Метафизика милиције

Пише: Сибин

Др Вељовић Веселин, званични директор пандура, поручио да неке криминалне групе које су битисале у друштву, похватане су и приведене закону који похвално битише.

Упс, Вељовић, у елиптичној реторици, открива се – иако у цивилу – као окорели хајдегеровац. Можда, е па сад, темељ закона – „зазива у метафизичкој, удаљеној треперавости.“

Имамо, ваистину, посланике п(ј)еснике & приповједаче, чак и понеког романсијера, зашто онда не бисмо имали и – министре метафизичаре?

Мјесечасте метафоричаре који, иако по природи дибидус полицијски наштеловани, то их нимало не смета да се приклањају Хајдегеру из позног доба кад се овај позива на Хелдерина. Мишљење које је прожето пјевањем, итд.

Има нечег мистичког у Вељовић Веселину као таквом, што сваки пут бљесне кад овај прозбори на рачун рада неправде, појаве против које безинтересно устаје и дела, израстајући цијелом висином у вољи за правдом.

То ми говори – не без разлога – да весели Веселин, наизуст зна Веселу науку, Ничеа, посебно се осврћући на мјесто кад овај филолог са чекићем говори о „фантомској полицији“ којом ће се будућа Европа опасати. – (Ево, свједоци смо да плесач и Заратрустрин поклоник, погоди у мету: полиција и несреће, два лика данашње Европе!)

Зато Вељовић као одрећено бивство бивствује увијек већ према и ка непогрешивом закону, тежећи да му слијепо и глуво, неупитно, служи у име већег, додуше, закривеног, трансцеденталног права на правду. Па ето, биће да на небу осим ангела има мјеста и за пандуре.

Тим прије, Црна нам се Гора и по Вељовићу несводиво разликује, будући да регионални пандури немају појма шта је то интелигибилно у Веселиновој изјави којој сажима, зар не, најбољи дио хајдегеријанства…

Можда је Вељовић на трагу бившег министра полиције, Горана, увидио да у репресији има одјека романтизма…

То, ипак, не питајте мене, већ ослушкујте зов у којем се мишљење преплиће са пјевањем, како је већ савјетовао Мартин Х.

Прочитајте још:

И тебе се ово тиче, мало Српче

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: