. Универзалност једног поља дјеловања постала је лична карта једне непоновљиве генерације народних пјевача свенародне музике. Кад зашкрипи капија, молила је милу мајку да јој опрости за отету румен с лица, кад је опило вино ударило у срце знала је да стави рузмарин изнад јастука да вјечно мирише и подсјећа на вријеме кад их је била пуна кућа као рој пчела које слијећу на најљепши цвијет… Због тебе скривеног и непознатог ником није дала да је воли и крила је да душа боли, али је показивала сваким покретом питке душе како је лијепо кад се неко љуби и осјети да ти душа гори… Памтила је зелене очи и позивала их у онај час и говорила да је све бесмисао да није љубави твоје… Бора Дугић је рекао да на Меримин „Зајди зајди“ плакао би и сам камен, Михаило Марковић да је охридско-бијељинска земунска дива драгуљ народне музике и српске културе, а блаженог спомена Добрица Ћосић показао вјеру да Мерима пјева и кад ћути јер је синоним за музику. Са сигурношћу је и Вук Караџић прибројио Мериму сигурној луки својих добитника.  Преко Иванових корита и Анке стигла је до цетињског врела и студенца ледне народне пјесме како би утолила жедну и безводну музичку народну позорницу. Ту изгубљену љубав нашла је у подловћенској метафизичкој арени бјежећи од туге и очаја овог пролазног и безводног свијета.

Мерима Куртиш, Мерима Његомир, Мерима од Земуна, Охрида и Бијељине, Мерима као Биљана која је бијелила и ткала танана музичка платна… Мерима од Македонске и Таковске улице, Мерима од Гардоша, Мерима од Вјере, Наде и Љубави… Љубав је највећа међу ово троје. Отишла је послије Маринка Роквића, на дан кад је рођена легенда народне музике Халид Бешлић који из рањеног Сарајева није крио тугу за њима двома.

На свим језицима свијета Мерима значи бисер. Хебрејски, руски, грчки, турски,енглески, француски и остали језици на којима је пјевала данас  роне сузе и не скривају бол.

Са оне стране Ловћена Анка је нашла своје врело и утолила жеђ. Његово најјаче име зове се Мерима Његомир. Врело ка капијама Раја и водама музичког бескраја… Зоро бјела кад ћеш сванути и кад ћеш се Небу вратити… Небеска Иванова корита чекају хорове ангелских труба. Мерима само што није приступила концерту који се никад неће завршити. Анђели и драгуљи јесу за бескрај и он је спреман да их удоми… Ловћен је Олимп на који се пење у овај час… Благо њој јер никад неће проћи…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: