Mетаморфоза на Весов начин: Предводник неолибералног концепта „појео државну банану“ и постао – класични бирократа

Јуче смо стварно свједочили „историји будућности“: главни протагониста неолибералног концепта (који се пред нашим очима урушава и разбија у бесконачну парампарчад), одлучно је климао је главом на мјере интервенционизма државе, тог љутог противника против којег се цијелог живота декларативно борио а заправо се уредно качио на њене механизме, извлачећи милионе еура од најљућег непријатеља, оцијењено је из компаније Fidelity consulting.

Зато је ред, додају они, да цитирају шта је ВВ (Веселин Вукотић) писао о тој држави, о бирократама, о политичарима.

„Материјала има много, баш много; спремите кокице, ово ће трајати – данима“, наводе и додају:

1. Либерализам чини сувишним многе институције у Црној Гори, бирократе и „доброчинитеље“.

2. Ипак, највећа опасност за сувереност Црне Горе је управо веома тиха и невидљива бирократија!

3. Или, тврдња да је велики спољнотрговински дефицит зло Црне Горе у овом тренутку! Па то може да тврди само економски неписмен човјек!

4. Са колико поноса и важности људи улазе у државне институције. Некако као да крајичком ока траже да ли их неко види и да ли им се диви.

5. Једна од опасних црта бирократе је сопствена самодопадљивост и вјера да је он алтруиста. Односно, да он ради свој посао из алтруизма, из бриге за народ, зарад очувања општег добра и сл.

6. И политичаре покреће приватни интерес! Прича да политичара покреће јавни интерес – то је прича само за забавиште и старачке домове! Да ли је у приватном интересу политичара да у друштву завлада бизнис логика? Да њихова моћ буде смањена, да се њихово тржиште и поље испољавања моћи смањује? И то свјесно! Добровољно одбијање моћи је ријетка појава! За политичаре то значи одрећи се политике! Ако се одрекне политике – да ли је више политичар?

7. Једна од карактеристика бирократског ума је управо брзо механичко прилагођавање, боље рећи, камелеонско прилагођавање. Како другачије објаснити да су професори маркетинга (вјештине продаје на тржишту) и менаџмента (вјештине управљања процесима на тржишту) били међу првима у критици тржишта и потреби јачања државе?

8. Да ли је заиста илузија да ће у Црној Гори несигурно радно мјесто у бизнису потиснути сигурно радно мјесто у бирократији; да ће суровост захтјева тржишта потиснути благонаклоност и привилегије божије Државе; да ће упорни трагачи и истраживачи нових идеја, прегнућа и бизниса потиснути бирократе – свештенике савременог доба?

9. Да ли је могућа бизнис логика у друштву уколико је држава власник више од 50% онога што углавном бизнис ствара на тржишту? Јавна потрошња је власништво државе! Како држава долази до тог власништва? Пореском конфискацијом прихода бизниса и из бизниса!

10. Да ли је могуће задржати високу јавну потрошњу и истовремено уклањати бизнис баријере (развијати бизнис логику)? Опет математички нерјешиву једначину, политика наизглед рјешава!

11. Да ли је могућа бизнис логика у друштву у коме државна администрација запошљава близу 50.000 људи, односно скоро 1/3 званично запослених?

12. Да ли је могуће задржати толики број запослених у држави и истовремено укинути баријере (развијати бизнис логику)? Опет математички нерјешива једначина, политички наизглед рјешива!

Све је у Црној Гори, према оцјени Fidelity consulting, могуће, па чак и да предводник неолибералног концепта из улице Акација број 19, поједе државну банану и постане – класични бирократа.

„Да цитирамо још једном ставку број 7 о којој ВВ пише: “Једна од карактеристика бирократског ума је управо брзо механичко прилагођавање, боље рећи, камелеонско прилагођавање. Како другачије објаснити да су професори маркетинга (вјештине продаје на тржишту) и менаџмента (вјештине управљања процесима на тржишту) били међу првима у критици тржишта и потреби јачања државе?” Аферим“, закључили су.

Прочитајте ЈОШ:

Медојевић: Неолиберализам је мртав, шта ћеш сад да заступаш комуњаро?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: